Operacija "Walkira": Atentat uspeo, Hitler preživeo (59.deo)

Adolf Hitler, čudovišni vođa Rajha je, dakle, trebalo da umre 20. jula 1944, kad je bio meta verovatno najspektakularnijih od svih neuspelih atentata, a tek 60 godina posle Nemačka je smogla snagu da obeleži godišnjicu "jedne od najvećih tragedija 20. veka" pisao je ugledni nemački nedeljnik Spiegel...

U glavnom nemačkom gradu, Berlinu je pre 16 godina, 2004. manifestacija obeležavanja tada 60 godišnjice neuspelog atentata na nacističkog vođu Adolfa Hitlera, na kojoj je odlikovano oko 200 učesnika neuspele zavere 20. jula 1944. godine.

Dakle, i neuspeh može da se obeležava?!

Glavna manifestacija održana je u Benderblocku, dvorišnom prostoru ministarstva odbrane, u kojem je nekad bilo Središnja komanda snaga Trećeg rajha, a danas je memorijalni centar.

Na tom mestu, s još trojicom zaverenika, streljan je grof Claus Schenk von Stauffenberg, iste večeri nakon neuspelog atentata. Hitler nije gubio vreme i nije se ni časak premišljao.

- Borba protiv tiranije i vojne agresije, za slobodu i pravdu, temelj je našeg jedinstva u Evropi, rekao je tada, govoreći na manifestaciji, tadašnji nemački kancelar Gerhard Šreder, dodavši kako su oni koji su nameravali da ubiju Adolfa Hitlera predstavljali "drugu Nemačku".

"Njeni (dakle "druge Nemačke", primedba V. Dinić) najbolji predstavnici preduzeli su akciju hrišćanskih i ljudskih vrednosti, uz pruski pečat" kazao jd Šreder.

- Zato je 20. jul 1944. jedan od najvažnijih datuma moderne nemačke istorije. To je vredno nasleđe, dodao je Šreder, koji je iste večeri učestvovao i na drugoj manifestaciji obeležavanja neuspelog atentata, uz tadašnjeg nemačkog predsednika Horsta Koehlera i holandskog premijera Jana Balkenendea, čija je zemlja tada predsedavala Evropskom unijom.

Adolf Hitler je, dakle, trebalo da bude ubijen 20. jula 1944. godine kada je bio meta verovatno najspektakularnijeg neuspelog atentata organizovanog na njega (a bilo ih je više) a šest decenija posle, eto, Nemačka ja smogla snage da obeleži takvu godišnjicu - "jednu od najvećih tragedija 20. veka", pisao je tada ugledni nemački nedeljnik Spiegel.

Operacija "Walkira", za koju je lukavo preuzeto ime službenog plana nacističkog režima za slučaj opasnosti, osmislili su oficiri Wehrmachta, regularne nemačke vojske za vreme nacističkog režima, koji su želeli da uklone Adolfa Hitlera zbog stanja u Trećem Reichu, ili ko zna, da spasu dušu, ako već glavu ni svoju, ni tuđe nisu mogli?!

Zaverenici su prikupili informacije o zločinima koje su počinili nacisti, pripremili projekte o budućnosti Nemačke i planirali uspostavljanje nove vlasti. Valjda i potpisivanje primirja ili priznavanje poraza i kapitulaciju, bez daljeg uništavanja sveta i Nemačke, baš do kraja?

Među brojnim visokim oficirima-zaverenicima isticao se harizmatični grof Claus Schenk von Stauffenberg (36) koji je postao jedan od vođa otpora u samom vrhu oružanih snaga.

Stauffenberg, koji je kao načelnik odbrambenih snaga imao pristup Hitleru, posle niza neuspelih pokušaja, odlučio je da lično izvrši atentat na Hitlera, 20. jula 1944. godine.

Taj čin "mora uspeti po svaku cenu" izjavio je tada drugi zaverenik, general Henning von Tresckow...

Ujutro tog dana Stauffenberg je avionom iz Berlina iz Berlina krenuo u Rastenburg na istoku Prusije, gde je u svom štabju "Vučijem brlogu" Hitler sa svojim generalima trebalo da razmatra teško stanje na ruskom frontu.

U Rastenburgu su Stauffenberg i njegov pomoćnik planirali da aktiviraju detonatore na "tempirnim bombama", da ih stave i sakriju u Stauffenbergovu tašnu-aktovku, kako bi eksplodirale kasnije...Sa zadrškom.

Ali i najbolji plan je dobar, samo ako uspe!

Zbog poteškoća na koje su naišli, uspeli su da aktiviraju samo jedan detonator! Oko 12,30 sati Stauffenberg je stigao u baraku u kojoj se održavao sastanak, a jedan od prisutnih je rekao Hitleru kako će mu on objasniti mere koje su preuzete i planirane za uspešan nastavak ratnih dejstava...

Stauffenberg je odložio svoju aktovku pored Adolfa Hitlera, pod sto, da bi rukom, deset minuta docnije otišao s sastanka, uz izvinjenje da telefonira i odmah se uputio u Berlin, kako bi obavio pripreme za sprovođenje državnog udara...

Ali, jednom od prisutnih oficira zasmetala je "zaboravljen" aktovka i primakao je uz nogare masivnog stola...

Bomba je eksplodirala u 12,50 sati baš kad se Hitler nagnuo nad sto, kako bi izbliza pogledao mape...

Pet, od 24 osobe koje su se nalazile u prostoriji su odmah poginule, mnogi su ranjeni, ali je Adolf Hitler prošao s nekoliko ogrebotina?! Uz to, da je sastanak, kojim slučajem, bio održan u Hitlerovom betonskom bunkeru, učinak eksplozije bio bi sigurno mnogo veći...

Oko 14 sati zapovednik SS -a Hajnrih Himler naredio je Upravi berlinske policije "da odgovori na državni udar" i uhapsi  Stauffenberga.

I on je, iste večeri, sa još trojicom zaverenika - streljan!

Taj neuspeli atentat na Hitlera smatra se "jednom od najvećih tragedija 20. veka", jer je od 20. jula 1944. do maja 1945. i kapitulacije Nemačke, osim Jevreja i ostalih u koncentracionim logorima, poginulo još preko četiri miliona Nemaca, milion i po sovjetske Crvene armije i više od sto hiljada američkih i britanskih vojnika, a mnogo mrtvih je bilo i zemljam a koje je Nemačka okupirala, prilikom povlačenja...

 (Glas javnosti - Vladan Dinić)

SKINI APLIKACIJU