Amerikanci guraju Prištinu u NATO na mala vrata: Važan sporazum potpisuju 13. juna

Stav američke administracije je da je Kosovo i Metohija nezavisna država, komentariše prof. dr Stevica Deđanski, direktor Centra za međunarodne odnose, najavu novog bezbednosnog sporazuma koji će režim Aljbina Kurtija potpisati sa Vašingtonom.

Potpisivanje sporazuma najavio je ministar odbrane u Kurtijevoj tehničkoj vladi Ejup Mađedonci, koji je sporazum nazvao „istorijskim“ i saopštio da će se odnositi na zajedničku proizvodnju sistema naoružanja i municije za njih, kao i municije za protivvazdušnu odbranu, što, prema njegovim rečima, Kosovo štiti od mogućih vazdušnih napada.

Prištinske vlasti sličan sporazum već imaju sa Turskom, a nedavno su potpisale i memorandum o bezbednosnoj saradnji sa Hrvatskom i Albanijom.

Bez obzira na promenu domaćina u Beloj kući, najava potpisivanja sporazuma implicira da Vašington i dalje odbija da se pridržava međunarodnog prava kada je Kosovo i Metohija u pitanju, navodi Deđanski i dodaje da to dalje implicira da kosovsko pitanje još nije došlo do finalne faze dogovora.

„Jednog dana, a ne verujem da je on tako dalek, ponovo će morati da se poštuje međunarodno pravo i onda ćemo, ako uspemo da izdržimo do tada, neke stvari moći da preokrenemo. Ovo je direktna podrška prištinskoj nezavisnosti, uprkos tome što sa Amerikom imamo bolje odnose nego pre. Ali, očigledno kada je u pitanju poštovanje naših prava to ne važi“, smatra Deđanski.

Ne radi se o eventualnom otvaranju nekakvih fabrika naoružanja na Kosovu i Metohiji – to samo po sebi ne bi moralo da bude zabrinjavajuće. Međutim, sam čin potpisivanja ovakvog sporazuma deluje kao pretnja i Beograd prema ovom sporazumu tako treba i da se odnosi, dodaje on.

„To u prevodu znači da i mi treba da se naoružavamo kako ne bismo dozvolili nikakvo iznenađenje. To je jedino što u ovom trenutku možemo da primenimo“, ističe Deđanski.

SAD ne menjaju kontinuitet politike prema Balkanu

General u penziji Mitar Kovač smatra da se radi o lošoj vesti za Srbiju. Prema njegovim rečima, u izvesnom smislu može se govoriti i o kontinuitetu saradnje između kosovskih Albanaca i Vašingtona, jer je albanski lobi uložio puno da bi se ovakva vrsta strateške saradnje ostvarila. Sa druge strane, dosta poznatih ličnosti iz prethodne globalističke garniture u Vašingtonu ima lične interese u biznisu na KiM.

„Izgleda nažalost da su ti krugovi i dalje uticajni, ali takođe izgleda da Amerika, odnosno Trampova administracija nije prevrednovala svoju strategiju prema Balkanu, a posebno prema Albaniji. Sa ovakvom merom, Amerika ostaje na globalističkim pozicijama što se tiče Balkana, jer podržava albanski interes, a samo sa Srbijom ostaje u nekim relacijama u interesnom smislu biznisa i investicija, i, nažalost, daljoj okupaciji Kosova i Metohije“, objašnjava on.

Najavljeni sporazum je signal Srbiji da mora da reaguje putem njegovog nepriznavanja i osude i navođenja da se krše nadležnosti prava Srbije i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, kao i pokušaja da se alarmiraju međunarodne organizacije.

Takođe, prema Kovačevom mišljenju, trebalo bi putem lobiranja u Vašingtonu ukazati Trampovoj administraciji da američki stav prema Kosovu i Metohiji treba da se promeni.

„Ne mora ta promena da usledi javno, ali svakako ne bi smela da se dalje produžava i produbljuje saradnja sa separatističkim vlastima u Prištini“, navodi Kovač.

Ako se stvari sagledaju u široj slici – trojni sporazum o bezbednosti između Prištine, Albanije i Hrvatske, sporazum sa Turskom i sada sa Amerikom - može se zaključiti da se radi o kontinuiranoj politici uvođenja tzv. Kosova u NATO na mala vrata. Takvu politiku Trampova administracija sprovodi ili namerno, ili po inerciji, smatra Kovač. U svakom slučaju, jačanje bezbednosne saradnje između prištinskih vlasti i NATO-a dirigovano je sa Zapada, što je u krajnjoj liniji priprema za eventualno vojno rešenje neke buduće krize na Balkanu.

„Amerika zajedno sa Turskom pothranjuje proces državnosti tzv. Kosova, ulažu dosta sredstava da se ono osamostali. I ono što je bitno, ostaju spremni da, uz izgradnju tog regionalnog savezništva, pomognu očuvanje te lažne države“, kaže Kovač.

Bezbednosni sporazumi dovoljan su razlog da Srbija, pred Savetom bezbednosti UN-a pokrene postupak da se snage Hrvatske, Albanije i Turske isključe iz sastava Kfora, kao države koje prave stanje neposredne ratne opasnosti prema Srbiji, zaključuje sagovornik.

Glas javnosti/S04S