Gaf u javnom nastupu: Vučić zbunjen oko ubistva kralja Aleksandra

U opširnom izlaganju, o tome kako su se Srbi ogrešili o svoje vladare, predsednik je pričao i o kralju Aleksandru Prvom Karađorđeviću, koji treba da dobije ulicu u Beogradu, pa makar mu to "bilo poslednje što će da uradi".

- Kad su ga ubili, ubili su ga u Parizu. On je to predosećao negde, vodio je mali deo obezbeđenja, verovao je Francuzima, verovao je svima, ali se negde i u svom trebinjskom govoru i kada je isplovio iz Dubrovnika, već negde pomirio sa svojom sudbinom, znao je da se kuje zavera u kojoj su učestvovali i Italijani, i ustaše, i Mađari i Bugari i engleska služba i mnogi drugi - držao je čas istorije predsednik.

Znam da je nevažno u odnosu na druge, strašnije, stvari ali stalna potreba Vučića da bude intelektualac i izuzetno načitan i obrazovan čovek je bizarna i neuspešna.

Dakle, Aleksandar Karađorđević je ubijen u Marseju a ne Parizu, kako reče Vučić.
Isplovio je iz Zelenike u Boki a… pic.twitter.com/9TUyP1HHRa

— Borko Stefanović (@BorkoStef) December 28, 2025

I dok je predsednik pričao, Milomir Marić dobacio "i Kominterna", na šta je Vučić dodao "i komunisti, podrazumeva se, zajedno sa ustašama su sarađivali od početka na svemu tome, sve je te podatke on već imao, naša služba nije bila beznačajna u tom trenutku".

Možda predsednik i zna da je kralj Aleksandar Prvi Karađorđević ubijen u Marselju, ali je zbog premora napravio lapsus. Živ je čovek, greške su normalne. A i često ide u Pariz kod francuskog kolege Emanuela Makrona, pa mu se možda sve pomešalo.

Nenormalno je, međutim, to što je predsednik sedeo za stolom sa voditeljkom Vericom Bradić, novinarom Milomirom Marićem i Brankom Babićem, "kraljem obrva" i jednom od uzdanica režima, koji su ćutali i nisu ga ispravili - "predsedniče, nije Pariz, nego Marselj". Posebno Milomir Marić, koji se još nekoliko puta "ubacivao u reč" predsedniku i to znanjem o tome kako je atentator Vančo Mihajlov ceo rat (Drugi svetski) živeo u vili Anta Pavelića u Zagrebu i umro u Rimu 1990. godine.

Ćutali su i oni, a nije se čulo ni da je bilo ko od prisutnih u studiju "ružičaste" televizije dobacio "nije Pariz, nego Marselj"!

Sve to ukazuje kakvim je ljudima okružen predsednik Srbije. Onima kojima ne znaju ni gradivo osnovne škole i osnove srpske istorije, ali se busaju u grudi da su "veliki Srbi". Onima koji ga ne slušaju, ne znaju o čemu on priča i da li pravi greške u tim govorima (ali i postupcima), ali klimanjem glavom se prave da im je sve jasno. I onima koji možda nešto i znaju. Ali je od njihovog znanja jače podaništvo i strah da, ako ukažu predsedniku na grešku, snose posledice i budu kažnjeni, pa su odlučili da ćute. U glavama im je "ćutanje je zlato"!

Ćutanje može da bude zlato, ali je pravo na govor i mišljenje osnovno ljudsko pravo. I ono što nam garantuje Ustav. Ali predsednik ne želi te "po Ustavu". Želi upravo onakve građane - neznalice, one koji se prave da slušaju, ali im je "mozak na otavi" i podanike, kakvi su bili u studiju TV Pinka. A ta želja je uzajamna. Jer i oni žele takvog predsednika i takvu vlast, jer im ona omogućava sve ono što u normalnim okolnostima ne bi mogli da ostvare.

Ostali koji znaju da misle, koji slušaju pažljivo i spremni su da svakome ukažu na grešku, pa makar on bio i predsednik države nepoželjni su u okruženju "oca nacije". I u vlasti uopšte. Njihov glas je ipak počeo sve jače i dalje da se čuje. I nije više samo mrtvo slovo na papiru Ustava!

Glas javnosti /D04S