Navijači Budućnosti linčovali mladića iz Podgorice

Dok zvaničnici ćute, a pojedini mediji ovlaš izvještavaju o napadu koji se dogodio u Podgorici, u noći između četvrtka i petka, javnosti se pismom obratio Zvonko Peković, otac mladića koji je prebijen jer nije htio da skine majicu Partizana. Kako ističe, incident nije bio spontana tuča, već organizovano nasilje — praćenje, pretnje palicama i ponižavanje pred vratima sopstvenog doma.

„Mogao sam sina da sahranim zbog jedne majice“, piše Peković i dodaje da ga više bole reči koje su izgovorene s pretnjom šipkama, nego same povrede. Ovo potresno obraćanje jednog roditelja donosimo u celosti, kao opomenu, kao molbu i kao ogledalo stanja u kojem se nalazi naše društvo.

Pismo objavljujemo integralno:

Poštovana redakcijo IN4S,

Obraćam Vam se povodom natpisa u pojedinim medijima, a vezano za informaciju da su tri lica uhapšena zbog prebijanja muške osobe koja je nosila dres kluba Partizan, i kojoj su konstatovane lakše tjelesne povrede.

Incident se desio u noći između četvrtka i petka, u ponoćnim satima. Informacija je objavljena tek danas, u srijedu — poslije šest dana.

Otac sam prebijenog mladića, i ovom prilikom saopštavam da je prenesena vijest nepotpuna i kao takva — netačna.

Istina je da je grupa momaka, njih četvorica, presrela mog sina koji je bio u društvu sa jednim od drugova, u blizini trafika preko puta Ekonomskog i Pravnog fakulteta, od kojih su ga trojica pretukla jer nije htio da skine majicu Partizana sa sebe. A kako „trofej“ nije uzet, agonija moga sina se tu nije završila.

Tako pretučen, ispratio je druga sa kojim je bio u društvu i nastavio da se kreće ka stanu u Bloku 5. Za to vrijeme veća grupa starijih navijača Budućnosti ga prati, i ispred samog ulaza u zgradu gdje živimo opkoljava ga, i uz prijetnju palicama (šipkama) traže da skine majicu, ili će ga polomiti.

Kako se prepao za sopstveni život i za porodicu, predao im je majicu, a jedan od njih zamahuje palicom i upućuje riječi:
„Da te više nismo vidjeli to da nosiš, pa idi u Srbiju.“

Dakle, nije se desilo samo prebijanje koje je uzrokovalo lakše povrede, već i organizovana prijetnja od dodatne grupe huligana koji su imali namjeru da mi sina trajno povrijede. Da nije skinuo majicu — je li trebalo da ga danas sahranjujem? Ili da budem srećan da ga guraju u invalidskim kolicima?!

Evo šest dana čekam da makar neko od učesnika, ili njihovih roditelja, pokuša da se izvini, da makar pita kako mi je dijete.

A koliko su „lake“ povrede — biće vam jasnije sa fotografije koju vam šaljem, iz noći kad se prebijanje desilo, i neposredno poslije hirurške intervencije, jer smo kao roditelji bili zabrinuti da je funkcija oka trajno oštećena.

Ovo pišem kao roditelj koji je povrijeđen, i kojega rane sinovljeve manje bole od rana koje su mu spremali sa palicama i šipkama, i koji djecu vaspitava da budu pošteni i samo istinu govore. Istinu i pokajanje, makar u nekoj fazi razvoja događaja, očekujem i sa druge strane.

A istinu kao porodica znamo, i zahvaljujući profesionalnom i ljudskom ponašanju inspektora MUP-a, posebno inspektora Boškovića, ovim putem mu se javno zahvaljujem.

Na žalost, kako se stvari odvijaju, podstrekači batinanja moga sina moguće je da se neće otkriti. Isturili su djecu od 17 do 18 godina da uzmu „trofej“, ne shvatajući da su umjesto toga razbili glavu momku koji je odgledao više košarkaških utakmica Budućnosti od većine njih.

Bogu sam zahvalan što se sinu rane zacjeljuju. Mnogo mi je lakše duši što je prebijen moj sin, nego da je zbog majice koju je nosio moj sin — prebijen njegov drug.

Ako ovo moje obraćanje uzrokuje makar trunku pokajanja kod onih koji su mi prebili dijete — opet hvala Bogu.

NAJNOVIJA SAZNANJA

Nezvanično saznajemo da je deo batinaša iz udarne batinaške ekipe Bemaksovaca i sumnja se da imaju podršku nekih struktura iz Državne bezbednosti Crne Gore, a ta struktura je lojalna Lazoviću, Veljoviću i Đukanoviću. 


Bemaksovci ih zovu na ulici jer ih finansira "Bemax". Deo te ekipe za prebijanja. Poslednja trojica koja su ga napala su to uradila kao deo "vatrenog krštenja" za ulazak u ekipu starijih.

Takođe saznajemo da su razlozi za ovo mučko prebijanje dublji od nošenja dresa Partizana. Naime ovo je malo reći brat iz Crne Gore i jedan od predvodnika litija koji je bio uz Amfilohija, on i njegov kum. Njegov kum je Đedu dao poslednje pričešće. 

Napadači su identifikovani, ali pozadina napada i dalje ostaje pod znakom pitanja. Sumnja se da je ovo osveta Državne bezbednosti Crne Gore. 

Glas javnosti / In4s