Šmit pokušava da prekroji vlast u Srpskoj
Okruženje
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Sastanak koji je za 3. juni zakazao tzv. visoki predstavnik i na koji će doći tri stranke iz Republike Srpske je pokušaj da manjina uz pomoć Saveta za primenu mira i tzv. visokog predstavnika preuzme vlast na nivou zajedničkih institucija u BiH.
Ovako poziv za održavanje sastanka komentarišu sagovornici Sputnjika, Sanja Vulić, predsednica Kluba poslanika SNSD-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH i politikolog Bojan Šolaja iz banjalučkog Centra za međunarodne i bezbednosne studije.
Podsećamo, na poziv Saveta za primenu mira (PIK) i najbližeg saradnika Kristijana Šmita, Luisa Krišoka, za 3. juni sazvan je sastanak političkih partija iz Republike Srpske i Federacije BiH.
Na spisku zvanica nalazi se vladajuća koalicija poznata pod imenom „Trojka“ iz Federacije BiH, tri opozicione stranke iz Republike Srpske, Srpska demokratska stranka (SDS), Partija demokratskog progresa (PDP) i Lista za pravdu i red, kao i HDZ BiH. Međutim, poziv nije dobila najmoćnija politička grupacija iz Republike Srpske, Savez nezavisnih socijaldemokrata predsednika Milorada Dodika (SNSD), kao ni stranke koje sa njim čine vladajuću koaliciju u Srpskoj.
Na sastanku će, kako je najavljeno, biti reči o političkoj situaciji u BiH, ali i deblokiranju evropskog puta BiH. Krišokov poziv dolazi u vreme intenzivnih pokušaja dve „trojke“ da iz vlasti u zajedničkim institucijama izguraju Dodikov SNSD. To im, međutim, mesecima ne polazi za rukom, kako zbog snage koju SNSD ima u oba doma parlamenta BiH, tako i zbog stava HDZ-a.
Šmit zbog ličnog animoziteta kažnjava srpski narod
Vulićeva priznaje da je vrlo zanimljiva činjenica da poziv na sastanak nije uputio sam Šmit, već Krišok, koji je supervizor za Distrikt Brčko, međutim, smatra da će Šmit ipak biti taj koji će rukovoditi sastankom i kreirati dalje korake učesnika.
„Svestan je da je pod velikim pritiskom svih građana, da su Srbi ogorčeni zbog njegovog intervencionizma, kao i mešanja u slobodu koja je definisana i Deklaracijom o ljudskim pravima i izbornim zakonima, a to je sloboda građana da sebi biraju legitimne predstavnike. Mi smo na slobodnim, demokratskim i transparentnim izborima izabrali predsednika Republike Srpske. To što se on ne sviđa Šmitu, nije problem građana Republike Srpske, to je njegov lični problem i on nema pravo da lične animozitete ispoljava na način da kažnjava celi srpski narod“, navodi Vulićeva.
Manjina nema legitimitet da predstavlja Srbe
Prema rečima naše sagovornice, „trojka“ iz Srpske, koju naziva izdajničkom, nema legitimitet da na sastanku predstavlja srpski narod, niti Republiku Srpsku. Oni ne predstavljaju volju građana Srpske, ne učestvuju u vlasti na entitetskom nivou i u svim zakonodavnim telima (entitetskim i zajedničkim) su manjina.
„Manjina nikada ne može zameniti većinu. To nasilničko ponašanje i pokušaj njihovog instaliranja na vlast je ništa drugo već kreiranje „građanske BiH“. Zato se i zalažu da u Predstavničkom domu budu predstavnici „građana“ iz Federacije i predstavnici „građana“ iz Srpske, kako bi došli do te „građanske BiH“. Način na koji su onemogućili da biraju svog, hrvatskog člana Predsedništva – upravo to pokušavaju da urade sa Srbima – da imaju te podobne, „uvozne“ Srbe, poput srpske „trojke“ kako bi Republiku Srpsku stavili na kocku i kako bi Dejton razgradili do kraja“, kategorična je Vulićeva.
SNSD se zalaže za primenu Dejtonskog sporazuma, dva entiteta i tri konstitutivna naroda sa jednakim pravima, bez stranog mešanja, kao i dijačlog domaćih političkih lidera, dodaje ona.
Jedan od razloga zbog kojih je partnerstvo srpske i bošnjačke „trojke“ neprihvatljivo za, kako Vulićeva kaže, iskrene Srbe je i to što se bošnjačka „trojka“ zalaže da ministar bezbednosti bude Nebojša Vukanović, koji je, navodi ona, neko ko psuje predsednika Srbije i srpskog patrijarha. Takav neko ne može biti dostojan da bude ministar iz redova srpskog naroda, zaključuje Vulićeva.
Od Šmita se to moglo i očekivati
Za Šolaju, sastanak je pokušaj da se putem manjine regulišu stvari u BiH i podseća da je Kristijan Šmit nakon izbora 2022. suspendovao ustav Federacije BiH kako bi bošnjačka „trojka“ imala prohodnost za formiranje vlasti koju na drugi način ne bi mogla da formira.
„Verujem da se na nekim sličnim principima želi razgovarati o prekompoziciji vlasti na nivou zajedničkih institucija, ali verovatno i o derogiranju i nekih drugih mehanizama i institucija kako bi se olakšalo manjinskim političkim faktorima da učestvuju u vlasti u odnosu na one koji su svoj politički legitimitet ostvarili na izborima“, objašnjava on.
S obzirom da sve to pokušava da se radi preko Saveta za primenu mira i Kristijana Šmita, upitna je kako legalnost, tako i legitimnost celog poduhvata, pa i samog održavanja sastanka. Kako je moguće da neformalno strano telo saziva sastanak u prostorijama institucija BiH, pita se Šolaja.
„Mislim da je prilično jasno u kom pravcu idu stvari ako uzmemo u obzir okolnosti u kojima se BiH nalazi u prethodna četiri meseca, ali i ranije, kroz sve ono kroz šta prolazi u protekle dve godine, otkako je Šmit prvi put počeo da se bavi pitanjem državne imovine u BiH“, kaže on.
Pre bi trebalo slušati šta kažu iz Vašingtona, a ne iz Londona
Nekoliko dana pre sastanka, britanski ambasador u BiH, Džulijan Rajli izjavio je da njegova zemlja podržava hitno formiranje koalicije „na državnom nivou“. Britanci oduvek rovare i protiv Republike Srpske i protiv BiH u celini jer se protive tome da ona postane zrelo političko društvo, smatra Šolaja.
„Ono čega su sigruno svesni jeste to da formiranje koalicije kakvu priželjkuju ne može da se desi jer ne postoje matematičke mogućnosti, niti za to postoje ustavne i zakonske pretpostavke“, ističe on i preporučuje da se pre nego što se sasluša šta ima da kažu u Londonu, čuje stav Vašingtona.
A Kristifer Landau, zamenik državnog sekretara nedavno je preneo poruku Donalda Trampa da SAD ne podržavaju intervencionizam i ne nameravaju da uz pomoć njega rešavaju stvari u BiH.
„Baš me zanima kako onda misle da deluju, posebno kroz PIK kao neformalno telo, posebno zato što SAD nema ambasadora u BiH i da u njegovom radu ne učestvuje Rusija. Mislim da se radi o inicijativama pojedinaca koji nemaju konkretan način da na nešto utiču, ali pokušavaju putem onih koji imaju nedovoljan politički legitimitet“, zaključuje Šolaja.
Glas javnosti /S04S
Glas javnosti /S04S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
