Cvijetin Milivojević: Ako bi došlo do izbora bez popravljanja uslova, bili završeni već oko podneva, evo zašto
Autor: Glas javnosti
Ako bi došlo do vanrednih parlamentarnih izbora bez popravljanja izbornih uslova, oni bi bili završeni istog dana već oko podneva, jer bi ih zaustavili nezadovoljni građani, opozicija i studenti, izjavio je u intervjuu FoNetu politikolog Cvijetin Milivojević.
S druge strane, on je u serijalu Kvaka 23 ocenio da vlast u normalnim izbornim uslovima danas ne bi pobedila i naglasio da bi Aleksandra Vučića neka repriza 15.marta sigurno naterala da omogući takve uslove za održavanje izbora.
Milivojević je u razgovoru sa Zoranom Sekulićem rekao i da očekuje neku vrstu spoljnih pritisaka iz onih centara moći kojih se Vučić plaši.
Kako je objasnio, kada bi iz Brisela stigla poruka da vlast mora da raspiše normalne demokratske izbore ako uopšte želi da ostane u igri za eventualno članstvo u Evropskoj uniji EU), onda bi taj zahtev bio veoma dobro razumljiv i prihvatljiv i onima koji nemaju simpatije za Uniju.
Toj vrsti političara, poput Vučića, prija pritisak. Izgleda da mu više prija spoljni pritisak, što mene kao građanina Srbije dovodi u situaciju da me je sramota institucije predsednika Republike, rekao je Milivojević.
On funkcioniše na spoljne pritiske, a imun je na zahteve građana njegove zemlje, protumačio je Milivojević i ocenio da je na delu „gola improvizacija jednog autokrate“.
Ukazao je i na zamenu teza da Vučić odlučuje o izborima, podsećajući da se do izbora dolazi ili ostavkom vlade ili kada vlada pošalje obrazložen zahtev predsedniku Republike, na osnovu kojeg on raspisuje izbore.
Nema tu hoću-neću, nego mora ih raspiše ako dobije takav zahtev. Ukoliko ovakva energija bude očuvana, ona ne može biti ignorisana, niti „nenadležna predmetna institucija“ može da kaže „ ja sad u inat vama neću da raspišem izbore“. Neće njega niko da pita, smatra Milivojević.
Upitan kada bi izbori mogli da budu održani, on je odgovorio da mu 29.jun deluje možda previše optimistički, ali da jesen nije nemoguća.
Milivojević za studentski zahtev o održavanju vanrednih parlamentarnih izbora kaže da „nije loš, ali da mora da bude stepenast“, uveren da taj zahtev još nije definitivno uobličen.
Prema njegovom objašnjenju, možda je trebalo u paketu ili možda i pre toga ići sa novim zahtevom koji je mogao biti građanski da se obezbede normalni uslovi da bismo imali normalne izbore.
Upitan da li zahtev studenata vidi kao istorijski šansu ili istorijski rizik, on je uzvratio da se može reći i jedno i drugo, ali je istakao da studenti u blokadi i pobunjeni građani predstavljaju u ovom trenutku predstavljaju najjaču političku energiju u Srbiji.
Nasuprot tome, opozicija se pomalo oseća kao trinaesto prase, pošto su studenti izašli sa pričom o eventualnoj listi koju bi oni podržali, primetio je Milivojević.
On je rekao da je možda prvo moglo da se ide i na formu prelazne vlade, kojoj bi jedini zadatak bio da obezbedi normalne izborne uslove i da to bude univerzitetsko-studentska vlada.
Možda je to bilo to rešenje koje bi bilo i kompromisno, a vrlo verovatno i efikasno. Ništa manje efikasno nego ovaj zahtev za vanredne parlamentarne izbore, smatra Milivojević.
Prema njegovom mišljenju, „u ovom trenutku, međutim, opozicija treba da pomogne studentskim zahtevima tako što će reći „i mi smo za vanredne parlamentarne izbore, ali hajde da vidimo kako do dođemo do normalnijih izbornih uslova“.
Milivojević misli da bi se mogli dogovoriti, ukoliko bi rekli „da, mi hoćemo da idemo na izbore, ali na izbore koji će doneti samo privremenu vladu čija će obaveza, na primer, biti da ide na normalne izbore za godinu dana, pošto ovaj koruptivni sistem pokuša da rasturi“.
Kako je precizirao, to bi otprilike bila neka varijanta koja bi zadovoljila opoziciju, koja bi onda možda rekla: „Dobro, mi dajemo podršku toj vašoj listi, ako je reč o privremenoj vladi koja će biti rezultat tih izbora“.
Upitan o reakcijama vlasti na zahtev studenata da se raspišu vanredni parlamentarni izbori, Milivojević je primetio da se vlast raduje, jer sada može da kaže kako je još od početka protesta govorila da je glavni studentski cilj bio da sruše Vučića.
Kako je obrazlođio, vlast se raduje i zbog toga što izlazak studentske liste na izbore tumači da je ta lista, ne samo politički protivnik vlasti, već i opozicije.
Uprkos tome, Milivojević savetuje Vučiću da mu je jedina šansa da se povuče u svoj ustavni okvir, pobegne iz funkcije svevladara i čoveka koji odlučuje o tome da li je bilo rekonstrukcije nadstrešnice ili nije.
Koji saopštava građanima Srbije i sve nas laže izjavom da nadstrešnica nije rekonstruisana, da bi već prve večeri posle tragedije usmeravao tok istrage i okrivio najpre projektante, a onda inženjere, samo da bi pobegao od onoga što je problem, ilustrovao je Milivojević.
Nadstrešnica simptom i simbol koruptivne piranide
Prema njegovoj oceni, nadstrešnica je simptom i simbol jedne koruptivne piramide i nikakve promene ovde neće biti dok se ne načnu njeni temelji.
Sistemska promena znači da se na slučaju nadstrešnice u Novom Sadu lomi i ruši ovaj tip vladavine koji se zove autokratija sa primesama plutarhije, naglasio je Milivojević.
Kako je precizirao, ovo je definitivno plutarhija, u kojoj imate ljude koji nisu ušli bogati u politiku kao Mask ili Tramp, već pre 13 godina nije imao pas za šta da ih ujede, a sada su ovde najbogatiji i zato svoju sudbinu „fatalistički vezuju za opstanak nesmenjivog Vučića“.
Ukazujući na Vučićevu „sprdnju“ sa Ustavom i zakonima, Milivojević je ocenio da se 25.novembra u Skupštini Srbije dogodio državni udar, kada je Ana Brnabić, preuzimajući prerogative parlamenta, isposlovala usvajanje budžeta.
Upitan da li je Srbija na raskrisnici, on je odgovorio da još nije pala odluka kojim će putem zemlja da krene, ukazujući „da smo mi u ćorsokaku“.
Pozivajući se na slučaj Vučićevog „ničim izazvanog“ leta na Floridu, Milivojević je konstatovao da naša spoljna politika nema ni strategiju, ni viziju, „ona ne vidi ni do sutra, to je čista improvizacija“.
Nažalost, evo do juče, pre svega Nemci i Francuzi, promovisali su politiku stabilokratiju. Da li taj termin postoji bilo gde drugde? Kada pročitate knjigu „Spin diktature“, videćete da EU nigde nije pomagala stabilokratiju, osim u Srbiji, zaključio je Milivojević.
Glas javnosti/F03S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
