BLAŽEN MEĐU ŽENAMA: Od ŠEST nestranačkih ministara, TOMISLAV MOMIROVIĆ usamljen među DAMAMA!

Premijerka Srbije Ana Brnabić, pročitala je sastav nove vlade, a kako je sama istakla, među novim ministrima je i šest nestranačkih ličnosti.

Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Tomislav Momirović rođen 17.10.1983. godine u Beogradu. Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 2007. godine zaposlen u preduzeću Mona d.o.o. na mestu savetnika.

Ubrzani razvoj hotelske delatnosti počinje 2011. godine, izdvajanjem kompanije Mona Hotel Management d.o.o. Od osnivanja nove kompanije obavlja funkciju generalnog direktora firme Mona Hotel Management pod čijom upravom su tri hotela (hotel Zlatibor Mona na Zlatiboru, hotel Javor u Kušićima, hotel Argo u Beogradu) i jedan rezidencijalni objekat Vila Bella u Budvi.

Aktivni učesnik u poslovnom udruženju HORES, gde se od 2013. godine nalazi na poziciji predsednika skupštine HORES (Udruženje hotelijera i restoratera -- Poslovno udruženje hotelsko ugostiteljske privrede), a od 2009. do 2013. obavljao je funkciju predsednik UO HORES.

Od 2016. godine stupa na poziciju predsednika kompanije Mona Hotel Management d.o.o. Nakon samo godinu dana započeta je izgradnja novog hotela na Dorćolu (Mona Plaza) čime je realizovana najveća investicija u istoriji kompa

Anđelka Atanacković

Anđelka Atanasković diplomirala je 1982.na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, odeljenje u Kraljevu. Odmah potom zaposlila se u fabrici „Prva petoletka - namenska“. Zanat je ispekla u mašinskoj tehnologiji, a kasnije je bila direktorka kontrole. Za nju važi da tu fabriku poznaje u dušu, a od 2014. počela je da veoma uspešno obavlja funkciju generalnog direktora. Osnažila je poslovnu politiku, unapredila stručni kadar, nabavila nove mašine i opremu u procesu proizvodnje i proširila inostrano tržište.

Proglašavana je za najboljeg menadžera jugoistočne Evrope 2016. godine, ženu godine u regionu, a pripala su joj brojna priznanja regionalnih i republičkih privrednih komora.

U septembru 2018, predsednik Srbije pozvao ju je da pokrene nekadašnji „Petoletkin“ pogon u Leposaviću, a taj posao obavila je perfektno.
Članica je Srpske napredne stranke od osnivanja 2008. Na lokalnim izborima 2016. bila je prva na listi „Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje“ i izabrana je za odbornicu u SO Trstenik. I na izborima 2020. izabrana je za odbornicu u SO Trstenik.

Maja Popović

Nova Vlada Srbije ušla je u poslednju fazu a respor pravde preuzela je Maja Popović, advokat po struci, koja ne funkciju ministarke pravde dolazi sa pozicije šefa kabineta i saventice direktora Bezbednosno informativne agencije Bratislava Gašića.

Maja Popović predstavlja jednu od 11 žena u novoj "postavi" vlade Ane Brnabić, a dolazi na mesto ministarke pravde Nele Kuburović.

Završila je Pravni fakultet u Beogradu koji je upisala 1989. godine u roku, školovala se i usavršavala u Španiji, radila u advokaturi, a u svojoj 26 godini bila je i sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu, najmlađi ikada izabran u našoj zemlji.

Radno iskustvo stiče u Advokatskoj kancelariji Vesne Кušić, nakon čega radi kao sudijski pripravnik i sudijski saradnik u Okružnom sudu u Beogradu.

Osnovala je sopstvenu advokatsku kancelariju 2000. godine i u njoj radila narednih 12  godina kao advokat, zastupajući pravna i fizička lica u svim materijama pred redovnim i trgovinskim sudovima, u krivičnim, trgovinskim, građanskim i vanparničnim predmetima.

Od 2012. do 2014. zaposlena je u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć kao pomoćnik direktora za nemedicinske poslove.

Potom se zapošljava u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) gde he radila u Upravi za međunarodnu saradnju, Upravi za ljudske resurse, sistemsko pravne, imovinske i stambene poslove, da bi potom bila i šef kabineta direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA).

Maja Popović tečno govori engleski, španski, italijanski i francuski jezik. Udata je i majka je dvoje malelotne dece.

