SKANDAL! SRBI SA KOSOVA I METOHIJE PONIŽENI: U dokumentima nam piše "Kosovar", uvredljivo kao Šiptar!

Vizna liberalizacija za Kosovu dodatno je zakomplikovala tamošnjim državljanima Srbije put u inostranstvo. Još pre 14 godina, kada je EU ukinula vize Srbiji, naši državljani sa prebivalištem na Kosovu i Metohiji ni tada nisu mogli u inostranstvo sa srpskom putnom ispravom.

Sa srpskim pasošem koji izdaje Koordinaciona uprava Srbi će i dalje morati da čekaju u redovima ispred ambasada. Srbi na Kosovu smatraju da su time diskriminisani i stavljeni pred svršen čin - ili uzmite kosovski pasoš ili se selite sa Kosova.

Predsednik Udruženja novinara Srbije Živojin Rakočević poručuje da „svaki proces u kom Kosovo nekim koracima grabi ka Evropi znači da gubite neka svoja pređašnja prava. Srđan Simonović iz Humanog centra Mitrovica dodaje da je „ono što karakteriše život Srba na Kosovu konstantno razočaranje u matičnu državu“.

„Ova odluka će primorati izvestan broj Srba na Kosovu da apliciraju za kosovski pasoš, što dodatno relaksira položaj kosovske vlade i (premijera Aljbina Kurtija, koji će moći da predstavi sebe kao neviđenog demokratu, jer je omogućio Srbima da putuju bez viza, što im matična država nije omogućila“, ukazuje Simonović

MENJA SE ŠEST ZAKONA IZ OBLASTI OBRAZOVANJA : Spisak promena je poduži

Rakočević navodi da kada je Srbija dobila viznu liberalizaciju „bio je jedan period kada smo mi Srbi sa Kosova bili ravnopravni i dobijali pasoše sa Šengen vizom, ali to je jako kratko trajalo, svega pola godine, i posle toga smo svedeni na Koordinacionu upravu“.

Smatra da se radi o pritiscima međunarodne zajednice koja se ponašala jako problematično, „jer dok smo imali UNMIK dokumenta govorila je da će u svim periodima dokumenti koje izdaje Srbija biti ravnopravni sa UNMIK i kasnije kosovskim dokumentima“.

„Ucenjeni smo i Beograd nije izdržao taj pritisak, i naša prava su prepuštena“, ocenjuje.

Dodaje da je „proces gubljenja naših dokumenata proces gubljenja naših prava što traje 20 godina“.

„Imamo osećaj poniženja. Ključno pitanje je kako je moguće da vi ne možete u ovom trenutku izjednačiti naše sa kosvoskim pasošima, a to nam 20 godina govorite“, pita Rakočević i dodaje da pristajanjem na tuđa dokumenta pristaju na tuđu slobodu.

Kaže da se očekuje od Beograda da traži rešenja, i postavlja se ključno pitanje – „šta ćete sa tim dokumentima“.

„To je uvredljivo za nas jednako kao što je za Albance uvredljivo Šiptar“, navodi.

Dodaje da se ne može identifikovati ko je odgovoran za njihovo poniženje, ali da svoju pažnju usmeravaju ka onome kome verujuju i ko im je oslonac, a to je Beograd.

„Suština svih pregovora i sa međunarodnom zajednicom i sa vlastima u Prištini je bio način kako da izgubimo svoja prava, i kako da ona budu predata. Zato danas nemamo više šta da predamo“, kaže rezignirano.

Dodaje da nije siguran da se Srbi spremaju na veliku seobu, „ali sam gotovo siguran da se Albanci spremaju na veliku seobu baš zbog dobijanja vizne liberalizacije“.

„U Prištini se može čuti da je dobro, ali da niko neće ostati. Protekle godine za četiri meseca 200.000 ljudi je tražilo nemačku vizu… I onda shvatite da vam jedan propali sistem nameće svoju slobodu i svoja dokumenta“, navodi.

Na pitanje da li će Srbi početi da uzimaju kosovske pasoše, Simonović kaže da će, ako ne bude odgovora od Srbije, u smislu olakšica, veliki broj Srba uzeti kosovske pasoše.

POJAČAN INTENZITET SAOBRAĆAJA NA ULICAMA BEOGRADA : Evo gde su najveće gužve

Navodi da je Srba na Kosovu duplo manje nego što ih je bilo pre deset godina, a ima i dosta onih koji redovno idu u EU da tamo rade, pa se vrate, „i oni će sigurno uzeti kosovske pasoše, ljudi su pragmatični, jer što da čekaju u redu“.

Upitan kako sada kosovski Srbi putuju u inostranstvo, priča da kad idu u zemlje Zapadne Evrope, čak i u Grčku koja nije priznala Kosovo, „upute vas u grčku kancelariju u Prištini i tako čekate za vizu u nepreglednim redovima, nekad se oduži i na dan-dva“.

Dodaje i da velika većina građana srpske nacionalnosti pokušava da prijavi svoje prebivalište u Srbiji kako bi lakše došli do srpskog pasoša, „ali ako nemate nekog rođaka u Srbiji, onda bolje zaboravite na to“.

Navodi da u tom slučaju za Srbe sa Kosova postoji drugačija procedura i da je nemoguće da dobiju prebivalište ako ne provedu nekoliko meseci u gradu u koji su se prijavili.

Smatra da bi olakšavanje prebivališta u Srbiji donekle rešilo njihov problem i dodaje da su neki Srbi sa Kosova i pitanje tablica rešili jer su jednostavno registrovali automobile u gradovima u kojima su prijavili prebivalište i onda mogud da voze po celom Kosovu.

Glas javnosti/N1

SKINI APLIKACIJU