Dragomir Anđelković: Rusija je otpisala Vučića, ali još neće da radi protiv njega

Ponašanje prema Vučićevom režimu ruskih zvaničnika – ali i onih koji iz neformalne zone utiču na donosioce ključnih odluka u Moskvi ali i javnost Rusije – velikom delu srpske javnosti deluje šizofreno.

Dok Spoljna obaveštajna služba Ruske Federacije (SVR) osnovano optužuje Vučića za skriveno snabdevanje Ukrajine srpskim oružjem (a nju predvodi veoma uticajni i sa Putinom bliski Sergej Nariškin), ministar spoljnih poslova RF (Sergej Lavrov) posredno staje uz predsednika Srbije.

Njegova nova izjava povodom masovnih narodnih protesta u Srbiji, uz sva ograničenja, na taj način može da se protumači. Kako je rekao: „Zapadne zemlje pokušavaju da iskoriste određene unutrašnje događaje u raznim zemljama kako bi unapredile svoje interese na štetu interesa drugih partnera dotične zemlje. Nadamo se da se zapadne zemlje ovog puta neće upuštati u svoje obojene revolucije“.

Nariškin o najavi obustavljanja izvoza srpskog oružja u Ukrajinu: "Verujemo izjavama Beograda ali proverićemo"

U isto vreme Aleksandar Dugin – ruski geopolitički teoretičar sa kremljovskim idejnim dometima – poručuje: „Srbi žele da Vučić ode. To je sigurno. I svi Srbi to žele. U ovom trenutku on kontroliše državne strukture ali ima nultu podrške među stanovništvom. Jedino što deo ljudi koji se boji obojene revolucije ne učestvuju u protestima. No, Vučiću je došao kraj. Njegov legitimitet je nestao. Vučić mora da ode. To je mišljenje srpskog društva“.

Sve navedeno, ako dublje sagledamo stvari, nije baš protivrečno i posmatrano iz rusog ugla ima smisla. Stav SVR znači da Rusi dobro znaju da je Vučić baraba koja vara i njih. Dugin ne skriva da im je jasno i da mu vreme ističe. A Lavrom poručuje da neće tek tako prepustiti Srbiju Zapadu, tj. biće i uz Vučića dok ne budu uvereni da u beogradskom središtu vlasti neće dobiti goreg od njega.

Kremlj je, štagod povremeno pričao, svestan da u Srbiji nije u toku bilo kakva „obojena revolucija“, ali plaši se „obojene evolucije“, tj. da odlazeća srpska vlast, Brisel i dolazeći politički faktori koji se rađaju iz narodnih protesta (a i apsorbuju deo postojeće opozicije), ne naprave neki tajni sporazum o mekom prepuštanju kontrole nad državom. Jasno je da u meri u kojoj EU u tome bude imala upliva, Srbija klizi ka preovlađujućem zapadnom uticaju.

NARIŠKIN: Srbija preko trećih zemalja šalje za Ukrajinu vojne proizvode

Kurta sa NATO amblemom smenio bi Murtu sa istim znakom. Srpske patriote se neretko plaše onoga čega i Rusija. I to sa osnovom. Nema sumnje da u dubinama studentskog pokreta ključa nacionalna energija. Ali među onima koji ga usmeravaju pouzdano ne znamo ko dominira. Nije ipak isključeno da su to ljudi tipa rektora Vladana Đokića, koji su rezervni igrači kako za Brisel tako i Vučića.

I petog oktobra 2000. godine većina Srba je energično ustala protiv Miloševića zbog njegove pogubne kosovske i generalno nacionalne politike, a ne što nas nije poveo evroatlantskim putem na uštrb srpskih interesa (druga stvar je da je to učino već krajem 80-ih, te da smo blagovremenim geopolitičkim prilagođavanjem u dobra raspada Jugoslavije mogli da rešimo srpsko pitanje).

Mnogo je nažalost važnije ko iza kulisa donosi odluke te može da iskoristi priliku da preuzme sistemske poluge moći, nego šta kuca u srcima naroda. Onda je razumljivo što je Moskva obazriva. Međutim, ono što nije shvatljivo, to je njena dugogodišnja pasivnost da po ugledu na Zapad pokuša dubinski da utiče na srpske političke procese, te da uz svoje igrače u vlasti, razvija i opozicionu alternativu sa kojom može plodotvorno da sarađuje kada dođe na čelo države.

Lavrov i Peskov o nemirima u Srbiji: Mogući tragovi obojene revolucije, imamo poverenja u Beograd

Sve to Kremlj nije radio kako treba, a u nekim momentima je i degutantno podržavao Vučića, koji je izdavao srpske interese umnogome zaklanjajući se iza Rusije. Polazeći od toga nije neosnovano reći: neka Moskva žanje kako je sejala. Ali, nemamo prava na emocije. U pitanju je sudbina Srbije, a ne Rusije. Ona bez nas može, a mi, ako želimo da branimo ono do čega nam je stalo, teško bez nje možemo.

Ako želimo da se borimo za očuvanje i minimalnih pozicija u vezi sa Kosovom i Metohijom (kao osnovom za energičnije delovanje u pogodnijim okolnostima) te opstanak realno ugrožene Republike Srpske, moramo da se oslanjamo na sile kao što su Rusija i Kina. Zapad uporno radi protiv naših vitalnih interesa od kraja 20. veka (a asimetrično i od mnogo ranije). To je nepobitna činjenica.

Polazeći od toga i drugih parametara geopolitičke realnosti, ne smemo sebi da dozvolimo luksuz iracionalnosti. Nesumnjivo mnoge od nas ljute reči ruskog ambasadora u Beogradu, gotovo sigurno Vučićevog lobiste, Bocana-Harčenka, a revoltiraju nas poigravanja u vezi sa nepostojećom „obojenom revolucijom“ Lavrova ili Marije Zaharove. No, pamet u glavu!

"I žestok i slab, i kukavica i agresivan - prosto odvratan": Evo šta je sve Aleksandar Dugin rekao za Vučića (VIDEO)

Mnogo je važnije to što iz najnovijeg oglašavanja Dugina možemo da zaključimo da Kremlj otpisuje Vučića. Samo još neće da radi protiv njega dok ne vidi da stvari za Rusiju u Srbiji neće postati gore a ne boje.

S obzirom da je za patriotsku Srbiju takođe važno da ne dopustimo da naša zemlja još više skrene ka Briselu i NATO – jer tako se udaljavamo od Kosova, RS i preostalog suvereniteta – na nama je da se borimo protiv onoga što bi mogla da ispadne antiruska kombinatorika, a na Rusiji je da se što pre aktivira u Srbiji kako bi pomogla ovdašnje autentične nacionalne procese od kojih zavisi ne samo naša sudbina, već i njen uticaj na Balkanu.

Dragomir Anđelković
Glas javnosti/bezcenzure.rs

SKINI APLIKACIJU