Spomenik Slobodanu Miloševiću sleteo je na moskovski aerodrom Vnukovo!
Dočekali su ga čuveni ruski bajkeri, inače veoma bliski predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, "Noćni vukovi". Prilikom dočeka spomenika, imali su i prigodan govor, u kojem je između ostalog rečeno: "Do konačne pobede nad silama mraka i slugama nepomenikovim u Ukrajini, Srbiji i vasceloj kugli zemaljskoj! On je bio jedan od začetnika ove borbe - slava mu i večna pamjat!"
Podsetimo, kako je Glas javnosti ekskluzivno pisao, spomenik Miloševiću trebalo je d abude postavljenu prestonici Rusije 9. maja, ali je prvobitni rok za postavljanje spomenika bivšem predsedniku SR Jugoslavije pomeren za sredinu juna. Zahvaljujući kratkoj vesti na jednom telegram kanalu u februaru, postalo je poznato da će Miloševiću biti podignut spomenik i po njemu nazvana centralna ulica u selu Soloslovo, u Odincovskom gradskom okrugu moskovske oblasti.
Marat Baširov, politikolog i profesor na Visokoj školi ekonomije, jednom od prestižnijih univerziteta u Rusiji, rekao je da se prema njegovim saznanjima razgovara o dve lokacije: trgu ispred Ambasade SAD u Moskvi ili Trgu Evrope. On je u intervjuu za „Moskovski komsomolec” početkom maja priznao da su pregovori o mestu na kojem se može postaviti spomenik bivšem predsedniku SR Jugoslavije bili težak posao, jer i u Rusiji ima onih koji nisu aplaudirali u znak odobravanja, ali su sve prepreke prevaziđene, jer velika većina veruje da greške koje mi ponavljamo mogu veoma skupo da koštaju Rusiju.
Bronzana statuta visoka dva metra je rad tima vajara Dragana Radenovića i već je izlivena u Srbiji, a dobijeni su i dokumenti iz Ministarstva kulture i carine Srbije za transport. Novac je prikupljen od brojne srpske dijaspore u Rusiji i drugih pokrovitelja koji još nisu otkriveni.
Zašto bi spomenik Miloševiću trebalo da stoji u centru Moskve, kad ga nema ni u Srbiji i zašto su se Rusi sada setili Miloševića? Baširov, koji se angažovao u organizacionim poslovima, kaže da je jezik politike jezik simbola i da onaj ko kontroliše tok istorije – kontroliše i inicijativu.
„Ako pogledate naše veze sa evropskim zemljama, možemo reći da je Srbija, iz istorijskih razloga, ostala možda jedini naš očigledan saveznik i partner, iako je „dave” da uvede neku vrstu ograničenja protiv Rusije. Druga zemlja je Mađarska, bliska nama zbog ekonomskih veza”, rekao je Baširov.
Simbolika je, prema ovom poznavaocu geopolitičkih prilika, višeslojna, kao i sama ličnost i uloga Miloševića. Već je uvreženo mišljenje da je agresija na Jugoslaviju 1999. godine vratila rat u Evropu, da je srušila međunarodno pravo i označila početak trećeg svetskog rata. I da su to, kako naglašava Baširov, uradili Amerikanci i da je sve što se sada događa u Ukrajini samo druga faza programa SAD za uništavanje stare bezbednosne i ekonomske arhitekture.
Podseća da je tačno da je tadašnji premjer Jevgenij Primakov, kad je čuo vest o početku agresije, naredio da se nad Atlantikom okrene „iljušin” vlade kojim je putovao u SAD i da su ruski padobranci u forsiranom maršu stigli i zauzeli aerodrom Slatina na Kosmetu pre dolaska snaga NATO-a.
„Ali ipak, tada nije bilo potpunog geopolitičkog razumevanja koje sada imamo”, zaključio je Baširov objašnjavajući da je nastupilo vreme promena u kojem se revidira i uloga Jugoslavije i njenog tadašnjeg predsednika, čak i u evropskom političkom diskursu.
Sada se Milošević, bez obzira na kontroverze koje još izaziva u srpskom društvu (gde ga jedni smatraju diktatorom i ubicom, dok se drugi sećaju njegovog govora između dva kruga izbora 2. oktobra 2000. godine) – na svetskoj političkoj sceni, naročito političkom istoku i jugu, percipira kao orijentir u političkom trendu suverenizma. Zapravo prva prepreka globalizmu, koji je kasnije uzeo maha u intervencionizmu širom Afrike i Azije. Jugoslavija važi i za jedan od prvih primera „narandžaste tehnologije”, koja je donedavno uspešno rušile političke sisteme i lidere država koji nisu odgovarali unipolarnom svetu.
Rusija sada sebe doživljava kao prethodnicu i, sticajem okolnosti, najisturenijeg aktera u razbijanju unipolarnog svetskog poretka i retorike jednakih prava za suverene zemlje. Ima podršku Kine, drugih država BRIKS-a i evroazijskih političkih, vojnih i ekonomskih organizacija. Otuda i ova simbolika, koja se mnogima neće dopasti.
Na pitanje zašto se on lično zalaže za podizanje spomenika u Rusiji, Baširov zaključuje da to pokazuje da Rusi konačno shvataju da se istorija vrlo često ponavlja ako pogrešimo: „A mi smo 1999. godine, po mom mišljenju, napravili veliku grešku što nismo branili Srbe na način na koji smo mogli da ih branimo”.
Glas javnosti