Povlačenje Kristofera Hila iz diplomatske penzije i postavljanje na mesto prvog čoveka američke diplomatije u Beogradu pokrenulo je niz pitanja od toga kako će se to odraziti na političko-diplomatske odnose, u kojoj meri će uticati na rešavanje krize na Kosovu do toga da li na taj način Amerika pokušava da izvrši pritisak na zvanični Beograd.
Prema ocenama bivšeg američkog ambasadora u Beogradu Majkla Kirbija dolazak diplomate Kristofera Hila, kog Srbi itekako dobro pamte iz vremena Ričarda Holbruka, na tu funkciju predstavlja priliku da Srbija ispuni neispunjena obećanja data Beloj kući.
- Predsednik SAD Džozef Bajden je mnogo godina slušao kako Srbi govore da će uraditi određene stvari. Međutim, nisu uradili to što su obećali. Ovo je prilika da se to postigne. Administracija je ozbiljna, i vi se uozbiljite ili smo završili. Stvari ne mogu beskonačno da traju, rekao je Kirbi za Glas Amerike.
Hil je bio pomoćnik Ričarda Holbruka, glavnog američkog pregovarača u pregovorima u Dejtonu, nakon kojih je u decembru 1995. postignut Dejtonski sporazum.
Upravo povezanost Hila i Ričarda Holbruka ostala je upamćena u Srbiji po rešenjima koja su donošena, što u BiH, što na Kosovu, uglavnom na štetu Srba pa tako spoljnjopolitički analitičar Srđa Trifković ocenjuje da je povratak Hila "pokušaj da se uspostavi paralela i stvori utisak nadmoći koji je vladao u vreme kad je Ričard Holbruk na ovim prostorima bio "bog i batina".
- Paralela je u tome da oni u scenografskom smislu žele da stvore utisak da imamo reprizu Holbrukove predstave, što u suštini nije slučaj. Odnosno, imamo reprizu jednog diplomatskog teatra u kome oni kroz prostu predstavu pokušavaju da iscede od Srba pristanak i kompromise za koja nemaju ovlašćenje, a da eskaliraju pretnje i aktivne mere, ako Srbi to odbiju, ocenio je Trifković u izjavi za Sputnjik.
Domaćoj javnosti Hil je poznat kao specijalni izaslanik SAD za Kosovo u diplomatskim pokušajima koji su okončani pregovorima u Rambujeu.
Slučaj Račak je bio prekretnica koja je poslužila kao retorički argument usmeren protiv SR Jugoslavije, i kao "legalno pokriće za početak rata" 1999. godine. Nakon ovog događaja i medijske kampanje, planovi za intervenciju NATO, čija je realizacija bila odložena nakon sporazuma Holbruk-Milošević u novembru 1998. godine, ponovo su aktuelizovani.
- Intervencija je imala svoje neslavne epizode, možda na prvom mestu bombardovanje kineske ambasade koja je pogrešno identifikovana kao zgrada u kojoj su bezbednosni instrumenti za represiju usmerenu protiv Kosova. Takođe, bilo je trenutaka velike brige - hoće li saveznici istrajati budući da su prolazili dani, nedelje i meseci bez kraja na vidiku. Oni koji su danas angažovani u Libiji svakako osećaju istu vrstu pritisaka. Marta 1999. nekolicina NATO lidera sumnjala je da je nasilno udaljavanje Miloševića s Kosova prava stvar. Nije bilo mnogo sumnji ni da su lideri Evrope i Amerike načinili dobru odluku ubeđujući Miloševića pregovorima i miroljubivim sredstvima. Rat je bio poslednje sredstvo. Zaista, marta 1999. odluka da se ide u rat je prihvaćena, jer su sve ostale mogućnosti bile iscrpljene. Izreka Karla fon Klauzevica da je rat nastavak politike drugim sredstvima citirana je (suviše) često. Ali njegova značajnija misao bila nam je na pameti u danima kada je trebalo prelomiti: rat je ozbiljno sredstvo za ozbiljan cilj, naveo je Kristofer Hil 2011. godine govoreći o Nato bombardovanju.
Prema navodima Istinomera Kristofer Hil je, po rečima nekadašnjeg predsednika Vlade SR Jugoslavije Vladana Kutlešića, imao važnu ulogu i u tajnim pregovorima Vašingtona i Beograda o budućem statusu Kosova, koji su se vodili od februara do jula 1998. godine. Kutlešić je svojevremeno ispričao da su on i Džim O’Brajan, specijalni savetnik Medlin Olbrajt, radili na pravnom sporazumu, dok su tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović i Kristofer Hil tajno radili na pitanju vojno-policijske akcije na Kosovu.
Prema rečima nekadašnjeg predsednika Vlade SR Jugoslavije bilo je "opšte poznato" da je Hil "i šef CIA za čitav Balkan".
U zvaničnoj biografiji Kristofera Hila stoji da je bio ambasador u Iraku, Koreji, Poljskoj i Makedoniji. U biografiji se takođe navodi se da je karijerni diplomata, član službe spoljnih poslova. Hil je profesor na Univerzitetu Kolumbija na katedri za međunarodne i javne poslove.
Nakon povlačenja iz službe spoljnih poslova 2010. godine Hil je bio ambasador SAD u Iraku, Koreji, Poljskoj i Makedoniji, pomoćnik državnog sekretara za pitanja istočne Azije i Pacifika i šef američke delegacije u pregovorima o Severnoj Koreji. Bio je "član pregovaračkog tima čiji su napori doveli do Dejtonskog mirovnog sporazuma, čime je okončan sukob u BiH".
Deset godina je bio dekan škole za internacionalne studije Džozef Kembel, a zatim je predavao i na Univerzitetu u Denveru, navodi se na sajtu Bele kuće.
Dobitnik je brojnih priznanja, uključujući nagradu Robert S. Frejžer za pregovore o miru i nagradu za izuzetnu službu državnog sekretara. Hil je poznavalac prilika na Balkanu i tečno govori srpski.
Ukoliko američki Senat odobri Bajdenov predlog i Hil zauzme mesto Entonija Godfrija vreme će pokazati može li Srbija očekivati bitniji zaokret u diplomatskim odnosima sa SAD ili se prosto radi o rutinskoj zameni ambasadora.
(Glas javnosti)