NEMA PRIZNANJA LAŽNE DRŽAVE: Kakva je sudbina pet evropskih "NE" za Prištinu
Autor: Glas javnosti
Pet zemalja Evropske unije odolevaju pritiscima Brisela i Vašingtona da priznaju takozvano "Kosovo", o čemu svedoče i izjave njihovih najviših zvaničnika, a podjednako uporna su očekivanja Prištine da će bar jedna od njih ustuknuti.
O tome svedoči i izjava takozvanog "ministarke spoljnih poslova Kosova" Donike Gervale, da očekuje da bi Grčka "uskoro mogla da krene ka priznanju" nezavisnosti tzv. Kosova
Španija, Kipar, Slovačka, Rumunija i Grčka pet su od ukupno 27 zemalja EU koje ne priznaju nezavisnost koju je Kosovo proglasilo 2008. godine. Na tu odluku utiču dobri odnosi sa Beogradom, ali i činjenica da je svakoj od njih nezavisnost Kosova "Ahilova" peta zbog vlastitih unutrašnjih pitanja.
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov kaže za Blic da, ako bude novih priznanja nezavinsosti Kosova, ona neće uslediti kao pojedinačna, već će svih pet zemalja priznati.
"Meni se čini da će to biti svojevrstan paket. A usledio bi kao dogovor unutar EU, i posledica bi bila da te zemlje ne ometaju ulazak Kosova u međunarodne organizacije, izuzev Ujedinjenih nacija. Ključan momenat biće formiranje ZSO, ali i da se odmakne sa implementacijom sporazuma u Ohridu", ocenjuje Popov.
Da dogovor u Ohridu ima važnu ulogu smatra i koordinator Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35 Dragiša Mijačić.
Mijačić je ocenio je da je sporazum doneo puno nadanja i očekivanja kod predstavnika EU i onih zemalja u međunarodnoj zajednici koje su bile aktivno uključene u pregovore, među njima i SAD ali i da je dalje rano predvideti njegove efekte.
"Još je rano predvideti, uključujući očekivanja da će njegova realizacija dovesti do priznanja pet zemalja EU koje to još nisu učinile. Na osnovu svega što smo videli u prvim danima nakon postizanja sporazuma, nova priznanja nezavisnosti Kosova bi bila iznenađenje. Međutim, sporazum će svakako doprineti međunarodnoj afirmaciji Kosova, na način da će se naći kreativna rešenja za njegovo učlanjenje u mnoge svetske, evropske i regionalne organizacije", rekao je za Mijačić za Juronjuz Srbija.
Grčka ima specifičan položaj, ukazuje Mijačić.
"Što se same Grčke tiče, već izvesno vreme u tim diplomatskim krugovima je prisutno mišljenje da Grčka treba urediti odnose sa Albancima, odnosno da je nacionalni interes Grčke da se urede odnosi i sa Albanijom i sa Albancima uopšte. Sa druge strane, ne treba zaboraviti da je sadašnja vlast u Grčkoj pod jakim uticajem Vašingtona, tako da ako Vašington bude tražio nešto u vezi sa tim, mislim da će Grčka promeniti stav", rekao je Mijačić.
Glas javnosti/Blic
SKINI APLIKACIJU
