BAHMUT JE BIO GLAVNI GRAD SLAVENOSRBIJE, A SAD JE ZGARIŠTE: Kako je ruska carica Jelisaveta osnovala NOVU SRBIJU?

Drugi talas srpskih doseljenika dospeo je u Kijev oktobra 1751.

Nakon ukidanja graničarskih privilegija među srpskim oficirima i vojnicima austrijske carevine razvila se ideja o masovnom odseljavanju u Rusiju. Vođe te seobe, oficiri Horvat i Šević od strane dvora dobili su za doseljenike teritorije na granici prema Turskoj - Novu Srbiju i Slavjanoserbiju. Predragoceno sećanje na te dane ostavio je Simeon Piščević u svojim Memoarima, a književnu nadgradnju ovih događanja predstavio je Miloš Crnjanski u jednom od najvećih romana srpske književnosti, u Seobama.


Početkom 18. veka, Srbi su na poziv Petra Velikog, krenuli u Rusiju da se tamo bore protiv Tatara. Oni će 1724. formirati prvi regularni husarski puk u toj zemlji pod nazivom „srpski husarski odred“.

Srpski husarski puk se proslavio u bici kod Hotirina pod komandom Petra Tekelije i u još mnogim bitkama.

Godine 1752. stiže još Srba koji zauzimaju prostor nazvan Slavjanoserbija i tu formiraju još dva puka za zaštitu tvrđave Svete Jelisavete (danas Jelisavetgrad), od po hiljadu ljudi svaki. 

Drugi talas srpskih doseljenika dospeo je u Kijev oktobra 1751.


U naredne tri godine nastale su velike promene na teritoriji Južne Rusije u demografskom smislu. Čitave oblasti su pretežno bile naseljene Srbima. Za dve godine u Rusku imperiju odselilo se više Srba no za prethodnih dvadeset godina, koje su prošle od osnivanja prvih srpskih kolonija u Novorusiji. 

Ruska carica Jelisaveta Petrovna (1741–1761), verujući da će Srbi nastaviti da se doseljavaju u Rusiju kao i 1751. odluči da oformi autonomnu oblast u severozapadnom delu Zaporožja i tu oblast nazva Nova Srbija. Takođe je 1753. godine između reka Bahmutov i Luganov osnovala autonomnu oblast Slavjanoserbiju.

Glas javnosti

SKINI APLIKACIJU