Mrdić podneo Skupštini Srbije pet predloga pravosudnih zakona
Autor: Glas javnosti
Ovaj set zakona će se naći na narednoj sednici skupštine, kazao predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Uglješa Mrdić predao je danas Skupštini Srbije predloge pet pravosudnih zakona koji se odnose na izmene postojećih zakonskih rešenja kojima se reguliše organizacija i nadležnost sudova, tužilaštava i Visokog saveta tužilaštva i, tom prilikom, istakao da je cilj, bolja organizacija rada sudstva i tužilaštva.
On je pojasnio da je predao Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom savetu tužilaštva, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu i Predlog zakona o izmeni Zakona o sudijama.
Ovih pet predloga pravosudnih zakona će, kaže, na njegov predlog i predlog drugih poslanika Srpske napredne stranke, biti najverovatnije na dnevnom redu naredne sednice Skupštine, za koju očekuje da se održi tokom januara.
"Kao što znamo, deo tužilaštva i deo sudstva se otuđio i oteo od države Srbije. Ovi zakoni treba da vrate pravu samostalnost tužilaštvu i pravu nezavisnost sudstvu i da imamo bolju organizaciju rada i sudstva i tužilaštva", naveo je on.
Objasnio je da će se ovaj set zakona naći na prvoj narednoj sednici Narodne skupštine zajedno sa izveštajem Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu o odbijanju godišnjih Izveštaja o radu za 2020, 2021, 2022, 2023 i 2024. godinu, koje, u skladu sa Ustavom i Zakonom o javnom tužilaštvu, podnosi vrhovni javni tužilac Narodnoj skupštini.
"Kako je vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac pokazala nepoštovanje prema Narodnoj skupštini, koja ju je birala, narodnim poslanicima i građanima koji su birali, nedolaskom na sednicu Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, jedva čekam da čujem mišljenje ostalih narodnih poslanika o njenom radu. Očekujem da Narodna skupština usvoji Izveštaj Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu o odbijanju godišnjih Izveštaja o radu za 2020, 2021, 2022, 2023 i 2024. godinu čime počinje procedura za razrešenje vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac", naveo je Mrdić.
Ona se, kaže, se nije udostojila da dođe na sednice Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, a posle neusvajanja petogodišnjig izveštaja o radu, kako je rekao Mrdić, ona je krenula u medijsku hajku i pretnje tužbom i krivičnim prijavama prema njemu kao predsedniku Odbora.
"Kada sam prekinuo štrajk glađu, dakle, kada mi je život bio ugrožen, posle prvog nastupa u javnosti, ja sam tada najavio da ću u narednom periodu na sednicama Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu s kolegama raspravljati o izveštaju o radu Vrhovnog tužioca i Vrhovnog tužilaštva, što smo i uradili i 11 prema 0 smo glasali za neusvajanje izveštaja i najavio sam da će se uskoro u skupštinskoj proceduri naći set pravosudnih zakona. Pet pravosudnih zakona su tu, koji se konkretno tiču boljeg rada tužilaštva i sudstva", naveo je Mrdić.
Izrazio je nadu da će ovi predlozi dobiti podršku u Skupštini Srbije i da će ovi zakoni početkom naredne godine biti usvojeni
"Srbiji je potrebna pravda, Srbija treba da ostane pravna država, a moj zadatak je da se borim za istinu i pravdu i to potvrđujem ovim sada predlogom seta pravosudnih zakona", rekao je Mrdić.
Naveo je da je set pravosudnih zakona radio zajedno sa grupom pravnih stručnjaka koji su činili ugledni pravnici, advokati, kao i bivše sudije i tužioci.
"Izmene i dopune zakona su urađene na osnovu iskustva u funkcionisanju pravosuđa, pre svega tužilaštva, posle ustavnih promena koje je, kako po statistici, tako i suštinski, period sa slabijim rezultatima u borbi protiv kriminala i korupcije u odnosu na vreme pre promena Ustava", dodao je Mrdić.
Ocenio je da su ove promene dovele do politizacije tužilaštva čiji se rukovodioci, kako je rekao, pre svih Zagorka Dolovac i Mladen Nenadić, ponašaju kao da su lideri političke stranke a ne tužioci.
Mrdić je naveo da uticaj stranih centara moći, kao i pojedinih država i njihovih tužilaštava na rad srpskog tužilaštva, ne samo da su porasli već su institucionalizovani i dodao da Dolovac i Mladen Nenadić, kako je rekao, više ne kriju da odluke donose u konsultaciji sa centrima moći van Srbije.
"Pod njihovim rukovodstvom, tužilaštvo je postalo ne organ države i pravosuđa, već oruđe za rušenje legalno izabranog predsednika Republike Srbije i Vlade", dodao je Mrdić.
Naveo je takođe da se rešenja koja predlaže primenjuju u većini zemalja Evropske un
Glas javnosti/ E02S
SKINI APLIKACIJU
