ZAMENICA GRADONAČELNIKA GLINE TVRDI: Ljudi koji u Hrvatskoj žive bez struje su Srbi

Srpkinja Branka Bakšić Mitić nagradjena je u Hrvatskoj za pomoć svojim sunarodnicima

- Nedavno sam prijatelja koji radi u jednoj švedskoj organizacij molila da kod šefova zatraži donaciju za priključak struje jednoj porodici. Nisu mu poverovali. Šveđanima je potpuno neshvatljivo da iko u zemlji koja je članica Europske unije u dvadeset prvom veku nema struju, kaže o Branka Bakšić Mitić.

Branka Bakšić Mitić je zamenica gradonačelnika Gline, koja je pored priznanja “Ponos Hrvatske” ove godine dibitnica  nagrade “Strašna žena” portala "Voxfeminae.net" i društvenog poduzeća “Fierce Women”. 

Branka je nagradu osvojila za inicijativu “Ljudi za ljude”, koju je pokrenula zajedno s Majom Sever i Matejom Medlobi. Ona poslednje dve godine obilazi zaboravljene ljude na Baniji i Kordunu koji žive bez struje, vode ili sanitarija i na sve moguće načine im pomaže.

U "micubišiju" starom 15 godina, sa pogonom na sva četiri točka, koji je kupila na kredit, stiže  do svake zabačene kuće. Neki mještani udaljeni su po dvadesetak kilometara od središta Gline, a nemaju prvoza. Branka, naravno, troši svoje gorivo, a kad je u uredu, dislociranim ljudima uskače i sa sređivanjem papirologije.

– Pišem im žalbe, molbe, bavim se neršenim imovinsko- pravnim poslovima, šaljem poštu... – govori ova 56-godišnjakinja i dodaje kako je to sigurno najviše i najbolje što može učiniti na jednoj političkoj funkciji. Pogotovo u situaciji kada Grad nije ni jednu kune izdvojio za rad udruženja građana
– Mogla sam, kao i drugi da mlatim praznu slamu i boli me djon, ali to nisam ja, niti bi to bio moj izbor – kaže ona.
- Kada sam preuzela funkciju zamenice gradonačelnika, shvatila sam da nemam nikakva ovlašćenja i da ne raspolažem nikakvim novčanim sredstvima. Kako sam rođena u ovom kraju i poznajem svaki kutak, smatrala sam da neko koga plaćaju poreski obveznici ne može da sedi prekrštenih ruku i ne raditi ništa. Iako sam, naravno, mogla četiri godine da sedm i primam dobru platu.
Zato sam odlučila iz relativno komotne pozicije pomognem kome mogu, a to su stari, zaboravljeni, siromašni ljudi, starosedioci ovoga kraja koje su “opleli” i Drugi svetski rat i Domovinski rat tako jako da i dandanas osećaju posledice. Stupanjem na dužnost zamjenice gradonačelnika iz redova srpske manjine i obilaskom terena, jako me je rastužila činjenica da na području Gline još neka domačinstva u dvadeset prvom stoljeću nemaju osnovne uslove za život, bez struje su, bez vode, bez sanitarnog čvora, javnog prevoza, a isti ti ljudi pre rata su svi imali struju i javni prevoz. U funkciji su bili lokalni vodovodi.

Sa Majom Sever i Matejom Medlobi  osnovala je inicijativu “Ljudi za ljude” i od tada pomgla stotinama ljudi. 
– “Ljudi za ljude” je inicijativa koja je nastala vrlo spontano. Jednostavno su se stvari skockale. Novinarka Maja Sever napravila je reportažu o teškom životu, bolje reći o preživljavanju, tih ljudi za emisiju “Nedjeljom u dva”, a ja znam sve ljude o kojima je radila reportažu. Nije ostalo samo na reportaži. Sele smo uz kafu i za deset minuta zajedno s Matejom dogovorile akciju. Cilj nam je bio isti – pomoći ljudima. Ja sam na terenu i znam im  je pomoć potrebna.
Otvorile smo Fejsbuk stranicu “Ljudi za ljude” i krenule smo. Nismo ni slutile da će akcija postati ono što je danas. Ponekad mi nije jasno kako to traje istim intenzitetom toliko dugo i odakle se javljaju ti dobri ljudi.
A ima ih puno, samo u zadnjoj akciji smo prikupili oko 50.000 kuna i kupili smo osamnaest peći, tri bojlera, pet frižidera, dvije grejalice i jednu mašinu za veš, opremili djčje sobe, promenili prozore i vrata. 

