PLANdemija: Doba zavera, vakcina, distanci i kraja porodice

I, ne i na kraju: Stelt Kovid 19 i mere izolacije su na neki način finale poznate priče o sedam prutova.

Jer, zna se, svežanj od sedam umreženih prutova je nesalomljiv!

Svaki, pojedinačno je krh i lomljiv.

Jedna velika posledica svih ovih (dobronamernih i zlonamernih) mera u vezi s kovidom-19 biće izolacija čoveka. Svaki usamljenik je istovremeno i uplašen, a svaki osamljen i uplašen je laka meta za manipulisanje. A tu uvek ima onih koji u svemu pa i u ljudima vide robu i koji su spremni da prodaju „rešenje“ i ućare nešto.

Dakle, na svetskoj sceni je velika manipulacija, još većih manipulatora!

        **********

U svakoj dobroj zaveri ima (manje ili više) istine, a u mnogim istinama uvek i poneka neistina. Nije laž ta koja ubija i pogađa – već poluistina, gde istine služe da začine neisitinu.

U ovim mračnim danima ničim izazvanog zatočeništva svetskom PLANdemijom Kovid - 19, kao i svaki dokon čovek i žitelj Balkana, bavio sam se jednom od naših neiscrpnih tema - svetskim zaverama! Koje su to prave istine, a koje su „istine“ - laž?!

Od početka svetske Don Kovid PLANdemije, medijske histerije, trijumfa „struke" nad ekonomijom i duhom, i osnovnom ćelijom svake zajednicen porodicom, numeričkim iskazivanjem smrti iz sata u sat svaki dan u nedelji, svakodnevnom ograničavanju teško izborenih građanskih sloboda i delimičnog utamničenja ljudi svetom (a i Srbija je svet?), kolaju razne teorije. Od vidovitih tumačenja - da korona ne postoji, da je došlo doba respiratora, stigao Sudnji dan, apokalipsa, finansijsko-ekonomski slom, krah berzi, ukadanja papirnatog novca, kraj škola - do nove normalnosti ili po srpski - da više ništa neće biti isto... do Tviter poruka s one strane Velike bare, da sad Kina preko stelt Kovida, (dakle ne samo Putin i Rusija) opet utiču na američke predsedničke izbore...

Šta je od ovoga istinito a šta ne, na kraju neće biti ni bitno. Gotovo izvestan ishod svega jeste da će ljudi još manje verovati institucijama, državi, međunarodnim organizacijama, intelektualcima, medijima, komšijama i, verovatno, imati još manje poverenja u sebe.

Međutim, jedno me kopka - da li je ovom PLANdemijom jedna velika stvar na delu: razbijanje porodice kao (već poljuljanog) poslednjeg bastiona zajednice i opstanka ljudi na Planeti.

I da iza te varijante (i mnogi će reći da je i ovo teorija zavere) stoje isti oni koji su pradavno osmislili Sodomu i Gomoru, pa promociju i legalizaciju istopolnih brakova; isti oni koji sad i pedofiliju pokušavaju da podvedu pod – „raznolikost“ i "zlatnu milijardu" na Planeti (Sto miliona su vladari - ostak robovi, sluge i vazali...

Pošto je život čoveka tehnologijom i onako sveden na izolaciju, "dva prsta na mobilnom", twiteru, fejsbuku...sad je red – zbog zdravlja i distance – taman da budu uništene i porodice (koje, da bi bile to što jesu, podrazumevaju i fizičko zajedništvo) kao jedne od poslenjih preostalih oaza onoga što smo nekada slobodno i bez zadržaja nazivali normalnim životom na Zemlji.

Međutim, kao što već godinama slušamo – to što smo mi mislili da je normalno nije, a ono za šta smo mislili (i dalje mislimo) da je nenormalno je – „normalno“.

Znate i sami: više nisu „muž i žena“ već „partner“ i „partnerka“, deca nemaju „mamu i tatu“ nego „roditelje“...

Čini se da jedino što je preostalo od svega normalnog - bila porodica – poslednji nukleus gde se znalo ko je – tata, mama, dete/deca, baba, deda... Sve do ovog stelt Kovida-19  PLANdemije koji je razdvojio sinove i kćeri od roditelja, otuđio decu od majke i oca... E, onda su na red stigli bake i deke, koji u principu, pogotovo u istočnim zemljama, više vole unuku i unuka od ičega na svetu...

Uostalom, u Kini većina dece odrasta sa bakom i dekom a ne s roditeljima koji, iz ekonomskih razloga, roditelji žive u drugim gradovima, jer tamo imaju posao. Nažalost, slična je priča i u mnogim drugim zemljama na istoku, gde su roditelji često prinuđeni da ostave decu kod baka i deka, dok se oni bore za parče hleba negde van. Takvih slučajeva, nažalost, ima mnogo i među porodicama u Srbiji.

Sada, međutim, potpuno logično (po novoj logici i (ne)normalnosti koju je Kovid-19 doneo), bake i deke su stavljene u „pritvor“, izolaciju, zatočeništvo, a sve zbog „brige za njihovo zdravlje", jer su ih „struka“ i „eksperti“ proglasili - bez ikakvih analiza, istraživanja, naučnih dokaza - za najrizičnija bića na Planeti kojima, izgleda, niko ne bi trebalo da prilazi, a posebno deca i unuci?!

