Novi hladni rat Amerike i Kine je već počeo: Kako Srbija da nađe svoje mesto između dva diva?

Geopolitičko nadmetanje između SAD i Kine poprima obrise novog hladnog rata, u kojem se vodi borba za dominaciju u sferama bezbednosti, trgovine i tehnologije, navodi za RTS Metju Kroning, profesor Univerziteta Džordžtaun i potpredsednik Atlantskog saveta.

U geopolitičkom nadmetanju velikih sila, male zemlje poput Srbije treba da vode računa o dugoročnim posledicama saradnje sa Kinom, savetuje Kroning, ističući da je "minimalizacija rizika" ključ novog svetskog pristupa Pekingu.

Kina upozorava da američki sistem protivraketne odbrane "Zlatna kupola" može da poveća rizik od trke u naoružanju u svemiru, dok se između Vašingtona i Pekinga vodi i intenzivan carinski rat.

Makron: Kina da spreči mešanje S. Koreje u rat u Ukrajini inače se NATO širi u Aziju

Sjedinjene Američke Države i Kina se nalaze u novom hladnom ratu koji, iako različit od onog iz 20. veka, nosi slične globalne implikacije, navodi za RTS Metju Kroning, profesor Univerziteta Džordžtaun i potpredsednik Atlantskog saveta.

"Ovo je nadmetanje SAD i njenih saveznika sa jedne strane, i autoritarnih režima sa druge strane, za budućnost globalnog poretka. To je novi hladni rat i taj termin je adekvatan, rekao je Kroning u razgovoru za izveštajni program", kaže Kroning.

Strateško savezništvo Kine i Rusije

Kroning smatra da je partnerstvo između Kine i Rusije ozbiljna pretnja po Zapad, jer obe zemlje otvoreno izražavaju želju da revidiraju postojeći međunarodni poredak i spremne su da upotrebe silu kako bi to postigle.

"Rusija već vodi rat u Ukrajini, a Kina je poručila da će upotrebiti silu ako bude potrebno za preuzimanje Tajvana. Rizik od velikog rata u Evropi i Aziji istovremeno je realan i to bi imalo posledice po ceo svet" ističe gost Jutarnjeg programa.

Mehaničke ptice - ubice: Kina menja istoriju rata, novi dronovi izgledaju i lete kao ptice (VIDEO)

Strategija "minimalizacije rizika"

Kada je reč o odnosima SAD i Evrope prema Kini, Kroning naglašava da postoji približavanje stavova kroz strategiju "minimalizacije rizika".

"To podrazumeva saradnju sa Kinom u neosetljivim sektorima poput poljoprivrede ili tekstila, ali i ograničenja u oblastima kao što su tehnologija, vojna oprema i kritična infrastruktura. Evropa je ekonomska sila i važan je saveznik u tom pristupu", objašnjava Kroning.

Kroning podvlači da se nuklearna strategija SAD razlikuje od kineske i ruske, jer Amerika garantuje bezbednost svojim saveznicima širom sveta, što zahteva veći arsenal.

"SAD brane više od 30 zemalja NATO-a, kao i Južnu Koreju, Australiju... To je skoro 60 odsto svetskog BDP-a. Da bismo održali tu zaštitu, potrebna je nuklearna superiornost", kaže on.

U 21. veku tehnološka dominacija postaje ključna za globalni uticaj. Kroning upozorava da bi tehnološka dominacija Kine značila i širenje autoritarnih vrednosti.

"Zapadne vrednosti poput transparentnosti i slobode ugrađene su u tehnologije. Kina, s druge strane, koristi veštačku inteligenciju i prepoznavanje lica za nadzor građana i izvozi te sisteme drugim diktatorskim režimima. To bi bila opasna dominacija u tehnološkoj sferi", kaže Kroning.

FAJNENŠEL TAJMS: Kina će pobediti u trgovinskom ratu protiv Amerike

Srbija između velikih sila

Ističe da male zemlje poput Srbije u geopolitičkoj borbi između velikih sila moraju da vode računa o dugoročnim posledicama saradnje s Kinom i da je "minimalizacija rizika" ključni pristup u odnosima sa Pekingom.

On naglašava da Srbija ne mora da bira između SAD i Kine, ali upozorava na rizike tesne saradnje s Kinom.

"Savetovao bih prijateljima u Srbiji da razmotre da li se kineske investicije zaista isplate. Pitanje je kvaliteta, standarda i dugoročnih posledica", kaže gost Jutarnjeg programa.

Ukazuje da u Vašingtonu razume saradnju Srbije i Kine, posebno imajući u vidu kinesku podršku teritorijalnom integritetu Srbije. Međutim, on upozorava da se Srbija mora zapitati kakvu budućnost želi da gradi.

"Ako je ta budućnost na zapadu, mislim da bi previše bliski odnosi sa Kinom mogli da predstavljaju problem. Ako Srbija želi da pristupi Evropskoj uniji, mislim da bi trebalo da se prihvati taj pristup EU minimalizacije rizika u poslovanju sa Kinom u nekim oblastima, ali i ne u drugim. Takođe, ako Srbija želi da ostvari veću bezbednost u vojnoj saradnji sa zapadnim silama, onda kinesko oružje i vojna oprema bi mogla da budu prepreka za to. Dakle, mislim da se pitanje svodi na pravac kojim Srbija želi da ide u budućnosti", kaže Kroning.

Smatra da Srbija može održavati dobre odnose i sa SAD i sa Kinom, jer i SAD imaju diplomatske i trgovinske veze s Kinom. Međutim, istovremeno duboko strateško partnerstvo sa obe strane je, kaže on, teško ostvarivo. 

Glas javnosti/R05S

SKINI APLIKACIJU