BRISEL SPREMIO NOVi "ŠTAP I ŠARGAREPU" ZA BEOGRAD I PRIŠTINU: Nema novca bez napretka u dijalogu! (VIDEO)
Autor: Glas javnosti
Naučna saradnica u Istraživačkom centru Henri Džekson, Helena Ivanov kaže da paket od šest milijardi evra pomoći EU za Zapadni Balkan, kada je reč o Beogradu i Prištini treba posmatrati iz ugla novog "štapa i šargarepe" Brisela, koji će se aktivirati u zavisnosti od napretka dve strane u dijalogu.
"Ovolika količina novca je uvek potrebna jer dve od šest milijardi evra je bespovratna pomoć, a preostale četiri milijarde su ekstremno povoljni krediti. U ovakvoj ekonomiji takva finansijska pomoć svakoj zemlji dobro dođe i verujem da će EU, naravno, ta sredstva koristiti i na taj način - ako se desi korak napred u procesu normalizacije, novac će stići na adekvatne račune, a ukoliko jedna ili obe strane budu nezahvalni pregovarači i budu unazadili proces normalizacije, verujem da će se onda i pristup tim fondovima smanjiti ili ukinuti", navodi Ivanov.
Drugi ugao iz kojeg treba posmatrati novi paket pomoći EU, smatra Ivanov, odnosi se na čitav Zapadni Balkan.
"Proces pristupanja Evropskoj uniji na Zapadnom Balkanu se jako odužio. Poverenje da će bilo koja zemlja Zapadnog Balkana u skorijoj budućnosti pristupiti EU je na izuzetno niskom nivou. Zato mislim da je ovaj paket način da se ipak te zemlje i dalje drže zainteresovanim za pristupanje, da se ta podrška i pomoć koju EU daje Zapadnom Balkanu i dalje vidi i da bude u tom nekom prvom planu. S tim da, naravno, izostaje ono što je ključna stvar, a to je samo pristupanje ili neki datum kada ćemo mi stvarno pristupiti EU", kaže Ivanov.
Dodaje da kada pogledamo način komunikacije prethodnih meseci, nevezano za novi paket pomoći, EU konstantno ponavlja visokim zvaničnicima Beograda i Prištine, ali i javnosti u Srbiji i na Kosovu, da su samo pristupanje Uniji i pristup fondovima uslovljeni time da obe strane nastave da sarađuju, da budu konstruktivni pregovarači i igraju kionstruktivnu ulogu u procesu normalizacije.
"Sigurna sam da ni ovaj poslednji paket nije izuzetak u tom smislu, da je jasno rečeno koji su uslovi da bi se uživalo u njegovim benefitima", kaže ona.
Međutim, da li će te poruke imati efekta, ističe Ivanov, najviše zavisi od EU.
"Ono što je glavni problem to je da nikakve sankcije zapravo ne postoje. Ako pogledamo proces pregovaranja, pogotovo u poslednjih godinu dana, sa dijaloga se izađe sa nečim, strane se oko nečega slože, nešto se prihvati verbalno, međutim, u praksi se ništa ne implementira. Često se i ode korak unazad nakon samih pregovora, a vidimo i runde eskalacija. Poslednja runda pregovora se čak završila tako što je kosovski premijer Aljbin Kurti napustio sastanak i odbio predlog koji je dala EU.
Razlog zašto je tako nešto moguće je zato što niko nije sankcionisan. Vi nešto kažete da ćete uraditi, to posle ne uradite, EU uputi nešto oštrije kritike i tonove, eventualno neke jako blage sankcije koje se suštinski uopšte ne osećaju. I onda, zašto bi bilo ko u takvoj situaciji, kada zna da ne mora da ispuni ono što mu se ne ispunjava i da neće za to biti sankcionisan, imao motiv da nešto ispunjava", ističe Ivanov.
Da bi ova politika imala nekog efekta, nastavlja ona dalje, zaista je važno da se onda EU, ako neka strana ne ispuni ono što je rekla da će ispuniti, pobrine da ta strana zaista i ne dobije pomoć.
"U suprotnom, imaćemo ponovo iste scenarije koje smo imali i do sada", ukazuje Ivanov.
Glas javnosti/Kosovo onlajn
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
