BUDIMIR LONČAR: Evo zašto sam GURAO strance da intervenišu u SFRJ! Armija je zabila poslednji ekser u kovčeg Jugoslavije!

Budimir Lončar, poslednji šef diplomatije SFRJ, koji se na tom mestu nalazio u trenutku krize i raspada SFRJ, kazao je kako "Jugoslavija nije mogla opstati, jer je dotrajala“, u velikoj ispovesti "Jutarnjem listu“ povodom izlaska njegove biografije koju je na 800 strana napisao istoričar Tvrtko Jakovina.

On je ispričao da je ostavku na mesto šefa diplomatije dao na dan pada Vukovara i mesec dana pre nego što je Badinterova komisija ocenila da Jugoslavija više ne postoji. Dok je još bio na funkciji, radio je na tome da se strani faktor uključi u rasplet jugoslovenske krize, ističe.

-Ipak sam još 1989. inicirao internacionalizaciju jugoslovenske ustavne krize, kroz asocijaciju s Evropskom zajednicom, s dva cilja. Želeli smo pomoć u reformama i transformaciji zemlje ka tržišnoj orijentaciji, političkom pluralizmu i vladavini prava, ali i sprečiti rat koji je već bio na pomolu. To su sve bili i uslovi za ulazak Jugoslavije u Evropsku uniju s kojom su i do tada postojali sui generis odnosi već 20 godina, navodi Lončar.

Uloga stranaca u raspadu SFRJ

Bio je i prvi ministar spoljnih poslova u istoriji Ujedinjenih nacija koji je svoju zemlju stavio na dnevni red Saveta bezbednosti „zato što ugrožava svetski mir“. Njegov govor na sednici, kaže, bio je protumačen kao optužba na račun Slobodana Miloševića i JNA da su generatori konflikta.

-Na toj sednici Saveta bezbednosti proširena je internacionalizacija krize i stvoren legitimitet za buduću intervenciju. Na dan kada su slovenačka skupština i Hrvatski sabor izglasali nezavisnost, ja sam u Berlinu na sednici OESS-a, kojom je predsedavao Genšer, u dogovoru s Džejmsom Bejkerom, tražio zatvorenu sednicu o stanju u Jugoslaviji zbog ugrožavanja svetskog mira. U govoru sam rekao da je Jugoslavija došla u sukob sama sa sobom, da je dotrajala kao federacija i da je treba iznova definisati kao zajednicu republika, priča Lončar.

Strana intervencija i uvoz oružja

Amerikanci nisu bili za vojnu intervenciju, kojom bi možda bio sprečen rat u SFRJ, jer nisu želeli da izazovu ruski vojni vrh, tvrdi bivši diplomata.

Usledio je embargo na uvoz oružja u republike SFRJ, a Lončar kaže kako ga hrvatski desničari okrivljuju za tu rezoluciju.

Embargo na uvoz oružja u republike bivše Jugoslavije sprečio je da se JNA naoruža, tvrdi Lončar, dok je Hrvatska nastavila da kupuje naoružanje

-Кad god dođe do oružanih sukoba u nekoj zemlji, UN po automatizmu uvodi embargo na izvoz oružja u ta područja. I mi, ali i američki državni sekretar Džejms Bejker, imali smo informaciju da JNA želi da kupi oružje od SSSR-a u vrednosti od dve milijarde. Alarmantni događaj je bio tajni odlazak admirala Staneta Broveta u Moskvu. JNA je igrala na kartu nezadovoljstva vojske prema Gorbačovu i htela da nabavi oružje mimo njega, tvrdi Lončar.

Objašnjava da su rezoluciju o zabrani izvoza oružja pisale zemlje naklonjene Hrvatskoj, te da je naoružavanje Hrvatske nastavljeno „vlastitim kanalima“. Dodaje da je tražio od tadašnjeg saveznog premijera Ante Markovića da smeni generala Кadijevića sa kojim je imao stalne sukobe,

-Uveren sam da je za Slobodana Miloševića bilo ključno pridobiti JNA. To je i uspeo kad je Srbija vrlo vešto predložila Кadijevića za četvrtu generalsku zvezdicu, tvrdi Lončar i dodaje da je „armija zabila poslednji ekser u kovčeg SFRJ“.

Hrvatska je zahvaljujući Jugoslaviji skinula hipoteku NDH i proširila se

-Hrvatska je uprkos hipoteci NDH, preko Jugoslavije postala pobednica. Došlo je do proširenja na teritorije koje nikada nije imala, od Istre, Rijeke, do nekih ostrva i moga Zadra. Hrvatska se procentualno u odnosu na svoju veličinu proširila najviše među zemljama pobednicama. Ta ostavština Jugoslavije je neprocenjiva za integritet Hrvatske. I pravilno je što se veterani iz ovog rata ne zovu borci za slobodu nego branitelji. Oni su branili ono što je stvoreno za vreme NOB-a, za vreme partizana, Tita, jer je Milošević želeo da menja granice, kaže Lončar.

Za trenutnu situaciju u svetu, diplomata kaže kaže da je „svet danas u dubokoj multidimenzionalnoj krizi“. Prognozira da će svet ponovo postati multipolaran, uz dve izdvojene sile, SAD i Кinu, koje ipak neće imati monopol.

-Haos i neizvesnost su dominantne karakteristike. Кriza liberalnog kapitalizma počela je u Americi. SAD je u najdubljoj društvenoj krizi otkako postoji. Mešaju se socijalni i rasni sukobi. Možemo očekivati da će se ta kriza, koja je na površinu izbacila jednog Trampa, početi rasplitati. Ali to neće ići lako. Mora doći do nove preraspodele, do društvenog preobražaja.

(Glas Javnosti/ jutarnji. hr)

SKINI APLIKACIJU