Tako, pošto nam se već godinama objašnjava da porodica nije ono što je bila, sad je izgleda na redu da više ni bake i deke neće biti ono što su nekada bile unucima. Paženje, maženje, grljenje, pričanje priča i bajki za "laku noć deco" – biće zamenjeno nekim virtuelnim svetom gde ćemo preko Skajpa i Zuma da se gledamo, umesto zagrljaja i poljubaca razmenjivaćemo „smajlije“ i snimljene glavosne poruke, a unicima ćemo umesto slatkiša i igranja sa njima, valjda, kupovati vaučere za onlajn igrice i slati ih na elektronsku poštu?!

To su, izgleda, posledice „mera zaštite porodica" od „zaražavanja" (termin struke), a tome se svesno ili nesvesno, pridružuje i naš Krizni štab za borbu protiv stelt Kovida 19. To je inače isti onaj štab koji je - da budem blag – neočekivanom odlukom (imajući u vidu kako nam nedeljama pričaju o tome kako je situacija teška) dozvolio labavljenje izolacinih mera za kafiće, teretane, fitnes klubove, frizerske salone, salone lepote, parkove, terene, dečje vrtiće i školske boravke?! Tu je, sad, kao bezbedno, a do juče nije bilo?!

Ali zato su i dalje nebezbedni - familija, otac i majka, babe i dede, strine i tetke, svastike i šurnjaje, pa bi ih zato, za njihovo dobro, trebalo držati u izolaciji (doživotno?)!

Pa, neće biti!

Žao mi je bilo doktora Predraga Kona da se upinje da obrazloži ono što očito nije ni bila njegova ideja, a još manje i mišljenje - struke. U još glupljoj situaciji bio je epidemiolog, moj stari drugar i ispisnik iz Niš(a) dr Branislav Tidorović objašnjavajući kako će bebama u jaslama, i klincima i klincezama u školskom boravku biti bezbedno od Kovida 19 u vrtićima, i da će nesrećnim vaspitačima (s nekim sam razgovarao) uspeti da među malom decom obezbede: distancu (najmanje dva metra), da svako malo dete zna koja je njena/njegova čaša ili tanjirić, ili sok i da kad god nešto pipnu peru ruke...

Pa vlast u nas je već uvodila -policijske časove - kako bi sprečila ljude (među kojima su i mnogi roditelji) da idu u parkove i druže se (doduše kerovima je to bilo dozvoljeno?!), a očekujemo da će njihova deca (i – uopšte – deca, koja se tek uče pravilima) znati da primenjuju mere distance?

Istovremmeno, bake i deke, koje su, uz decu, trenutno u Srbiji NAJZAŠTIĆENIJI od Kovida 19 (jer im je više od mesec dana bilo zabranjeno kretanje van), ne mogu da čuvaju unuke?! Pritom, ne samo što penzioneri spadaju u ovu ili neku drugu rizičnu grupu, već što su 50 dana proveli u ZATVORU, ne mogavši donedavno ni belog boga da vide, jer nisu mogli da izlaze na ulicu, osim u zlo doba jednom nedeljno od 4 do 7 ujutu u krugu od 300 do, sad, 600 metara?!)

Voleo bih da mi dr Kon, ili dr Tiodorović odgovore: KAKO JE TO UOPŠTE (bilo) MOGUĆE?

Drugo, kako će država da spreči da bake i deke da ne maze i ne viđaju i ne čuvaju unuke? Možda da Centri za socijalnu pomoć oduzimaju takvu decu od roditelja, majke, oca, bake i deke i da ih onda DAJU Ili (prodaju) imućnim ljudima sa Zapada!

Istina, roditelji sa malom ili mlađom decom koji imaju, hvala Bogu, žive roditelje, nisu naivni: svoje klince i klinceze pod ruku i pravac kod bake i deke, a oni na splavove...

Može biti, da kad to nepoštovanje preduzetih relaksirajućih mera za građane Srbije Vlast, Štab i „struka" uoče: da odluče - porodice pod ključ, bravu i katanac...

Nego, ako smem ja nešto drugo da predložim... Teretane, kladionice, Farme, Parove, fitnes klubovi, kafići, saloni lepote, kojima je i sad najnovijim "merama Kriznog štaba dozvoljeno da rade "samo do 5 sati?!) - pod „BRAVU" a punoletnim ljudima - u koje, verujem, Aleksandar Vučić, Ana Brnabić, dr Kon, dr Tiodorović, dr Lončar (izuzimam Vulina, on je zaseban slučaj i slučaj sam po sebi!) podrazumevaju i svoje roditelje, a ne smatraju nas matore - maloumnim (što nije još testirano) - prepuste da sami odlučimo da li je bolje GROB ili ROB?!

Mislim da su i oni to učili u istoriji.

Nekad!

Danas su u nas uči neka druga istorija...ostalom, i udžbenike štampaju stranci!

Amin!

(Glas javnosti/Vladan Dinić)

SKINI APLIKACIJU