Glas Javnosti

U Bugarskoj u nedelju prevremeni parlamentarni izbori

Okruženje
Autor: Glas javnosti

Usred političke nestabilnosti, Bugarska u nedelju ponovo glasa za novi saziv parlamenta, uz verovatan povratak na čelo bivšeg premijera Bojka Borisova, i pad snaga promena.

Prisiljen da ode 2021. s vlasti posle talasa demonstracija protiv korupcije, politički veteran Bojko Borisov favorit je na ovim šestim izborima u tri godine u Bugarskoj, koja važi za najsiromašniju zemlju u Evropskoj uniji.

Ankete pripisuju njegovoj konzervativnoj stranci Gerb oko 25 odsto glasova, a to je deset odsto više ispred reformatora koalicije „Nastavimo promene/Demokratska Bugarska“ (CC/BD). Ta koalicija nije uspela da održi zamah koji ju je privremeno doveo na vlast 2022. godine.


Ta dva tabora su u junu 2023. odbacila svoje razlike. Formirali su prozapadnu vladu suočeni sa ratom u Ukrajini i blokirali su put privremenim kabinetima koje je postavio predsednik Rumen Radev, naklonjen Kremlju.

Međutim, ta krhka unija Gerba i reformatora trajala je samo devet meseci, jer se zemlja vratila u politički haos.

Postoji jedna stranka bi mogla da ima koristi od takve situacije situacije. To je stranka turske manjine MDL (sa oko 15 odsto glasova prema anketama), koju predvodi poslanik Deljan Peevski. Međutim, Peevski je bivši medijski mogul na spisku američkih i britanskih sankcija zbog korupcije.

Borisov je rekao da više ne pretenduje na mesto premijera, već je obećao da će pokušati da sastavi koaliciju kako bi okončao nestabilnost. Peevski, s druge strane, spreman je da učestvuje u vladi.

Kritičari smatraju da njih dvojica, prećutno povezani godinama, žele da „očuvaju status kvo“, posebno na nivou pravosuđa i obaveštajnih službi, iz straha da bi se nove vlasti upustile u istragu nekih afera i otkrile njihovu moguću povezanost.


U slučaju neuspeha, novi izbori bi mogli da budu organizovani na jesen, što je vrlo verovatan scenario prema analitičarima.

Kampanja za ove izbore održana je istovremeno sa kampanjom za izbore za Evropski parlament.

Ta druga kampanja obeležena je jakom propagandom protiv Evropske unije (EU) pošto je u zemlji ostala nostalgija za komunističkom erom. U tom kontekstu, proruski nacionalisti bi mogli da osvoje oko 15 odsto glasova.


Glas javnosti/ N01S 

BONUS VIDEO


SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR