IVICA DAČIĆ SAOPŠTIO : Preminuo Milan Milutinović

Bivši predsednik Srbije, ministar spoljnih poslova i potpredsednik Socijalističke partije Srbije Milan Milutinović je danas preminuo u 81. godini, saopštio je Ivica Dačić na Instagramu.

„Obavljao je najznačajnije funkcije u najtežem periodu u istoriji Srbije. Izražavam najdublje saučešće njegovoj porodici I prijateljima. O datumu komemoracije i sahrane javnost će biti naknadno obaveštena“, rekao je lider SPS i ministar spoljnih poslova Srbije.

Milutinović je rođen 1942. godine, u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju.

IVICA DAČIĆ : Bezbednosna situacija u Srbiji stabilna

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Kao član Saveza komunista Jugoslavije obavljao je dužnost predsednika opštinskog komiteta Saveza komunista Vračara i bio je član je Gradskog komiteta. Potom je bio republički sekretar za prosvetu i nauku, upravnik Narodne biblioteke Srbije (1983-1989).

Ambasador u Grčkoj bio je od 1989. do 1995. Za predsednika Srbije izabran je u decembru 1997.

Optužen je od strane Haškog tribunala za navodne zločine na Kosovu i Metohiji, pa se posle prestanka mandata dobrovoljno predao tom međunarodnom sudu u januaru 2003. U februaru 2009. Haški tribunal ga je oslobodio po svim tačkama optužnice. Zajedno sa Milutinovićem, za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon Albanaca sa Kosova 1999. godine, optuženi su tadašnji potpredsednik Savezne vlade Nikola Šainović i generali Dragoljub Ojdanić, Nebojša Pavković, Vladimir Lazarević i Sreten Lukić.

Inače, Milutinović je, kao predsednik Srbije, bio učesnik pregovora o Kosovu u Rambujeu 1999.

Pre pet godina izjavio da uživa u slobodi i miru i da se takvom mirnom i povučenom životu posvetio nakon prestanka mandata predsednika Srbije i nakon što se iz Haga vratio potpuno oslobođen svih optužbi.

„Nema me u javnosti. Ja sam svoje odradio. Nikoga nisam opanjkao, ni protiv koga nisam svedočio. Kada su me oslobodili svih krivica, osetio sam da sam ponovo rođen, ali ne zbog sebe, već zbog porodice. Ja se lično nisam uzbuđivao jer nisu ništa mogli da mi prišiju, iako su se trudili. Onda su digli ruke“, rekao je Milutinović.

Put do Haga

Pre Milutinovića u Hag su dobrovoljno ili prisilno odvedeni i nekadašnji predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević, nekadašnja predsednica RS Biljana Plavšić, bivši predsednik RSK Milan Martić i bivši član Predsedništva BiH Momčilo Krajišnik.

Milutinović je u Hag otišao kao niko pre njega: uspeo je da Beograd napusti bez velikog publiciteta, policijskih sirena i pratnje, bez lisica na rukama i sličnih neprijatnosti; umesto redovnom linijom JAT-a, otišao je avionom savezne vlade, a tamo ga je ispratio ministar spoljnih poslova i predsednik Nacionalnog komiteta za saradnju sa Hagom Goran Svilanović. Milutinoviću, koji je imao operaciju na otvorenom srcu, dozvoljeno je da na put krene u pratnji kardiologa iz Kliničkog centra u Beogradu (…), u džepu je imao i po dva garantna pisma za predsednika Suda Kloda Žordu i tužiteljicu Karlu del Ponte u kojima republička vlada i Komitet za saradnju sa Tribunalom predlažu da se Milutinoviću omogući da do početka suđenja bude na slobodi.

Uz vest da je ušao u avion za Hag, većina svetskih agencija objavila je i procenu da Milutinoviću svakako pripada najmanji deo odgovornosti za događaje za koje se optužuje „Miloševićeva grupa“, ili je primetila da je u vreme svog neprimetnog predsednikovanja Srbijom posle oktobarskih promena zadužio nove beogradske vlastodržce time što je omogućio miran transfer vlasti.

Nedeljnik je tada pisao i da je vlastima u Beogradu poručeno iz Haga da se davanje aviona za transfer ovog optuženog, osim u tehničkom smislu, ne smatra prevelikim doprinosom saradnji sa Tribunalom.

Optužbe protiv Milutinovića odnosile su se na njegovu komandnu odgovornost s obzirom na to da je kao predsednik Srbije i član Vrhovnog saveta odbrane odgovoran za postupke svojih potčinjenih.

U retkim javnim izjašnjavanjima o svojoj haškoj poziciji i sudbini, Milutinović je obično tvrdio da tih potčinjenih nije ni bilo, pisalo je Vreme. Tvrdio je, podsećao je ovaj nedeljnik, da je vojskom komandovao predsednik SRJ, a jedinicama MUP-a Vlada Srbije, odnosno resorni ministar (Vlajko Stojiljković), iz čega bi se moglo zaključiti da on ne poriče da su zločini bili počinjeni, već samo činjenicu da je bilo kada bio u poziciji da nešto direktno naredi.

Vreme u tom tekstu, objavljenom 2003, navodi da je američki ambasador zadužen za pitanja ratnih zločina Pjer Ričard Prosper saopštio godinu dana ranije kako američka administracija ne bi imala ništa protiv da se Milutinoviću sudi u Beogradu. Gospođa Del Ponte tada je odlučno odbacila takvu ideju uz obrazloženje da se najvišim funkcionerima mora suditi u Hagu.

Za razliku od većine onih koji su pre njega stigli u Hag, Milutinović je gotovo jedini koji se nikada nije previše negativno određivao prema samom Tribunalu, navodi Vreme u istom tekstu. Ovaj nedeljnik podseća da je u toku predsedničke kampanje 1997. godine u dva navrata insistirao da se osumnjičenima za ratne zločine sudi kod kuće. „Mi nismo protiv gonjenja ukoliko postoje materijalni dokazi, ali moramo biti kreativniji – zašto ne bismo imali ovde sud“, bile su njegove reči.

Pošto se i sam našao na optužnici, uporno je ponavljao da su ga u Hagu optužili greškom, preko indiga i po nekom automatizmu, bez mnogo zalaženja u suštinu.

Šta je otkrio Ahtisari

U svojim sećanjima o tim ratnim danima u SRJ, objavljenim u knjizi Misija u Beogradu, finski diplomata Marti Ahtisari pominje da se u jednom trenutku u delu međunarodne zajednice, usred bombardovanja, razmišljalo čak da se pregovori oko postizanja mirovnog sporazuma vode sa Milanom Milutinovićem, a ne sa Slobodanom Miloševićem, piše Vreme, dodajući da se to dopalo tadašnjem francuskom predsedniku Žaku Širaku i nemačkom kancelaru Gerhadu Šrederu. Sve je palo u vodu onog trenutka kada je iz Haga stigla vest da je Luiz Arbur i Milutinovića stavila na listu optuženih. „To je“, kaže Ahtisari, „potkopalo naš rezervni plan da razgovaramo sa njim umesto sa Miloševićem“.

Inače, prema pisanju nedeljnika, pre nego što je krenuo za Hag, Milutinović je dugo „boravio“ na poternici Interpola, uz njegovo ime je stajalo ono „wanted“, a interesantno je da je stajala i oznaka da je reč o opasnoj osobi čije hapšenje može biti rizično.

Glas javnosti/D01S

SKINI APLIKACIJU