Ненад Радосављевић: Александар Вучић је први Србин који је признао независност Косова и Метохије

2013. године дошла је на власт политичка опција која је везано за Косово имала политичку платформу Не дамо Косово. Међутим, онда смо добили воз, па смо добили РОСУ јединице на Северу, па смо добили убиство Оливера Ивановића, па смо добили хапшење Марка Ђурића и много тога још. Онда су почели из Београда да нам објашњавају зашто је то тако, па су онда рекли да су они пре нас све то изгубили.“

Хроника
Ненад Радосављевић: Александар Вучић је први Србин који је признао независност Косова



петак, 28. септембар 2018.
 Срби на Северу изгубили су веру у институције Србије а при том имају страх и све га више имају од претњи које долазе из Приштине. У последње време, власт из Београда говори да је све изгубљено, као да је то завршена ствар, што становништво не мисли. Они кажу – ми тамо немамо ништа. Ако добијемо и метар простора то је велики успех. Председник Србије Александар Вучић је први Србин који је признао независност Косова, рекао је у емисији Споразум НВО „Актив“ из Косовске Митровице, директор РТВ Мир из Лепосавића и политички аналитичар Ненад Радосављевић. Тврди да нико у Бриселу не брани интересе Срба са Косова и Метохије. Али мора да се зна да су Срби са Косова и Срби са Севера врло поносан народ.

Очи грађана на Северу су упрте у државу Србију од ’99, каже Радосављевић, додајући, да је он у годинама после рата био против тога, јер:
„Знао сам да су лак плен српских власти зато што су уцењени бригом о оних 7 милиона који тамо живе, Међународним монетарним фондом и Светском банком и свима који у овом глобалном свету одлучују и питају се. Они лако могу да их притисну (српске власти) да одлуче о оном што се нас тиче а против је наших интереса,“ рекао је Радосављевић.

Говорећи о власти Српске напредне странке наводи да се њена политика према Косову мењала, док са друге стране, кривицу пребацују на власт пре ње:

„Међутим, 2013. године дошла је на власт политичка опција која је везано за Косово имала политичку платформу Не дамо Косово. Међутим, онда смо добили воз, па смо добили РОСУ јединице на Северу, па смо добили убиство Оливера Ивановића, па смо добили хапшење Марка Ђурића и много тога још. Онда су почели из Београда да нам објашњавају зашто је то тако, па су онда рекли да су они пре нас све то изгубили.“

Радосављевић каже да су почеле да се дешавају „чудне ствари“ – истовремено док се говори о могућности рата на Северу, врши се интеграција у косовски систем, а да се против грађана, како тврди, спроводе „репресивне мере“.

„Почели су да говоре о некаквим олујама које могу да се десе са јужне стране, почели су са друге стране да говоре о чизмама којима треба овај простор да се регулише. Почели су да говоре као да ће бити некаквог рата, па су дошли са великим обећањима да ће давати велике паре, подмићују народ да буде миран, да би се у међувремену њима самима десило страшно. При том, укинуте су институције као што су полиција и суд. Ево сада се дешава – на улицама се отимају возила која нису регистрована, као да су ти људи криви што владавина права и закон на Косову нису постојали 18 година. Људи нису уопште криви али се против њих спроводе репресивне мере и то је погрешно,“ рекао је Радосављевић закључујући да је то разлог зашто су грађани изгубили поверење у институције Србије док се истовремено плаше онога што препознају као претњу из Приштине.

Пет опција: Ништа преко колена

Срби са Косова и Метохије препознају пет могућих опција решавања косовског чвора иако их, каже Радосављевић, „сви избегавају и бирају оне које њима одговарају“.

Проглашење окупације, многи Срби заговарају као исправно формално правно решење узимајући у обзир легалност међународних одлука, попут онога што виде као нелегалну и нелегитимну одлуку бомбардовања НАТО пакта, али и услове у којима суштински живе.

Подела је друга и за Радосављевића најгора опција: „Подела је нешто што би произвело нове конфликте. Они који би остали у једном делу би увек говорили – оно тамо је могло бити наше, а и ови други, који су остали у другом делу, говорили би – па и оно тамо је било наше.“

Ни трећа опција није боља за Радосављевића – разграничење или размена територија јер је слична претходном и коју такође види као „нови извор сукоба у врло кратком периоду“.

Четврти предлог – столица у УН за Косово и ЗСО за Србију, не види као „толико лоше решење“ као претходна два, а за шта подсећа да је бриселског процеса „на који се сада намерно заборавља“.

Последње решење које уједно заступа и сам Радосављевић је оно за шта тврди да се погрешно назива „замрзнутим конфликтом“, већ је, каже, то покушај да се „нормализује живот, грађани адаптирају и пронађу себе“.

„Дајте прилику људима да се економски оснаже, да могу да буду спремни на околности које ће их задесити политичким одлукама. Ово треба да буде процес. Ништа не треба преко колена да би се добили следећи избори. Ништа не треба радити пребрзо зато што може бити погубно,“ оценио је на крају.

У емисији НВО „Актив“ су говорили и главни уредник Коха Диторе Агрон Бајрами, као и аналитичар Бодо Вебер.

Глас јавности / КоССев / од 29.09.2018.

SKINI APLIKACIJU