Grujičić je navela da je 70-ih godina gledala rusku seriju "Sedamnaest trenutaka proleća" o ruskom špijunu usred fašističkog Berlina, Maksu Otu fon Štirlicu, koji je u Rusiji, ali i drugde, postao simbol za vrhunskog agenta.
Ona je dodala da spada u osobe koje će radije umreti nego da ne kažu šta misle i da zato smatra da nije za špijuna. Na pitanje kako onda objašnjava da se našla na famoznom spisku, Grujičić konstatuje da papir svašta trpi.
– Uopšte me ne tangira ko šta piše, kada, zašto piše, sutra ću verovatno biti nemački špijun ili neki drugi. Zanimljivo je da uporno traže ruske špijune u Srbiji, pritom znajući da je srpski narod vrlo benevolentno raspoložen prema ruskom narodu i da tu postoji neraskidiva veza koja se možda samo genetski može objasniti, rekla je Grujičić.
Kao lekar, ona navodi da razmišlja i da li bi mogla da pomogne autorima takvih spiskova, ali ističe da ne veruje da može, sem ako nemaju tumor na mozgu.
– Na osnovu čega su oni zaključili da, ako neko ima svoje mišljenje o svemu i govori svoje mišljenje jasno i glasno sa argumentima, onda je obavezno špijun. Iskreno rečeno, mi Srbi možda zato nismo ni popularni kod nekih imperijalističkih naroda zato što uvek imamo svoje mišljenje o svemu. Zato ja obožavam moj narod i samo nek takav ostane, poručuje Danica Grujičić, penosi Fonet.