Smeta im „Bože pravde” i grb Nemanjića

Ovaj sud je i ranije osporio pravo na srpske simbole, a ovaj put doneo privremenu meru o zabrani isticanja ovih obeležja

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka ‒ Krnji Ustavni sud BiH usvojio je zahtev Denisa Bećirovića, bošnjačkog člana Predsedništva BiH, i privremeno stavio van snage Zakon o dopuni Zakona o upotrebi zastave, grba i himne Republike Srpske, koji je Skupština RS usvojila krajem minule godine. Ovaj zakon je predviđao da se uz zvanične simbole RS mogu isticati zastave i grbovi i izvoditi himne država sa kojima republika ima potpisan Sporazum o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa, odnosno država sa kojima pojedini ili svi konstitutivni narodi ili ostali ili građani u Srpskoj imaju zajedničko istorijsko, kulturološko i tradicionalno nasleđe. Pre svega, nastojalo se omogućiti izvođenje himne „Bože pravde” i grba Nemanjića u Srpskoj, uporedo sa zvaničnim simbolima tog entiteta. Isti sud je pre 17 godina po pritužbi Bošnjaka osporio himnu i grb Srpske ‒ „Bože pravde” i grb Nemanjića, koji su zamenjeni svečanom pesmom „Moja republika” i amblemom Republike Srpske.

Predsednik Skupštine RS Nenad Stevandić izjavio je da odluku krnjeg Ustavnog suda smatra „odrazom krajnje mržnje i netrpeljivosti” i poručio da će od danas grb Nemanjića, zastava i himna Srbije i Srpske biti istaknuti na još više mesta i više nego ikada.

„Sva Republika Srpska i svaka njena kuća pretvoriće se u zastavu, grb i himnu koje baštini srpski narod. Ljubav prema svojim simbolima, istoriji i zastavi veća je od njihove mržnje”, kaže on. Naime, verovalo se da je preciznim i širokim zakonskim odredbama ostavljeno dovoljno prostora za sve narode koji žive u Srpskoj, ali je Ustavni sud BiH u sredu doneo privremenu meru i zaustavio primenu zakona, smatrajući da bi njegova primena mogla da nanese nepopravljivu štetu, do donošenja konačne odluke tog suda.

Indikativno je da je sud ovu meru izrekao uoči proslave Sretenja i postavljanja dva jarbola nadomak Palate Republike na kojima su istaknute zastave Srbije i Srpske, kao trajna uspomena na prvo obeležavanje Dana državnosti Srbije i Srpske u skladu s odredbama Deklaracije Svesrpskog sabora. Ova dva jarbola su postavljena u crkvenom dvorištu hrama Hrista Spasitelja.

Nije prijavio ni priliv ni dug: Milo Đukanović potrošio ogroman novac na VIP kartice

Srpski član i predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović izjavila je da se ostatak od Ustavnog suda BiH već odavno ponaša kao vegeta i u sve se meša. „Ostalo im je još samo da nam propišu frizure i dužinu noktiju”, rekla je Cvijanovićeva, istakavši da je svima jasno kakvu državu nastoje napraviti od BiH, u sprezi sa podnosiocima raznih apelacija. „BiH bi bila funkcionalna da su štitili Ustav umesto što su ga prekrajali, i tako od nje napravili sumornu zemlju sa sumornijom perspektivom”, konstatovala je Cvijanović.

Poslanik u Predstavničkom domu parlamenta BiH Milorad Kojić izjavio je da odluka krnjeg Ustavnog suda dokazuje ispravnost odluke Skupštine RS da se u Srpskoj ne sprovode odluke ovog suda. On kaže da se u ovom sudu koji deluje bez Srba donose političke odluke, podsetivši da Ustavni sud Republike Srpske nije imao nijednu primedbu na ovaj zakon pogotovo u delu koji se odnosi na potencijalni uticaj na bilo kakve odnose među narodima i ustavno uređenje BiH.

Pravnik Ognjen Tadić rekao je da, u skladu sa Zakonom o upotrebi zastave, grba i himne, niko ko istakne simbole Srbije ili druge države ne može biti krivično odgovoran zbog neizvršavanja odluka krnjeg Ustavnog suda BiH. On je istakao da privremenom merom nije ukinuto pravo da se uz simbole Srpske ističu i simboli drugih država.

Pravnik Milan Blagojević primetio je da je privremenu meru kao pojedinac donela Seada Palavrić (kadar Izetbegovićevog SDA), kao predsednica Ustavnog suda BiH, bez ostalih sudija. On je podsetio da Pravila Ustavnog suda propisuju da predsednik tog suda može sam doneti odluku kojom određuje privremenu meru, zbog nemogućnosti sazivanja sednice na kojoj bi o privremenoj meri raspravljale i odlučivale i ostale sudije.

„Međutim, odluka predsednice suda ne sadrži obrazloženje o tome zbog kojih razloga nije bilo moguće da sazove sednicu sudija i šta su dokazi za tu nemogućnost. To je ozbiljan pravni nedostatak koji je čini pravno nevaljanom i koji ukazuje na samovolju sa kojom je postupala prilikom donošenja te odluke”, zaključuje Blagojević.



Glas Javnosti/ P02S

SKINI APLIKACIJU