Он је истакао као један од најпозитивнијих аспеката тзв. Закона о слободи вероисповести онемогућавање „страних“ субјеката да располажу црквеном имовином у Црној Гори.
Кривокапић је поновио раније оптужбе да СПЦ представља главног носиоца идеологије „великосрпског национализма“, у добро познатом маниру црногорских шовиниста, преноси Националист.
Кривокапићеви ставови су утолико опаснији, ако је познато да се верујући народ у Црној Гори из недеље у недељу окупља у огромном броју да заштити вековне светиње СПЦ од намере црногорских власти да их преотму и препишу на себе, и Ђукановићевог режима који тражи и најмањи повод да ограничи или у потпуности забрани мирне и достојанствене шетње, литије и молебане. Полазећи од тезе владике Николаја Велимировића да Српску цркву не чине само свештенство и храмови, већ пре свега верујући народ, Кривокапићева изјава би подразумевала да су „странци“ и стотине хиљада грађана Црне Горе који покушавају да од насртаја црногорског режима одбране светиње СПЦ.
Према Кривокапићевом виђењу, учесницима шетњи, литија и молебана вероватно би требало ограничити права у односу на идеологе монтенегризма који подржавају невладину организацију познату као „Црногорска православна црква“ (ЦПЦ), односно да у Црну Гору треба да буде уведен својеврстан апартхејд. Након тога, Србима или Црногорцима који се изјашњавају као верници СПЦ било би понуђено преобраћање у „Милогорце“ или напуштање Црне Горе. Крајње последице овог дубоко патолошког концепта воде у могуће етничко чишћење.