Kako je za radikale i naprednjake SAJ postala "američka" jedinica

Radikalsko-naprednjačka mantra koju godinama plasiraju u javnosti je da je Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ) "američka" jedinica, a njihov dugogodišnji, sada već bivši komandant Spasoje Vulević, "američki" čovek.

Iako zvuči kao neka teorija zavere, istina je mnogo banalnija i jednostavnija i tipično policijska, piše Nova.rs.

Jedna od najelitnijih, ako ne i najelitnija jedinica kojom raspolaže Srbija, Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ) već duže od deceniju je izložena propagandi koja ju je proglasila „američkom“ jedinicom. Nije teško shvatiti ni ko stoji iza te propagande ni zašto se ova jedinica etiketira na taj način, jer je to jedna od omiljenih radikalsko-naprednjačkih mantri koja se koristi u diskvalifikaciji nepodobnih, od političkih protivnika do ljudi koji svoj posao žele da rade profesionalno i po zakonu, a SAJ je poslednjih četvrt veka upravo takva jedinica, piše Nova.rs.

Ono što propagandisti prećutkuju je da su se pripadnici te jedinice, pa i njen donedavni komandant Spasoje Vulević, u jednom trenutku borili upravo protiv američkih saveznika, a kasnije i protiv samih Amerikanaca 1998. i 1999. godine na prostoru Kosova i Metohije. Za Spasoja Vulevića, rođenog Pećanca, to je imalo verovatno posebno značenje i težinu. Tada je SAJ imao i najviše gubitaka.

Ali, vremena se menjaju, pa se tako promenio i SAJ, ali i cela Srbija. Nakon promena od 5. oktobra 2000. godine i pada režima Slobodana Miloševića, dolazi do zaokreta u spoljnoj politici. Nekadašnji neprijatelji počinju da sarađuju, pa tako i tadašnja država, tada sastavljena od Srbije i Crne Gore, okreće se Zapadu, a Srbija nastavlja taj trend i posle razlaza sa Crnom Gorom. Saradnja se odvija na mnogim poljima, od Vojske Srbije, tužilaštva, suda do državne administracije, pa tako ni policija nije izuzetak.
 
Ceo svet je 11. septembra 2001. zurio u televizor i gledao jezive snimke iz Njujorka, kako se putnički avioni puni putnika, koje su preoteli teroristi Al Kaide zakucavaju u kule bliznakinje. Neboderi su se pretvorili u vatrene zamke za hiljade ljudi, jedan od aviona se zakucao u Pentagon, četvrti je pao nakon što su putnici pokušali da povrate kontrolu nad letelicom.
Planeta se promenila, a ta promena se odrazila i na Srbiju. Vrlo brzo je postalo poznato ko stoji iza tog napada i rastao je strah od novih terorističkih akcija i sve države sveta ušle su u poluvanredno stanje, a Srbija nije bila izuzetak. Tadašnji načelnik policije, Sreten Lukić izdaje naređenje da američku ambasadu, ambasadora i njegovu rezidenciju obezbeđuju najbolji specijalci koje MUP u tom trenutku ima. Iz političkih razloga, taj posao nikako nije mogla da radi vojska. Ono čime je policija tada raspolagala bio je upravo SAJ.

Kao čovek za vezu sa Amerikancima, iz praktičnog razloga, a to je znanje engleskog, poslat je tadašnji visoki oficir te jedinice, a kasnije i njen komandant Spasoje Vulević. Američki zvaničnici su želeli, pre svega, da im objekti budu što bezbedniji, pa počinje saradnja i obuka pripadnika te jedinice.
 
Ubrzo bezbednosne strukture iz SAD prepoznaju kvalitet srpske jedinice i shvataju da i oni mogu imati koristi od razmene iskustava. Organizuju se zajedničke vežbe najeltinijih specijalaca SAD sa pripadnicima SAJ u uslovima koji su najpribližniji realnim situacijama: upad u zatvorene objekte, rešavanje talačkih situacija, dejstva u noćnim uslovima.

U pitanju su složene vežbe čija pripreme traju i po šest meseci.

Ipak, od 2012. godine i dolaska bivših radikala a sadašnjih naprednjaka na vlast, situacija se menja. Iako SAJ nastavlja saraadnju sa američkim specijalcima, pripadnici te jedinice ne obezbeđuju više ni ambasadora SAD niti njegovu rezidenciju, ni ambasadu. Te poslove preuzeli su pripadnici Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekta (JZO) a objekte čuvaju pripadnici Žandarmerije.
 
SAJ nije jedina jedinica MUP Srbije koja održava zajedničke vežbe sa kolegama iz SAD, to rade i drugi službenici MUP Srbije, pripadnici Vojske Srbije, sarađuju i obaveštajne službe i tužilaštva, državna administracija. Ipak, samo je SAJ-u i njegovom bivšem komandantu prilepljena etiketa „američki“. Zašto?

To etiketiranje i targetiranje se radi po uhodanom receptu, a počelo je još davnih dana, odmah po dolasku na vlast Srpske napredne stranke. Ono što pojedini naprednjaci nisu mogli da oproste pripadnicima SAJ, a naročito Vuleviću, jeste akcije u Meljaku kraj Beograda 2003. godine, kada su u sukobu sa njima likvidirani vođe zemunskog klana, Dušan Spasojević Duća i Mile Luković Kum, navodi Nova.rs.

Njih je policija locirala u jednoj kući u tom naselju, a pošto se sumnjalo da su naoružani i da će pružiti otpor, poslata je ekipa koja je obučena upravo za taj posao, pripadnici SAJ, a vođa tima bio je Spasoje Vulević, kasnije komandant.

Spasojević i Luković su bili deo zavere za ubistvo tadašnjeg premijera Zorana Đinđića. Naoružani, vođe zemunskog klana pokušale su da pobegnu, pružili su otpor i pripadnici SAJ-a uradili su ono što znaju i za šta su godinama obučavani. Neutralisali su pretnju i likvidirali su dvojicu osumnjičenih.
 
Među onima koji su često napadali SAJ jeste i lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, koji je, iako je često menjao priču, ponekad optuživao SAJ, a ponekad neke druge policajce iz tog vremena, da su hladnokrvno likvidirali Spasojevića i Lukovića.

Glas javnosti/N07S