HOĆE LI GRČKA IZDRŽATI PRITISAK ZAPADA DA PRIZNA KOSOVO: Grčki studenti najavljuju protest ispred zgrade vlade u ATINI!

Da li će zvanična Atina priznati Kosovo i da li je leto samo pauza pred pripremu grčke javnosti za priznavanje nezvisnosti lažne države. Da li je podizanje nivoa saradnje Atine i Prištine jasan znak za Beograd ili će vlada premijera Micotakisa ipak ostati dosledna dosadašnjim obećanjima Srbiji.

Mada je razmirica na relaciji Beograd - Atina bilo i u julu 2015. godine. Pomalo indukovanih zbog loše sročenih, pa još gore prenesenih izjava tadašnja dva premijera, pomalo zbog stava Panosa Kamenosa kako Grčka neće blokirati prijem Prištine u međunarodne organizacije, uključujući i "bezbednosne“.

Srbija je službeno tražila razjašnjenje, shvatilo se ovo kao podrška Prištini za ulazak u NATO, Grci su onda podsetili na sve nedoslednosti Beograda prema makedonskom pitanju i stavljanje na stranu Skoplja, pa još kroz ocene analitičara dodali da je stav Kamenosa prema njihovom tumačenju u skladu sa Briselskim sporazumom, navodi "Sputnjik" u analizi.

Bilo je i (tačnih!) komentara kako Beograd slično nije reagovao kada su drugi, i to oni koji su pomagali albanski separatizam - davali mnogo teže i gore ocene!

Ispostavilo se kasnije, da je iznudica u kojoj se Grčka našla nakon svih "unutrašnjih lomova“ i pregovora o finansijskoj konsolidaciji, iskorišćena za pritisak albanskih sponzora na Atinu da popusti oko Kosova. Po modelu - ako napravite takav ustupak, dobićete povoljnije uslove za mere štednje i otplatu dugova. Ipak, Ciprasov kabinet nije podlegao pod američkim i nemačkim pritiskom!

Sada se tema reaktualizuje, primenjuju se i slični mehanizmi pritiska, samo je povod drugačiji. Otuda i pominjanje Francuske. Među najvažnijim pitanjima za Grčku svakako je "razgraničenje“ u istočnomediteranskom akvatoriju. Sa jedne strane su Grčka, Kipar i Izrael, sa druge Turska i Egipat.

Prvu grupu podržava Pariz. Iza svega je priča o izdašnim nalazištima prirodnog gasa na ovom području, pravima na istraživanje, eksploataciji i cevovodima koji treba da ih povežu sa zapadnoevropskim tržištem. Od trenutka kada je NATO umesto ljudskih prava za razlog svog postojanja na prvo mesto isturio energetsku bezbednost, stvari su počele da se menjaju i u pogledu strateških opredeljenja i geopolitičkih težnji.

-Zato je i centralna tema tokom septembarskih pregovora u Vašingtonu sa Trampom postao - Izrael. Amerikanci su, vodeći brigu o "kosovskom čedu“, ugurali i Tiranu i njenog "mlađeg brata“ iz Prištine u "konzorcijum“ koji će se baviti izgradnjom i korišćenjem istočnomediteranskog gasovoda, piše ovaj portal.

NE PROPUSTITE

KOSOVO BI DA IZAĐE NA MORE! Tužbom u Strazburu traži deo CRNE GORE!

Realno, američki projekat o izvozu tečnog naftnog gasa u Evropu, a kako bi se konkurisalo ruskim energentima, teško je ostvariv. Novi plan se u tom pogledu sagledava kao realna alternativa. Problem se javio tokom njegove razrade u činjenici da od tri države iz prve grupe, nijedna nije priznala Kosovo.

Posledice Vašingtonskog sporazuma, bez obzira što se sa pravne strane još i može braniti stav kako njegove odredbe nisu obavezujućeg karaktera, u (geo)političkom smislu ostaju dugoročne i štetne. U cilju "stvaranja političkog ambijenta“ Izrael je prvi "povukao nogu“, logično, oni koji su sve planirali misle kako niz treba da nastavi Grčka. I opet logično, kao što su onomad sugerisali pozivanje na Briselski, danas sugerišu oslanjanje na Vašingtonski sporazum. Ovo je razlog zbog kojeg se grčka diplomatija aktivirala na poslu uspostavljanja boljih političkih i ekonomskih odnosa sa Prištinom.

Na društvenim mrežama su se pojavile i najave grčkih tudebata da će napraviti protest ispred zgrade vlade u Atini ukoliko Grčka zvanično prizna Kosovo.

I hrvatski mediji prate mogućnost da zvanična Atina prizna Kosovo.

-Grčka je već poslala signale da njen stav više nije tako čvrst kao ranije, i to ne samo zbog ekonomske zavisnosti te zemlje o pomoći najjačih članica EU koje su priznale Kosovo, nego i zbog dobrih odnosa Srbije i Makedonije. Pored Grčke i Rumunjske, od članica EU Kosovo nisu priznale Špania, Kipar i Slovačka. U svakom slučaju, priznanje Kosova biće najveći test dobrih odnosa i partnerstva Srbije i Grćke što inače u Beogradu stalno ističu, kaže se u komentaru Jutarnjeg lista.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU