Lažne vesti na društvenim mrežama u službi anti - srpske politike
Autor: Glas javnosti
Na Tviteru se u poslednjih nekoliko godina istakao određen broj proalbanskih profila sa velikim brojem pratilaca, koji mahom pišu o istim stvarima, na vrlo sličan način. Problem nastaje kada sami mediji citiraju takve profile, bez prethodne provere njihovog identiteta.
Era masovnog korišćenja društvenih mreža donela je sa sobom povećanu opasnost od postajanja žrtve „lažnih vesti“. Šta su lažne vesti i kako ih prepoznati?
Lažna vest je termin koji se u poslednjih nekoliko godina vrlo često upotrebljava, bez stvarnog razumevanja njegovog značenja. Naime, lažna vest, ili „fejk njuz“ nije samo vest koja je činjenično pogrešna. Ova sintagma označava vesti koje su plasirane sa namerom da obmanu. Društvena mreža Tviter je posebno podložna lažnim vestima, a one se brzo šire i putem različitih lančanih poruka na Vajberu ili Telegramu.
Iako lažne vesti mogu biti plasirane od strane pojedinca, mnogo je opasnije ukoliko su produkt određene grupe. Najčešće su to grupe ljudi koje imaju zajednički politički interes ili finansiranje, a neretko i oba.
Diplomirani pravnik Dušan Dačić je o fenomenu „propagandnih profila“ na Tviteru napisao koristan niz u kome je objasnio na koji način ovakve naloge prepoznati.
Uglavnom, nalozi ovakvog tipa žele da plasiraju što više udarnih vesti, pre svega na engleskom jeziku. Ključni faktor je brzina – informacije se dele brzo, pre nego što mogu da budu proverene. Takođe, informacije koje puštaju u javnost za njih su apsolutna istina, a svako protivno mišljenje vide kao zlonamerno negiranje činjenica. Naposletku, važan deo širenja propagande jeste pritisak na uticajne ljude, ucenjivanje i pretnja da će izgubiti ugled ukoliko se ne usaglase sa njihovim stavovima.
Pokazatelji da iza naloga ne stoje stvarni ljudi mogu biti i samo ime i fotografija profila. Uglavnom, ovakvi profili koriste vrlo generična imena, koja ne govore ništa o njihovom stvarnom identitetu. Njihove fotografije su, ukoliko postoje, vrlo zamagljene, a ponekad čak i stvorene od strane programa veštačke inteligencije.
Problem kod „lažnih vesti“ je, osim činjenice da se u eri savremene tehnologije izuzetno brzo šire, i sama njihova priroda. One su dizajnirane tako da privuku pažnju čitaoca. Čak i ukoliko se naposletku otkrije da su u pitanju bile dezinformacije, šteta je već načinjena. Fotografije jarkih boja, izjave pripisane ljudima koji ih nikada nisu izgovorili, samo su neki od alata koje propagandni profili koriste kako bi postigli svoj cilj.
Šta je zapravo njihov cilj? Ukoliko pogledamo sadržaj „tvitova“, koji je vrlo selektivan i usmeren protiv Srbije i njene politike po pitanju Kosova i Metohije, ali i jezik kojim su oni napisani - a to je engleski, dolazimo do zaključka da je cilj da se zapadnoj javnosti, ali i svetu, godinama sistematski predstavlja slika Srbije u negativnom svetlu. Nameće se narativ da se mora priznati Kosovo, da su Srbi počinili genocid, da rade po nalogu Rusije i ostale fraze koje se već godinama ponavljaju.
U proteklih nekoliko dana, u svetlo javnosti je dospeo tzv. britanski politički analitičar Danijel Smit, sa kojim su pojedini mediji čak uradili intervju u skladu sa gorepomenutom agendom. Međutim, veliki broj korisnika Tvitera ukazao je na to da je Smit izmišljena ličnost sa kompjuterski generisanom fotografijom. Pokušali smo da dobijemo dodatne informacije o ovom „analitičaru“ na Internetu, ali ne postoje nikakvi radovi koji bi potkrepili njegovu ekspertizu. Takođe, engleski jezik koji je Smit koristio na društvenim mrežama isuviše je loš za nekoga ko se predstavlja kao Britanac. Smit je u međuvremenu deaktivirao svoj Tviter nalog, koji je pratilo preko 4.000 ljudi, i tako je cela saga završena. Za sada. No, samo je pitanje vremena kada će se pojaviti neki novi Danijel Smit i kakve će posledice za sobom ostaviti.
SKINI APLIKACIJU
.png)
