Glas Javnosti

NEUTRALNOST TEŠKO ODRŽIVA NA DUŽE STAZE: Ako Srbija uvede sankcije Rusiji, biće postepeno

Politika
Autor: Glas javnosti

Direktor Projekta evropske budućnosti Ivan Vejvoda izjavio je Novom magazinu da je politika neutralnosti Srbije teško održiva na duže staze, ali da politika sedenja na više stolica više neće prolaziti i da se to pokazuje kroz glasanje Beograda za rezolucije u Ujedinjenim nacijama o ratu u Ukrajini.

„U Austriji od 1955. postoji vojna neutralnost, koja ne znači i političku neutralnost. Srbija može da bude vojno neutralna, poput Austrije, Švedske ili Finske. Mada je sada aktualizovana priča o članstvu Švedske i Finske u NATO i videćemo šta će se desiti“, rekao je Vejvoda.


On tvrdi da, bez obzira na sastav koalicije na republičkom nivou i simpatije ili povoljno mišljenje većine građana Srbije o Rusiji, Beograd ne može da ide ka Istoku.

Srbija nikada istorijski nije išla ka Istoku, već je bila okrenuta Evropi i danas živi od ekonomskih odnosa sa Zapadom, izjavio je Vejvoda.

Na pitanje da li će se Beograd pridružiti sankcijama protiv Rusije, Vejvoda je odgovorio da će se, ako se to dogodi, postupak odvijati postepeno, ali da Beograd ne sme dozvoliti da ne bude svestan promene na svetskom nivou, kao 1989. godine.

Nakon glasanja u UN za rezoluciju gde se osuđuje povreda suvereniteta Ukrajine bili smo svedoci da su predsednika Srbije Aleksandra Vučića zvali brojni lideri sa Zapada, koji su se pozitivno izrazili zbog tog glasanja i naglasili da cene taj potez Srbije. Taj potez može se videti kao spremnost Srbije da u jednom trenutku uvede sankcije Rusiji, ali to je postepen proces, rekao je Vejvoda.

Na pitanje da li bi pridruživanje sankcijama nagovestilo spremnost Srbije da prizna nezavisnost Kosova, Vejvoda je odgovorio da je to pojednostavljeno shvatanje problema i da je dug put do nezavisnosti Kosova, "odnosno stolice u UN".


Pet članica Evropske unije - Španija, Kipar, Grčka, Slovačka i Rumunija, ne priznaju nezavisnost Kosova. Treba brojne stvari da se dogode da bi se o tom pitanju raspravljalo u Savetu bezbednosti UN. Pitanje Rusije i njihovog veta u Savetu bezbednosti u tom smislu je daleko, rekao je Vejvoda.

On je ocenio da je za Srbiju najbitnije da se opredeli da ide ka rešenju odnosa sa Kosovom, jer nije u njenom interesu da problem ostane nerešen.

Ako Srbija želi da bude deo EU, to znači da mora da ide ka normalizaciji odnosa. Ključno pitanje je šta Srbija želi, na koji način i koliko brzo da reši pitanje Kosova, izjavio je Vejvoda, piše N1.

On je izrazio uverenje da neće doći do ozbiljne destabilizacije Zapadnog Balkana zbog rata u Ukrajini, ali je naveo da svi moraju biti obazrivi.

BONUS VIDEO


SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR



 


AKTUELNE VESTI S MREŽA



HOROSKOP