Glas Javnosti

NASTAVLJA SE PROTERIVANJE MIGRANATA U SRBIJU: Dramatične brojke! MAĐARSKA ne odustaje, EU NEMA efikasno REŠENJE!

Politika
Autor: Glas javnosti

Po svemu sudeći, Mađarsku nije mogla zaustaviti ni presuda Evropskog suda pravde koji je još u decembru prošle godine odlučio da je proterivanje migranata iza ograde, a zapravo u Srbiju - nezakonito.

Scene haosa kakve su i Srbija i čitava Evropa godinama gledale na granici naše zemlje sa Mađarskom postale su svakodnevica - žica, ograda, suzavac i proterivanje migranata nazad u Srbiju. Uprkos presudi Evropskog suda pravde koja je na snazi od 17. decembra 2020. godine, a prema podacima koje iznosi UNHCR, u januaru je iz Mađarske vraćeno oko 3.000 ljudi u Srbiju.

Za vladu u Budimpešti presuda koja se odnosi na zabranu proterivanja izbeglica doneta u decembru očigledno nije više od "mrtvog slova na papiru". Orban se u potpunosti oglušio na odluku suda i nastavio istim intenzitetom sa deportovanjem migranata. 

Praktično, Obranov režim se ni ne trudi da prikrije kršenje evropskih propisa. Šta više, potvrda proterivanja migranata nazad u Srbiju se može naći i na zvaničnoj veb-stranici mađarske policije gde je sve precizno navedeno: po svakoj kalendarskoj nedelji, u kategorijama i sa tačnim brojem slučajeva proteranih migranata.

Foto: Youtube/ Printscreen

Mađarska koristi rupe u zakonu

Prema zvaničnim statistikama koju daje mađarska policija, samo u januaru ove godine 2.824 izbeglice su pokupljene u blizini granične ograde sa Srbijom i silom prebačene natrag. Uz to su zabeležena još 184 slučaja izbeglica koji su prošli kroz krivični postupak u Mađarskoj. I oni su deportovani u Srbiju.


Vladimir Sjekloća, direktor Centra za kriznu politiku i reagovanje zaključuje da Budimpešta praktično pokušava da iskoristi "rupu u zakonu" tvrdeći da potiskuju izbeglice u neutralni pojas između granične ograde i stvarne granice sa Srbijom. S obzirom da se ova zona nalazi na na teriroriji Mađarske, ovakav tretman migranata ne smatraju proterivanjem.

Evropski sud se ne slaže sa tim. Oni ovakav potez Mađarske vide kao kršenje evropskih smernica i jednače ga sa deportacijom, jer je migrantima daje samo jedina mogućnost - da napuste državu. Pored poslednje odluke Evropskog suda, ovakvim ponašanjem vlada Mađarske krši i Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, kao i Ženevsku konvenciju iz 1951. kojom se, između ostalog, garantuje međunarodna saradnja u području azila i preseljenja.

Srbija ne treba da bude parking za migrante

Postavlja se pitanje šta Srbija može da uradi u ovakvoj situaciji kada se ne poštuju ni odluke Evropskog suda. Srpski zvaničnici su u više navrata naglašavali da Srbija neće biti parking za migrante. Međutim, samo tokom 2020. godine, koju je obeležila pandemija korona virusa, broj smeštenih migranata je na momente prelazio i 9.000, a prema procenama Komesarijata za izbeglice i migracije, na našoj teritoriji trenutno ih boravi više od 6.000.

"Nije retkost da upravo zemlje Evropske unije ne poštuju prava i ne dozvoljavaju izbeglicama da pristupe njihovim sistemima zaštite", ističe Sekloća, dodajući da se migranti na teritoriju naše zemlje ne vraćaju samo iz Mađarske, već da se ista praksa primenjuje i na teritoriji Hrvatske, gde su zabeleženi slučajevi dramatične torture migranata, kao i na teritoriji Rumunije.

Foto: Youtube/ Printscreen

EU nema efikasno rešenje za ovaj problem

Adekvatne mere Evropske unije na ovakvo ponašanje Mađarske, koja se nekažnjeno oglušava o presudu Evropskog suda pravde, su izostale. Šta više, pokazalo se da Evropska unija zapravo nema efikasno i solidno rešenje za ovaj problem. Sa druge strane, Orbanova vlada transparentno najavljuje da će njeno delovanje u budućnosti biti kao i do sada.

"Vlada će nastaviti da štiti granice Mađarske i Evrope i učiniće sve što je u njenoj moći da spreči formiranje međunarodnih migrantskih koridora", navedeno je u pisanom saopštenju Službe za komunikaciju portparola mađarske vlade Zoltana Kovača.

Podsetimo, veliki migrantski talas tokom kojeg je do proleća 2016. godine i sklapanja sporazuma EU-Turska (koji je Ankara prekršila prošle godine) stiglo oko dva miliona izbeglica, bio je, među ostalim, podstaknut tadašnjom nemačkom politikom otvorenih vrata. Nemačka javnost je nakon toga u više navrata protestovala protiv vlade Angele Merkel koja je dopustila da se država preplavi migrantima, a isti scenario viđen je nebrojano puta u mnogim drugim gradovima širom Evrope, uključujući i Beograd. 

Na granicama na jugoistoku Evrope bilo je moguće videti dramatične prizore kolona migranata, a posebno uoči pandemije korona virusa kada su granice bile zatvorene. Ovi prizori podsećali su na veliku izbegličku krizu koja je izazvala svađe među zemljama članicama EU, podizanje žičanih ograda na granicama i propast načela evropske solidarnosti.

(Glas javnosti)

 

 

 

 

 

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR



 


AKTUELNE VESTI S MREŽA



HOROSKOP