Milutin Ilić u Pragu: Srednjoevropska unija dobro rešenje za Srbiju
Autor: Glas javnosti
Na konferenciji "Srednja Evropa na raskršću" održanoj u oktobru ove godine u Pragu, govorio je i Milutin Ilić, član Prezidijuma Kluba trobojke, izvršni direktor Instituta Geopolitikon i predsednik Društva češko-srpskog prijateljstva.
Ilić je na skupu koji je ogranizovalo društvo "Patrimonium Sancti Adalberti", koje se zalaže za stvaranje srednjevropske konfederacije, istakao privrženost Srbije saradnji sa zemljama Srednje Evrope.
Govor Milutina Ilića prenosimo u celosti:
"Želeo bih da počnem tako što ću reći da, kao predsednik Društva češko-srpskog prijateljstva, želim da govorim na češkom jeziku i verujem da ćete imati razumevanja za moj izgovor. Nadam se da ćete to prihvatiti s razumevanjem. Kaže se da Sloveni svuda imaju braću, pa se nadam da će to važiti i ovde u Pragu.
Dozvolite mi da se izvinim u ime potpredsednika Vlade Srbije, Aleksandra Vulina, koji šalje najsrdačnije pozdrave ovoj konferenciji. Potpredsednik Vulin danas ne može biti sa nama jer mu je povereno vođstvo srpske državne delegacije na samitu BRICS-a u Kazanju, koji se održava paralelno sa našom konferencijom. On čvrsto veruje da sledeće godine ništa neće sprečiti njegovo učešće u Pragu. Nastaviću da govorim kao direktor Instituta Geopolitikon.
Ključno pitanje u današnjoj politici je koncept suvereniteta. Tradicionalno, on se shvata kao sposobnost tzv. Vestfalske države da vrši državnu vlast nad definisanim stanovništvom na definisanoj teritoriji. Ovaj pojam dobija novi značaj posebno za države koje su sada članice Evropske unije, a koje su dobrovoljno prenele značajan deo svojih ovlašćenja na nadnacionalni nivo, tj. na sedište EU u Briselu. Trenutno stanje nadmoći prava Zajednice nad nacionalnim pravom u praksi znači da nacionalna država ima samo ograničeni, rezidualni suverenitet. Međutim, malo ljudi je svesno da doktrina nadmoći prava Zajednice ne proizlazi direktno iz primarnog prava EU, tj. iz skupa osnivačkih i pratećih ugovora, već iz presude Suda pravde Evropske zajednice u slučaju Kosta protiv ENEL-a. Zbog toga smo nedavno mogli videti poljski pokušaj da se domaći ustavni poredak proglasi nadređenim odlukom poljskog Ustavnog suda.
Tema suvereniteta povezana je i sa fenomenom političkog odvajanja zvanim secesionizam, što podrazumeva odvajanje dela države od postojeće države i proglašenje njene nezavisnosti. Za Srbiju je ovo pitanje ključno i goruće zbog procesa disolucije bivše Jugoslavije, a posebno zbog pitanja Kosova. Kosovo je najakutniji problem na Balkanu, koji definiše ukupnu stabilnost u regionu. Sa našeg stanovišta, proces secesije podriva državni suverenitet i moguć je samo ako se sprovodi u skladu s međunarodnim pravom.
Ali da se vratimo celoj Evropi. Po našem mišljenju, problem država članica EU jeste proces postepenog gubitka nacionalnog suvereniteta, koji može dovesti do potpunog nestanka državnosti. Danas čak možemo videti pokušaje ukidanja prava veta država članica EU. Zato smatramo da su evropske države podeljene u dva tabora. One koje žele da povrate i realno vrše svoj državni suverenitet i one koje su odustale od ove ambicije i dobrovoljno prihvataju nadnacionalnu supervlast evropskih federalista. Svakodnevno vidimo sve veći sukob između evropskih federalista, koji se oslanjaju na multikulturalizam i progresivizam, i suverenista koji brane tradicionalne vrednosti: naciju, veru u Boga, porodicu, kulturu i jezik.
Sadašnji sistem globalne moći sve podređuje uticaju i profitu. Bogatstvo nekih je na račun drugih. Štaviše, vrlo vešto primenjuje princip "zavadi pa vladaj", koristeći delimične razlike između pojedinačnih država i etniciteta kako bi minimizirao mogućnost njihovog samostalnog odlučivanja. Stoga, poznavanje ove manipulativne tehnike trebalo bi da nas motiviše na saradnju i prevazilaženje raznih animoziteta koji su se pojavili tokom vremena i istorije. Nacije koje žele da sačuvaju svoje tradicionalne vrednosti i svoj suverenitet trebalo bi da počnu sistematski da sarađuju. Posebno zemlje šireg srednjoevropskog područja, jer je to naš "zajednički životni prostor", i samo naš "zajednički životni prostor", trebalo bi da primene princip maksimalne saradnje uz međusobno poštovanje nacionalnih interesa pojedinačnih zemalja. Smatram da je ključno da hrišćanske zemlje na Balkanu pokušaju da usvoje ovaj pristup i verujem da to mogu postići zajedno s nama.
Osim toga, pokazuje se da je ova bliska saradnja moguća i sa članicama EU i sa zemljama koje nisu članice EU. Trilateralna saradnja u formatu Srbija, Mađarska i Austrija u oblasti kontrole ilegalnih migracija nedavno dobro funkcioniše i daje rezultate; isto važi za trenutnu razvojnu saradnju između Srbije, Mađarske i Slovačke u istoj oblasti ilegalnih migracija i rizika povezanih s radikalnim islamom. To dobro funkcioniše. Rezultat je da sada u Srbiji ima samo simboličnih 477 migranata. Viktor Orban je čak pokušao da ovoj grupi da format nazvan Savez suverenista. Italija je takođe pronašla rešenje za problem migracija deportujući ilegalne migrante u Albaniju, islamsku zemlju u kojoj se većina migranata oseća "kao kod kuće", kako mi kažemo u Srbiji.
Mislim da se Srbija prirodno oseća povezanom sa Srednjom Evropom i smatra sebe njenim delom, jer je Srbija delila zajedničku sudbinu sa Srednjom Evropom u prošlosti, a deliće je još više u bliskoj budućnosti. Srednjoevropska unija bi naš životni prostor učinila sigurnijim i otpornijim i mogla bi podstaći razvoj i prosperitet svih nas.
Dame i gospodo, moramo prionuti na posao! Hvala vam na pažnji".
Glas javnosti
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
