Ово су главне разлике између епидемије и пандемије

Светска здравствена организација је јуче, после нешто више од два месеца од појаве новог корона вируса, прогласила пандемију.
Иако је број случаја у великом броју земаља, нарочито у последњих месец дана растао, до јуче се у свим земљама, а и у оквирима Светске здравствене организације, говорило само о епидемији.

Наиме, најпре треба истаћи да пандемије немају никакве везе са озбиљношћу болести већ са њеном географском распрострањеношћу. Светска здравствена организација проглашава пандемију сваки пут када нова болест за коју људи немају имунитет почне да се шири великом брзином.

Која је разлика између епидемије и пандемије?
Епидемија се односи на заразну или вирусну болест која је заразила већи број људи у једној специфичној географској регији. На пример, избијање свињског грипа у Сједињеним Државама би се сматрало епидемијом, све док је инфекција ограничена само на Сједињене Државе.

Епидемија се проглашава кад се појави више од броја случајева који се обично очекују од инфекције или обољења.

Пандемија се у великој мери разликује од епидемије. Као и епидемија, пандемија се односи на заразну или вирусну болест која се шири. Примера ради, канцер је одговоран за изузетно велики број смрти сваке године и распрострањен је широм света, али се не може сматрати пандемијом, јер није заразан.
Међутим, за разлику од епидемије, пандемија није ограничена на једну специфичну географску регију. Уместо тога, пандемија има потенцијал да укључи милионе људи у многим подручјима и земљама широм света, према опису Светске здравствене организације.

Широко распрострањена болест код које је број инфицираних стабилан и не повећава се, не подводи се под пандемију.

Због тога, епидемије сезонског грипа, иако захватају велики број људи широм света, не сматрају се пандемијама.

Годинама уназад свет су погађале велике болести, које су од епидемија прерасле у пандемије.
Све пандемије:

2009 - Свињски грип
1981- ХИВ
1918 - Шпанска грозница
1870 - Велике богиње
1347 - Бубонска куга

Када се проглашава пандемија?
Светска здравствена организација има последњу реч у одлуци да ли ће пандемија бити проглашена. Не постоји праг, попут одређеног броја смртних случајева или инфекција, или броја земаља које су погођене које треба да се испуне. На пример, корона вирус САРС, идентификован 2003. никада није изазвао пандемију упркос томе што је погодио 26 земаља. Међутим, његово ширење је обуздано брзо, а само је неколицина нација погођена, укључујући Кину, Тајван, Сингапур и Канаду.

Међутим, ако проглашавање пандемије покрене глобалну панику, то може лоше утицати на њену сврху, односно подизање свести. Много се расправљало о томе да ли је пандемију свињског грипа Х1Н1 уопште било потребно окарактерисати као пандемију тако стварајући непотребну панику широм света и терајући Владе да прекомерно троше антивирусне лекове. Са друге стране, симптоми коронавируса су обично благи и већина људи се опорави у року од 6 дана.

Стручњак за заразне болести проф. Питер Колињон рекао је да је фекално-орални пут најчешни за пренос коронавируса. То значи да би у земљама са снажним санитарним системом, као и сигурним и поузданим снадбевањем водом, утицај пандемије могао бити мање озбиљан.

Према најновијим подацима Кина је прошла врхунац епидемије коронавируса, саопштено је данас из Националне здравствене комисије. У Кини је од почетка кризе регистровано 80.793 случаја заразе. Опоравило се 62.793 људи и сви су отпуштени из болница. Број умрлих у Кини достигао је 3.169.

Број оболелих од корона вируса у свету тренутно износи 127,833 људи. До сада је од последица корона вируса умрло 4,717 људи, док се од корона вируса до сада опоравило 68,335 пацијената.

У Србији је до сада корона вирусом заражено 19 људи.

SKINI APLIKACIJU