Sve se svodi na oružane sukobe Srba i Albanaca i potom podelu Kosmeta sa uvođenjem mira posle krvavih sukoba!?
Timoti Les, saradnik Demostata sa Univerziteta Kembridž ističe: „Konačni rasplet na Kosovu biće razmena teritorija između dveju strana. Moj je osećaj je da se dvodecenijska drama na Kosovu kreće ka svom dugoočekivanom trenutku istine, smatra saradnik Demostata sa Univerziteta Kembridž, Timoti Les, koji ne isključuje ni mogućnost da će i snage kosovskih Albanaca, ali vojska Srbije, u dogledno vreme nastojati da uspostave kontrolu nad severom Kosova.
Prema predviđanju saradnika Demostata, naredna faza u rešavanju statusa Kosova verovatno će biti definisana silom, “najpre od strane Prištine, a potom i od strane Srbije, tako što će Srbija pomoću vojske pripojiti Sever”, ocenjuje vajni ekspert kao da bi u tom slučaju KFOR bio nemi posmatrač sukoba sa prepunih tribina Vemblija u Londonu.
On još naglašava: „To će biti dramatičan razvoj situacije, ali, logično je da je to jedini scenario koji je preostao, ukoliko Albanci ne žele status kvo, niti formiranje Zajednice srpskih opština, a Srbija odbija ideju da se Sever integriše u ostatak Kosova“, uveren je Les.
Time bi se, kako je ocenio, stvorile dve nove činjenice na terenu, da Beograd kontroliše Sever i da Priština kontroliše Jug, „što je uvek i bio najizvesniji scenario za Kosovo, imajući u vidu demografske podatke“.
Treba podsetiti da Šiptara na Kosovu svakog meseca ima sve manje i da se masovno iseljavaju u druge zemlje, pa ih je od nekadašnjih 1.800.000 hiljada ostalo svega 800.000 hiljada.
Les smatra da bi se time, takođe, preokrenula debata o budućnosti Kosova, jer će „početi da se razmatra status Srba na Jugu, što će, Srbija, nesumnjivo, dovesti u vezu sa statusom Albanaca u Vranjskoj (Preševskoj) dolini“.
Kako prognozira, pitanje budućnosti Kosova verovatno će poprimiti jednu širu dimenziju, “jer paralelno raste kriza u Bosni, gde Srbi teže konačnom raspadu države, i ove dve drame će se sigurno povezati”.
U tom slučaju , po planu Timoti Lesa, imali bi prave ratne sukobe i nova žarišta širom Balkana.
„Bilo kako bilo, konačni rasplet biće razmena teritorija između dveju strana“, predviđa Les i podseća na želju Edija Rame „da se Albanija ujedini sa Kosovom“.
„U svakom slučaju, ako Srbija zapreti Kosovu, a spoljni posmatrači ne podrže Kosovo, gotovo je sigurno da će se Kosovo približiti Albaniji, kako bi dobilo podršku i bezbednost, što će učiniti ujedinjenje još izvesnijim“, objašnjava Les.
Tako da sledi zaključak , po britanskim planovima da nam na ovim prostoima predstoji ne samo stvaranje nove države Kosova i Metohije, nego još veće stvaranje i nastanak, ujedinjenje države Albanije i Kosova i Metohije.
Samo nije rečeno dokle će dosezati granice te „velike Albanije“, da li iznad Larise u Grčkoj do Skoplja u Makedoniji, Podgorice u Crnoj Gori, delova Bugarske i sve do Niša u Srbiji…
Ostaje ključno pitanje o kojem T. Les ne govori: kojim stanovništvom bi Šiptati popunili te velike nove prostore koji bi im pripali? Možda masovnim povratkom Albanacaa iz Bruklina i Sohoa u Londonu.
(Glas javnosti/Fonet)