DA LI JE MOZAK SLOBODANA MILOŠEVIĆA IZVAĐEN I ZADRŽAN U HAGU: Forenzičari Tribunala ga ispitivali?!
Autor: Glas javnosti
Ni deceniju i po od smrti nekadašnjeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševiča ne prestaju da se raspredaju najrazličitije priče.
Bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević sahranjen je 18. marta 2006. ispod lipe u dvorištu porodične kuće u Požarevcu, a nekoliko nedelja posle toga krenule su priče da je deo njegovog tela zadržan na Holandskom forenzičkom institutu u Hagu.
Naime, više osoba koje su u vreme Miloševićeve smrti radile za Međunarodni krivični tribunal za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji potvrdilo je za BBC priču o kojoj se godinama šuškalo u hodnicima Tribunala: da je telo isporučeno porodici, ali je mozak zadržan Institutu u Hagu.
Miloševićevo telo je, u okviru istrage koju je u paralelno sa holandskim vlastima sproveo Tribunal, podvrgnuto autopsiji. Nakon toga je u zatvorenom kovčegu predato Miloševićevom sinu Marku, koji je doleteo iz Moskve da ga preuzme.
Međutim, tadašnji portparol tribunala Kristijan Šartije, izjavio je da je za dubinsku toksikološku analizu mozga koju su holandski patolozi želeli da obave bilo je potrebno više vremena, tako da je mozak, navodno, ostao u Institutu.
Zbog činjenice da se neki otrovi se brzo razgrađuju u organizmu, a njihovi tragovi ostaju u moždanom tkivu, ova patološka analiza deo je prakse detaljnijih istraga.
Florans Artman, koja je 2006. bila portparolka glavne tužiteljke tribunala Karle del Ponte ipak nije bila potpuno sigurna u ovu priču.
- Zbog strogih holandskih zakona o privatnosti nismo mogli da proverimo da li je u Hagu ostao samo mozak ili još neki delovi tela. Takvu informaciju mogu da dobiju samo holandski ili srpski državni organi ili članovi porodice - kazala je ona.
Izjave patologa, bivših saradnika i njegovog sina, Marka Miloševića, samo su doprinele širenju vela tajne koji je obavio ovaj slučaj.
NE PROPUSTITE
Ovu tvrdnju oštro su demantovali ljudi koji su Miloševićeve poslednje dane proveli s njim, ali i oni koji su upoznati sa dešavanjima posle smrti.
Patolog Zoran Stanković, bivši načelnik Vojnomedicinske akademije i bivši ministar zdravlja i odbrane, rekao je u jednoj od ranijih izjava za "Politiku" da se nikada posle obdukcije ne uzima ceo mozak.
- Kad se desi da zatvorenik umre u zatvorskim okolnostima, onda se tokom obdukcije uzimaju i delovi unutrašnjih organa za hemijske i toksikološke analize. Uzimaju se telesne tečnosti, krv, mokraća i želudačni sadržaj. Zatim delovi mozga, pluća, jetre, bubrega, srca, tankog i debelog creva... - objasnio je on.
- Kada se takvi delovi koriste za analize, obično se čuvaju šest meseci ili godinu dana, za slučaj da su potrebne dodatne analize. Posle toga se uništavaju, jer zbog bioloških procesa ne mogu više da se analiziraju - objasnio je Stanković.
(Glas javnosti)
-
SKINI APLIKACIJU