– Po popisu stanovnika u proleće 1991., na površini od 544,10 kvadratnih kilometara u opšini Glina živjelo je 23.040 stanovnika, raspoređenih u 69 naselja, i to Srba 69 posto, a Hrvata 20 posto, a prema popisu iz 2011. godine bilo je 9283 stanovnika, od čega Hrvati 69 posto, a Srba 27,46 posto. A, nažalost, po proceni stanovništva Državnog zavoda za statistiku za 2018. godinu, Glina je grad koji je uverljivo najpogođeniji odseljavanjem, u poslednje četiri godine, iz našeg malog grada otišlo je 828 stanovnika.
 Brankja se seća kako se živelo pre rata.
– Oooo, pre rata smo imali sve – pamučni kombinat, “Plivin” proizvodni pogon, železaru, sarađivali sa “Diokomom”, bili smo prvi po prodaji obuće, a evo pre nekoliko dana se zatvorila poslednja prodavaonica “Borova”. A bilo ih je najmanje sedam. Imali smo bolnicu, porodilište s dječjim odeljenjem, tu su se rađala deca iz Cazina i Velike Kladuše... Danas nam je ostalo nešto drvoprerađivačke industrije, zatvor i samo pogon za pakovanje hrane za bebe “Hipp”. Nekada su ovde lokalni poljoprivrednici proizvodili ekološko voće i povrće za tu fabriku.
Koje nacionalnosti su ljudi bez osnovnih uvjeta za život?
– Ljudi bez struje su Srbi, celo jedno selo je bez struje na području grada Gline – Brubanj, i zadnji stanovnik koji je tamo živio više od petnaest godina bez struje napustio je to selo. Pri su srpska sela u okolini Gline imala kućne brojeve do 220, a danas su to naselja u kojima živi tek desetak, mahom starijih ljudi. Sela koja nemaju javnu rasvjetu su sela u kojima žive Srbi.

Branka je nekim kućanstvima osigurali solarne ploče?
– Solarne ploče smo nabavili iz donacija; baki Ljubi stigla je donacija iz Paname, jedan naš iseljenik je nakon članka u Jutarnjem listu platio panele, zatim donacijom UNHCR-a, i jednog uduženja i mnogih ljudi dobrog srca.
Evo, nekidan smo uspli spojiti dva priključka, i to preko jednih mojih prijatelja koji su poslali donaciju iz Kanade. A evo, Brubanj, selo na području grada Gline, nije dobilo struju, a tu su ljudi koji rade u Austriji i Njemačkoj obnovili svoje kuće i, nažalost, tolike godine posle rata struja nije došla. Zato je pre nekoliko godina selo napustio i posljdnji stanovnik koji je 15 godina živeo  bez struje.

Zamenica se seća i ratnih zbivanja.
– Zamenica sam gradonačelnika iz redova srpske nacionalnosti. Ratna zbivanja su, kao za sve, i za mene bila teška, jedno vreme sam bila u Njemačkoj, ostatak u Zagrebu. Uvek se dese negativna iskustva, ali i to ne od ljudi, nego od neljudi. Nisam član ni jedne stranke, na izborima sam pobedila kao nezavisni kandidat, a bilo nas je pet kandidata. Ljudi su pokazali da im je dosta stranaka koje samo obećavaju, a ništa ne rade.

 (Izvor: Slobodna Dalmacija)

SKINI APLIKACIJU