Tatijana Matić- Ministarstvo turizma i telekomunikacije

Žena koja će zameniti bivšeg ministra Rasima Ljajića rođena je 1972 godine, diplomirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i stekla zvanje profesora srpskog jezika i književnosti. Jula 2012. godine postavljena je za Državnu sekretarku Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija. 

Od 2002-2004. godine, obavljala je funkciju pomoćnice šefa kabineta potpredsednika Vlade Republike Srbije i Koordinacionog centra SRJ i RS za Kosovo i Metohiju.

Od 2005. do 2007. godine bila je direktorka Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, gde je bila nadležna za upravljanje i koordinaciju rada službe.

U periodu od 2007. do 2012. godine obavljala je funkciju sekretara Ministarstva rada i socijalne politike. Istovremeno, bila je nadležna za programe pomoći /SPO/ kao IPA službenik.

Pored podrške ministru u rukovođenju ljudskim, finasijskim i drugim resursima, koordinirala je rad internih jedinica Ministarstva rada i socijalne politike. Bila je članica

Zajedničkog tela za pripremu Okvira za strateško usklađivanje i Projektne grupe za izradu Akcionog plana za sprovođenje reforme državne uprave u Republici Srbiji za period 2009. do 2012. godine.Od 2014 godine Tatijana je potpredsednica Socijaldemokratske partije Srbije

Nova ministarka rada I socijalne politike je dr Darija Kisić Tepavčević.

Rođena je u Sarajevu 1975 godine. U glavnom gradu Srbije buduća doktorka je upisala Medicinski fakultet, koji je završila 2001. godine sa prosekom 9,60. S obzirom da je bila dobar student već naredne godine dobila je priliku da počne da radi kao asitent-pripravnik na predmetu Epidemiologija. Vrlo brzo uvidela je da joj rad sa studentima i naučna istraživanja prijaju. Pa je epidemilogiju izabrala za svoj životni poziv.

Godine 2006. na Medicinskom fakultetu u Beogradu je specijalizirala epidemiologiju. A zatim i doktorirala sa najvišim ocenama na temi “Prediktivna vrednost kvaliteta života u proceni ishoda bolesti kod bolesnika sa multiplom sklerozom”.

Ova doktorka, profesor, je autor više od sto naučnih radova iz oblasti epidemiologije, koji su objavljeni kako u domaćim tako i u stranim publikacijama.

Pre dve godine je odigrala važnu ulogu u borbi protiv epidemija malih boginja. Da bi, zasluženo, 2019. predstavljala Evropu na “Incijativi za globalnu eliminaciju malih boginja i rubele” koja je održana u Vašingtonu. A sada je I član Kriznog štaba za suzbijanje pandemije korona virusa.

Gordana Čomić - Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

Gordana Čomić, nekadašnja visoka funkcionerka Demokratske stranke (DS), biće ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u novoj Vladi Srbije.

Jedna od opcija je bila da preuzme Ministarstvo za evropske integracije budući da je to oblast koja joj je bliska, ali se od toga odustalo.

Njenom ulasku u Vladu žestoko su se protivili unutar SNS jer su želeli da ministri budu samo iz redova stranke.

Gordana Čomić napustila je DS nekoliko meseci pred junske izbore na koje je izašla na listi Ujedinjene demokratske Srbije (UDS).

Gordana Čomić je rođena 1958. godine u Novom Sadu.

 Po zanimanju je diplomirana fizičarka. Bila je asistentkinja, u periodu od 1984. do 1999. godine, na Fakultetu tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu.
 U periodu od 1999. do 2004. godine radila je u JP SPC Vojvodina (SPENS) u Novom Sadu.

 Bila je predsednica Pokrajinskog odbora DS u periodu od 1998. do 2001. godine, i potpredsednica DS od 2001. do 2004. godine.
2006. godine je izabrana za predsednicu Foruma žena DS, a iste godine postala je i članica Predsedništva DS.

U maju 2014. izabrana je za potpredsednicu stranke, a juna iste godine i za zamenicu predsednika DS. Za generalnu sekretarku DS izabrana je na sednici Glavnog odbora DS održanoj 29. oktobra 2016. U junu 2018. bila je kandidatkinja za predsednicu DS.  Izabran je Zoran Lutovac, a Čomić je ostala generalna sekretarka stranke i članica Predsedništva.

Bila je višegodiđnje poslanica u Skupštini AP Vojvodina, u više mandata.
Obavljala je funkciju potpredsednice Skupštine Srbije, na kojoj se nalazi i u aktuelnom sazivu parlamenta.

SKINI APLIKACIJU