I ovo se dešava. Banjalučanka se preko novina odrekla ćerke i zeta!

Odreći ću te se preko novina, rečenica je koju su mnogi u naletu besa izgovorili glasno preteći deci, supružniku ili nekom bliskim rođaku, ali samo retki su to sproveli u delo, poput jedne Banjalučanke koja je upravo na taj način izabrala da kazni i javno otpiše kćerku i zeta.

U davnim vremenima, kada su čast i ugled imali veliki značaj, odricanje bližnjih preko novina bila je učestala pojava, ali u 21. veku takvi radikalni potezi ipak su retkost.

Međutim, na stranicama “Glasa Srpske” juče je osvanuo oglas u kojem se jedna Banjalučanka odrekla kćerke i zeta ne navodeći razloge tog čina.

Sociolog Ivan Šijaković kaže za “Glas” da gestovi poput tog imaju dugu tradiciju te da proizlaze iz visokog stepena nezadovoljstva, srdžbe, ljutnje i ozlojađenosti.

SAVETI VLADETE JEROTIĆA ZA PRAVILNO VASPITAVANJE DECE: Sa kakvom snagom smo u DETINJSTVU VOLJENI, toliko i mi VOLIMO DRUGE!

- Reč o simboličnom gestu, pretnji roditelja prema neposlušnoj deci i to sa naglaskom na odricanje u novinama koja je u ranijem periodu bila način da se dopre do širokih narodnih masa. Prenosi se usmeno sa generacije na generaciju i više je fiktivna nego stvarna - priča on. Šijaković dodaje da se pre pola veka ovom činu pribegavalo radi zaštite časti, javnog morala i ugleda, dok je to sada najčešće posledica narušenih međuljudskih odnosa.

- To je najteža odluka koju jedan roditelja može doneti i veliki udarac za dete, jer svako u okruženju može upirati prstom u njega i reći ovo je onaj kog se majka odrekla - govori Šijaković.

Da je odbačenost od roditelja za dete, bez obzira na uzrast, veliki udarac tvrdi i psiholog Aleksandar Milić.

- Čin odricanja za decu može biti najviši stepen traumatizacije, odnosno narušene emocionalne povezanosti i visok nivo duševne patnje. Praksa je pokazala da su deca koje se odreknu roditelji više traumatizovana od onih kojima otac i majka umru. Ukoliko su deca mala odbačenost će uneti smetnje u zdravom odrastanju, a kada su u pitanju odrasle osobe, trauma može čak biti i izraženija, jer su odrasli svesniji tog čina - objašnjava Milić za “Glas”.

On ističe da se u praksi na slične poteze roditelji odlučuju kada je dete narkoman, kockar, neradnik ili kada otac ili majka boluju od poremećaja ličnosti.

- To rade roditelji vođeni floskulom: “Dajte mi dobro dete pa ću biti dobar roditelj”, ali otac i majka moraju shvatiti da je ponašanje deteta posledica njihovog delovanja, jer roditelji su ti koji vaspitavaju i podižu svoju decu i dužni su da im pomognu, bez obzira na probleme i teškoće koje izazovu - navodi Milić.

Sličan slučaj desio se i pre pet godina kada se jedan Laktašanin putem oglasa u “Glasu Srpske” odrekao bratanice navodeći da je ne priznaje za rodbinu, ali o detaljima o svog čina nije želeo javno govoriti.

Bez pravne težine

Advokat iz Banjaluke Miljkan Pucar objašnjava da javno odricanje nema pravnu težinu, već isključivo moralnu.

- Da bi taj čin proizveo neke pravne posledice potrebno je sačiniti pravni akt, testament o prenosu imovine ili neki drugi ugovor kojim bi bilo navedeno iz kojih razloga se stranka odriče deteta i osporava mu nasledstvo. U drugim situacijama, izuzev nasleđivanja, odricanje ništa ne znači - pojašnjava Pucar i dodaje da se isključivo na osnovu oglasa u novinama ne može osporavati nasledstvo osobi koje se srodnik odrekao.

SKINI APLIKACIJU