I ALBANCI PRIZNAJU EKONOMSKU KATASTROFU: Mladi masovno beže sa tzv. "Kosova", izgubljena nada za budućnost
Autor: Glas javnosti
Bivši predsednik kosovske Privredne komore Safet Grdžaljiu ocenio je da je tzv. "Kosovo" suočeno sa brojnim ekonomskim izazovima i da odlazak mladih pokazuje kako ljudi žive, dodajući da je izgubljena nada da na tzv. "Kosovu" ima budućnosti.
"Ono što se čuje od Ministarstva finansija i vlade dokazuje činjenicu da daju pogrešne podatke. Ali, ekonomska realnost na Kosovu je ono što građani doživljavaju i osećaju kako u privatnom sektoru tako i u poslovnoj zajednici.
Ne ono što piše na oglasnoj tabli. Sama činjenica da imamo mlade koji beže, da je izgubljena nada da možda ima budućnosti na Kosovu i da se Kosovo pretvorilo u državu iz koje se beži, najveća je beda koja se desila u poslednjih nekoliko godina“, rekao je Grdžaljiu.
On je rekao da je bez jakog privatnog sektora nemoguće razmišljati o ekonomskom oporavku, a da je sreća što je privatni sektor na Kosovu napravio mnogo koraka ispred politike i ukoliko ostane na milost i nemilost aktuelnoj vlasti, doći će do brojnih neuspeha.
On je ocenio da što bude više investicija, biće i više mogućnosti za ekonomski oporavak i za jačanje privatnog sektora.
Safet Grdžaljiu (Foto: Jutjub)
“Kosovu su potrebni projekti, ali tim projektima i njihovoj primeni mora da prethodi pravi javno-privatni i aktuelni dijalog, bilo između pozicije i opozicije, bilo između centralnog i lokalnog nivoa”, naveo je on.
Grdžaljiu je rekao da je partnerstvo sa privatnim sektorom potpuno zanemareno u budžetskim izdvajanjima za 2024.
"Nemamo razloga da budemo zadovoljni budžetom od 3,14 milijardi evra. Mora se razumeti da je Kosovu potreban razvoj, napredak u raznim oblastima, posebno u ekonomiji, obrazovanju i ekonomskoj i političkoj diplomatiji.
Ako se analizira struktura budžeta predviđenog i odobrenog u parlamentu, on je mnogo više socijalni nego razvojni, zanemaruje se partnerstvo sa privatnim sektorom i postavlja se pitanje kako to jačanje privatnog sektora može da se uradi ako ne postoje kapitalni projekti koji su orijentisani na implementaciju i gde će privatni sektor biti glavni nosilac implementacije“, rekao je Grdžaljiu.
Kako ističe, predviđanja budžeta za 2024. u sebi sadrže mnogo više želja, a vrlo malo prostora za sprovođenje.
Glas javnosti/Ekonomija onlajn
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
