Šut karta za Šmita?
Okruženje
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Ukoliko političko Sarajevo zna da su dani Kristijana Šmita odbrojani u BiH onda ni ne čudi što su krenuli glasno da ga kritikuju jer im je cilj da se pomisli da su i oni želeli da on ode. S druge strane, ni Šmit niti ko drugi ne može da bude provodadžija u odnosu Sarajeva i Banjaluke ukoliko oni to ne žele, kaže profesor Miloš Šolaja.
Nelegitimni visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit zamerio se Bošnjacima jer je umešao prste u njihov obrazovi sistem i u istu ravan stavio Aliju Izetbegovića i srpskog generala Ratka Mladića, zbog čega je sarajevska čaršija poludela i odmah preko medija najavila njegov skori odlazak.
Sarajevo vuče potez
Doduše, zvanično za to još nema potvrde, ali činjenica je da su se zbog Šmitovog poteza prvi put na istoj strani našla i Sarajevo i Banjaluka.
Univerzitetski profesor iz Banjaluke Miloš Šolaja smatra da je Šmitov odlazak izvestan ali da ne bi tako lako doprineo nekim političkom zbližavanju RS i Federacije, jer to ne želi Sarajevo.
„Kraj Šmitovog prisustva u BiH je izvestan, a iako se čini da sarajevski mediji o tome dosta sada pišu, moram da kažem da su i ranije o tome pisali, tako da je sve moguće. Tačnije stanje ćemo znati posle 31. oktobra i tačke dnevnog reda u Savetu bezbednosti UN u vezi sa Republikom Srpskom koju su postavili Rusi. Ovo nije prvi put da su Bošnjaci izrazili nezadovoljstvo kako prema samom Šmitu, tako i prema funkciji visokog predstavnika za BiH uopšte. Ali oni to rade od prilike do prilike jer Bošnjaci međunarodne predstavnike i organizacije vide kao sredstvo za ostvarivanje svojih političkih ciljeva,“ kaže Šolaja.
Svedoci smo, dodaje on, da ako im se nešto ne sviđa na tom putu oni lako krenu u akciju kao što su to bile demonstracije ispred prostorija OHR-a.
Poslednji pozdrav Šmitu
„Drugo, ako Bošnjaci već znaju da će Šmit da ode onda verovatno žele da ostave utisak da je njihov cilj bio da on ode i da ta na taj način steku neki politički bod kod budućeg visokog predstavnika, ako ga bude. Ovakav odnos Sarajeva prema Šmitu ne mora da znači neki njihov zaokret u politici, mislim da oni više na ovaj način pokušavaju da disciplinuju neke međunarodne predstavnike da rade po njihovoj volji, “ veruje Šolaja.
Međutim, po njegovom mišljenju, ni odlazak Šmita neće biti od koristi za Sarajevo i Banjaluku da se sretnu na pola puta jer za to nema volje u Sarajevu.
„Tu ne može niko sa strane da doprinese. To može biti samo ako se desi dogovor između unutrašnjih činilaca u BiH, dakle, između RS i Federacije. Sve drugo je nemoguća misija i teško da tu može neko provodadžisanje da pomogne i da donese stabilnost. To mora da bude interes oba aktera a oni se i previše dobro poznaju i znaju na koji način i kako da tome priđu da bi se to realizovalo,“ smatra Šolaja.
On takođe ocenjuje da je neizvesno ko bi Šmita mogao da nasledi na ovoj funkciji ali kako kaže, sigurno je da bi taj neko bio iz Evropske unije.
Sarajevski mediji pišu da će se nelegitimni visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit uskoro povući.
Rusija o RS u SB UN
Šmit će uskoro predati svoja ovlašćenja nasledniku čiju će kandidaturu odobriti Savet bezbednosti UN, objavili su federalni mediji.
Prema ustavu utvrđenom Opštim okvirnim sporazumom za mir u Bosni i Hercegovini (Dejtonski sporazum) iz 1995. godine, BiH se sastoji od dva entiteta – Federacije Bosne i Hercegovine (oko 51% teritorije) i Republike Srpske (oko 49%) – kao i Distrikta Brčko. Tri glavne etno-religijske grupe – Bošnjaci (muslimanski Sloveni), Srbi (pravoslavni hrišćani) i Hrvati (katolici) – proporcionalno su zastupljene u sistemu državne uprave.
Visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu, funkcija osnovana Dejtonskim sporazumom, imenuje Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira (PIC) uz saglasnost Saveta bezbednosti UN. Međutim, Odbor je 2021. godine imenovao Nemca Hansa Kristijana Šmita bez dobijanja takvog odobrenja. Iz tog razloga, njegov legitimitet su osporile Republika Srpska, Rusija i Kina.
Podsećanja radi, 31. oktobra bi na sednici SB UN-a Rusija trebala da prezentuje izvještaj Republike Srpske o stanju u BiH.
Glas javnosti /S04S
Glas javnosti /S04S
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
7 sati
