NOVA OBEĆANJA! DA li će BAJKA O BEOGRADSKOM METROU imati srećan kraj?

Ministar finansija u tehničkoj Vladi  Siniša Mali izjavio je da bi izgradnja beogradskog metroa mogla da počne krajem sledeće godine, na Makiškom polju.Da  nismo u 2020. poverovali bi da slušamo neku od ranijih bajki o izgradnji metroa, koju su Beograđanima servirali političari u izbornim kampanjama, obećavajući  im bolji i lakši  život.

Od vremena Slobodana Miloševića, kada je otvorena železnička stanica Beovoza kod „Vukovog spomenika“, koja je trebalo da bude preteča metroa, pa do danas izgradnja metroa se spominjala uglavnom u svrhu izbornih obećanja.

Da li je najavom o gradnji metroa početkom sledeće godine ministar Mali počeo da priča staru- novu priču pred neke nove izbore ili će konačno ovog puta stvarno početi radovi, ostaje da se vidi.

Sudeći po ranijm iskustvima, teško je poverovati da će i sada biti drugačije.

Obećanje ludom radovanje

Ono što je do sada poznato svaka vlast u svim predizbornim  kampanjama od 2000. godine do danas kao glavni adut, zašto bi trebalo podržati baš njih na beogradskim izborima,izvlačila je izgradnju metroa u prestonici.  Beograđani su već navikli na to da čim počne da se priča o metrou , u pitanu je predizborna  ujdurma, a  posle izbora ta tema, do sledeće borbe fotelje, padne u zaborav.

Prva zabeležena studija o izgradnji metroa, koji  Beograd još nije dobio, datira iz davne 1968. godine, mada je ideja o uvođenju te vrste prevoza za Beograđane postojala , po nekim podacima, i mnogo ranije.

Prema rečima stručnjaka čini se da  je Beograd izgradnji podzemnog prevoza najbliži bio dok je njim rukovodio Branko Pešić , čemu je dokaz ,kako arhitekte tvrde , izgradnja Novog železničkog mosta  1974. godine , za potrebe formiranja Beogradskog železničkog čvora – mreže gradske železnice koju danas zovemo Beovoz. Čvor je zvanično završen otvaranjem  stanice „Vukov spomenik“  1995, ali planovi o daljoj izgradnji metroa do danas nisu ostvareni.

Prema rečima političara u izbornim kampanjama Beograd je baš u tom datom momentu, kada treba da osvoje vlast, bio „nikada bliži dobijanju  metroa“, koji , recimo, naše komšije u Budimpešti  imaju  još  od 1896, u Bukureštu  od 1979,a u Sofiji  od 1998. godine. Istini za volju, Beograd je jedini  višemilionski grad u Evropi koji još nema metro.

Da ne govorimo o tome da se ovim vidom prevoza građani  mnogih evropskih zemalja (Francuska, Velika Britanija,Španija ...)  služe već skoro dva veka.

Posle izbora 2000. godine izgradnja metroa se uglavnom spominjala kao predizborno obećanje svake vlasti u Beogradu.  Metro je po idejama onih koji su ga pravili i prave menjao često trase ,a i mesta sa kojih bi izgradnja trebalo da počne.  

Kako su se menjale vlasti u glavnom gradu, tako su se menjali i urbanistički planovi , pa i pomerale linije metroa.

Nekadašnji gradonačelnik Beograda Dragan Đilas pred lokalne izbore 2008. godine izjavio je da „kada napravimo prvu liniju metroa, za šta nam realno treba četiri godine , mi ćemo takvim sistemom saobraćaja rešiti mnoge probleme koje danas imamo“.

Posle te priče o metrou se ćutalo dve godine da bi se opet u žižu javnosti vratio 2010. godine kada je Đilas rok za izgradnju metroa povećao u svojoj izjavi od četiri na 10 godina.

„Prema optimističkim planovima, Beograd bi za 10 godina mogo da ima mrežu metro linija na Novom Beogradu , do kraja Bloka 45, ka Banovom brdu, Čukarici, Vidikovcu i Karaburmi“, kazao je Đilas tada.

 Skupština grada je 2011. godine  usvojila informaciju o realizaciji projekta „Beogradski metro“ kojim je predviđeno da izgradnja metroa počne 2013. Prva linija od Ustaničke do Tvorničke ulice planirano je da bude završena 2017. godine. Mesec dana kasnije, predstavnici grada Beograda, vlade Srbije i Francuske potpisali su izjavu o namerama o projektu „Beogradskog metroa“. Tada je dogovoreno da francuska projektantska kuća „Ežis rejl“ uradi studiju izvodljivosti, a da „Alstom transport“ učestvuje u izgradnji metroa.

Godinu dana kasnije  Đilas izjavljuje „da je je glavni grad bliži prvoj stanici metroa nego ikada“.
Po tom planu  prva linija, od Ustaničke do Tvorničke ulice, u Zemunu,  trebalo je da bude završena 2017. ili 2018. godine.

U novembru biće u decembru

A onda je došlo do promene vlasti  i  2014. Privremeni organ grada Beograda, na čelu sa Sinišom Malim, formirao je  Radnu grupu za projekat „Beogradski metro“, čiji  predsednik je bio Siniša Mali. Zadatak ove Radne grupe bio je „da analizira urađenu Studiju opšteg koncepta metro sistema, da analizira usaglašenost generalnog koncepta metro sistema sa postojećim sistemom javnog gradskog prevoza“.

