Čuveni španski list "El mundo" o Briselu i forsiranju UKRAJINE ISPRED BALKANA: "Jedna nepravda s ene ispravlja drugom"
Autor: Glas javnosti
"EU je već pet godina bila vrlo jasna u vezi sa Balkanom i državama koje teže kasnijem ulasku u EU: Ispružena ruka, ali zatvorena vrata. Davanje Ukrajini i Moldaviji statusa kandidata se može razumeti, međutim - jedna nepravda se ne ispravlja drugom", piše u komentaru ugledmnog španskog lista "El mundo" pred početak današnjeg Samita EU u Briselu. Tekst prenosimo u celini.
Pre nedelju dana bilo je vrlo jasno da će razgovor o davanju statusa zemlje kandidata Ukrajini (i Moldaviji) za buduće pristupanje EU biti glavni tok Samita šefova država i vlada koji se održava ovog četvrtka i petka u Briselu.
Proslava, poruka Moskvi, pogled u budućnost. Četiri meseca nakon invazije, sa odobrenih šest rundi sankcija, sa milijardama evra ekonomske i vojne pomoći, njih 27 će sesti da razgovaraju o budućim izgledima, ali pažnja će, međutim, možda biti preusmerena na gnezdo stršljena na Balkanu, odakle su više od jednog veka sistematski stizali neki od najvećih problema kontinenta.
Postoje zemlje koje ne vide baš jasno da je davanje tog statusa Ukrajini i Moldaviji najprikladnije. Razumeju situaciju, naravno, potrebu za simbolima, podrškom, da daju nadu jednoj zaraćenoj i drugoj visoko ugroženoj zemlji, ali upozoravaju da se jedna nepravda ne može ispraviti drugom, ili greškom. Dobar deo unutrašnjih izazova EU dolazi od poslednjeg velikog proširenja na istok i naučene lekcije treba da budu dovoljne - smatraju - da se greške ponove. Nisu, kažu, pripremljeni, a trčanje ništa ne popravlja i može sve da pokvari na srednji rok.
Ekspresno "ispitivanje"
Uprkos tome, konsultovani izvori iz zajednice, diplomatske, evropske i nacionalne zajednice ovih dana ne veruju da bi trebalo biti previše problema, jer su očekivanja prevelika, a odbijanje bi se širom planete videlo kao podela, sumnje, fragmentacija. To će biti prva tačka sastanka u četvrtak popodne. „Sada je na Evropskom savetu da odluči i ispuni istorijsku odgovornost sa kojom se suočavamo“, pozvala je u sredu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Nemačka, Francuska, Španija i Italija pokazale su jasnu podršku toj odluci, kao i Baltik ili Poljska.
Komisija je prošle nedelje predstavila svoju ocenu u kojoj je preporučila da Ukrajina i Moldavija dobiju ovaj status koji omogućava početak pregovora, ali ne i Gruzija. Bar ne u ovom trenutku. Komisija, kao i Parlament, smatra da su i jedni i drugi spremni, uprkos činjenici da je ispitivanje bilo ekspresno, da je proces poslednjih decenija beskrajno brži od onog kod ostalih kandidata, a više nego očigledne sumnje u mogućnost da zemlja u ratu može da izvrši promene kao što su one neophodne. Ali osim simbola, ovo pitanje je otvorilo Pandorinu kutiju. EU je već pet godina bila vrlo jasna u vezi sa Balkanom i državama koje teže kasnijem ulasku u EU: ispružena ruka, ali zatvorena vrata. Rekli su svima u Bugarskoj na samitu i to su ponovili na nedavnim sastancima. Ne samo da se situacija nije promenila, niti popravila, već se užasno zakomplikovala, a večitim podnosiocima zahteva dosta praznih obećanja, lepih reči i govorenja o važnosti pravila, koraka, da bi kasnije to videli u drugim slučajevima isti standardi ne važe.Albanija i Severna Makedonija su razočarane, ljute. Oni shvataju da žive u nepravdi i da nisu dobili isti tretman uprkos tome što su sledili uputstva. Srbija, koja zaostaje u tom procesu, mnogo dalje, protestuje isto i stalno preti da pređe na rusku stranu, sa kojom koketira još od 19. veka. Bosna i Hercegovina, u dubokoj unutrašnjoj krizi, zaostaje. EU je, po ovom pitanju, podeljena, a susedi snažno pritiskaju i vape za promenom načina na koji postupaju. Dok Pariz i Hag, decenijama skeptični, i dalje govore da je „hladna glava“ više od „toplog srca“.
"Balkanski samit" - od dobre ideje do glavobolje
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel želi da se osvrne na ovu debatu kako da kandidati „budu mnogo integrisaniji tokom celog procesa, da se sve ne dešava na kraju, kao sada“, objašnjavaju iz svog okruženja. Konsultacije su bile nedeljama, ali ako je ideja o sazivanju ovog Balkanskog samita na marginama Evropskog saveta možda izgledala kao dobra ideja, sada to postaje glavobolja. Male su šanse da će proći jako dobro, ali sve više da će poći naopako.
Bugarska već mesecima bilateralno pregovara sa Severnom Makedonijom, čiji pristup blokira. To je neverovatan spor oko jezika, istorije, pojma nacije i nekih od glavnih političkih, verskih i kulturnih ličnosti od srednjeg veka do danas. Francusko predsedavanje, koje je ovog semestra zaduženo za Savet EU, je, ili je bilo, blizu postizanja istorijskog dogovora o otključavanju tog pitanja, ali velike političke krize u Sofiji, sa iznošenjem nezadovoljstva i padom Vlada između, zaustavila je sve. Nije jasno da li će Bugarska ovog četvrtka imati izvršnu vlast i da bi stoga moglo biti konačnih dogovora.
Srbija i Albanija su zapretile da neće prisustvovati i bojkotovati Samit u znak solidarnosti sa Skopljem. Kosovo traži liberalizaciju viznog režima više od decenije, ali odgovor svih ambasadora ovih dana je jasan: „Daleko smo od toga da smo još u toj tački“. Ukrajina i Moldavija pritiskaju iz svih uglova da izbegnu šokove i iznenađenja. Rusija destabilizuje sastanak povećanjem tenzija sa Litvanijom u Kalinjingradu, uz glasine o zatvaranju i buku o oružanim replikama kao odgovor, nakon što je Vilnjus morao da počne da povećava kontrolu pošto sankcije EU stupaju na snagu.
„Postoji realan rizik da će balkansko pitanje pomračiti ili monopolizovati samit, nešto što ne bismo ni zamislili pre dve nedelje“, objašnjavaju diplomatski izvori.
SKINI APLIKACIJU
.png)