U julu 2014. delegacija Srbije sa Sinišom Malim otišla je  u radnu posetu Parizu, a  Mali je srpsku javnost obavestio da su francuske firme zainteresovane ne samo za nastavak projekta izgradnje metroa, nego i izgradnju podzemnih garaža, nove deponije u Vinči, završetak izgradnje kanalizacionog sistema, kao i za koncesiju aerodroma „Nikola Tesla“.

 Tadašnji prvi čovek Beograda, Mali, najavio je tom prilikom  da će projekat metroa „konačno početi sa realizacijom“ do kraja 2015. godine.

Ali ne lezi vraže!  Iste godine samo  par meseci kasnije , u oktobru gradonačelnik  Mali na Ekonomskom samitu u Londonu pomera rok za  gradnja prve linije metroa na 2016. godinu. Na tome se na završavaju pomeranja, jer Mali već u novembru izjavljuje da će  početak gradnje prve linije beogradskog  metroa startovati, ipak, 2017. godine.
Već u  u martu 2015. usledio je novi produžetak rokova, pa je tako  Mali u svojim izjavam početak gradnje metroa odložio za još godinu dana i rekao da bi sa izgradnjom metroa moglo da se počne i 2018.

 U  decembru 2015. nova vlast menja odluku o trasama metroa donertim 2011. i tome koja linija bi trebalo da se prva izgradi. Umesto linije Ustanička – Tvornička, kao prioritet se stavlja  linija Banovo brdo – centar grada.

„Ne smemo da uđemo u izgradnju podzemne železnice koja košta milijardu evra, a da linija bude pogrešna. Ona koju je htela Đilasova vlast da gradi, nije ekonomična. Trenutno, najopterećenije tačke su stanica preko puta Sajma i ona kod Brankovog mosta, preko puta Ušća“, kaže tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša  Mali.

Početkom oktobra 2016, Mali izjavljuje isto što i njegov prethodnik Dragan Đilas  nekoliko godina ranije , a to je da „metro nikada nije bio bliži Beogradu nego danas“, ali i najavljuje da bi prva linija metroa, prema opet novom planu, išla  od Makiškog polja do Pančevačkog mosta u prvoj fazi, a kasnije do Mirijeva, dok bi druga linija bila od Ustaničke do Zemuna.  Prvi čovek Beograda tom prilikom postavlja i novi rok da se počne sa izgradnjom metroa  i  to prvu polovinu 2019. godine.

Krajem aprila Siniša Mali odlazi u Šangaj, a kao novi partneri posle Francuza zainteresovani za izgradnju beogradskog metroa pojavljuju se Kinezi.  Gradonačelnik Beograda iz Kine poručuje da u roku od dve godine kreće izgradnja. Međutim, stvari se opet menjaju i krajem maja  Mali potpisuje sporazum o saradnji Beograda i Moskve do 2020. godine, i kaže da za izgradnju 40 kilometara duge mreže metroa, koja predstoji Beogradu „ne postoji bolji partner nego Rusija“.

U junu  2017. najavljuje moguć početka gradnje metroa 2020. godine, a pošto izgradnja traje „ tri i po godine minimum“, Beograđani će moći da se provozaju metroom najranije u drugoj polovini 2023. godine.

Aja Jung i virtuelni metro

 U međuvremenu u kampanji za beogradske izbore 2018.  kandidat na listi Srpske napredne stranke na izborima u Beogradu Aja Jung  kupila je karte za metro koga nema, a uz najavu da će prestonica vrlo brzo dobiti taj vid prevoza građanima su deljne virtuelne karte. Na tu temu građani Beograda zbijaju i dalje šale, pa neretko kada ih zaustavi kontrola u gradskom prevozu, a nemaju kartu, vade sačuvane  karte za virtelni metro.

Međutim, Siniša Mali nije ni na mestu ministra finansja  prestao da se bavi izgradnjom beogradskog metroa. Prema njegovoj najnovijoj najavi Beograđani bi početak izgradnje metroa mogli da očekuju krajem sledeće, 2021. godine.

On je juče rekao da je razgovarao sa predstavnicima kompanija Pauer Čajna i Alstom o projektu izgradnje metroa u Beogradui dodao da bi, ukoliko sve strane budu potpuno predano radile na projektu, radovi na Makiškom polju mogli da počnu krajem 2021. godine.

U projektu će, kako je najavio, zajednički učestvovati francuske i kineske kompanije. Prema postojećim dogovorima, francuska strana biće zadužena za elektromehaniku, dok će kineska strana da se bavi građevinskim radovima na izgradnji metroa.Kompanija Ežis trenutno radi na studiji izvodljivosti, a u narednim danima biće održan sastanak sa njihovim predstavnicima, kako bi se, u odnosu na dinamiku izrade studije, planirali dalji koraci na projektu. Na sastanku je dogovoreno  i da je neophodno da se u što kraćem periodu završi struktura finansiranja projekta, u kojoj će učestvovati francuske i kineske banke, ali i druge međunarodne finansijske institucije.

Kompanija Ežis je prethodno uradila prifizibiliti studiju, u kojoj se procenjuje da će izgradnja prve linije metroa koštati 1,8 milijardi evra, a druge 2,2 milijarde evra.Sagovornici su se saglasili da je reč o izuzetno značajnom projektu za Grad Beograd, na koji se čeka decenijama unazad, te da će on biti apsolutni prioritet u narednom periodu kako bi radovi na izgradnji što pre započeli.

Hoće li i ovo obećanje, ostati, po onoj narodnoj, “ludom radovanje", ostaje da se vidi u vremenu koje je pred nama.

(Glas javnosti/O.M.)

SKINI APLIKACIJU