Dubrovački vjesnik: Jak uticaj Vučića u Podgorici, interes Zagreba da Crna Gora ne bude "srpska Sparta"
Autor: Glas javnosti
Hrvatske vlasti ističu da će meriti rezultate i pažljivo pratiti sprovođenje obaveza koje su Crnogorci preuzeli u procesu pregovora za ulazak u EU.
Hrvatska u Crnoj Gori vidi svoj strateški interes i želi da ona što pre postane članica Evropske unije, ali uz niz otvorenih pitanja i zahteva koji utiču na dinamiku pregovora, naveo je u "Dubrovačkom vjesniku“ glavni urednik tog lista Jadran Kapor, čije stavove prenose mediji u Podgorici.
Dogovor je, kako se navodi, na pomolu i obuhvatio bi isplatu odštete hrvatskim državljanima koji su bili u logoru u Morinju, kao i neuklanjanje spomen-ploče na tom mestu. S druge strane, slučaj logora "Lora“ u Splitu, gde je stradalo 14 pripadnika JNA, neće biti deo delimičnog dogovora, iako je bilo takvih predloga iz Podgorice.
Među uslovima je i promena imena gradskog bazena u Kotoru, koji od 2021. nosi ime Zorana Džimija Gopčevića, poznatog vaterpoliste, ali u Zagrebu označenog kao čuvara logora u Morinju.
U paket bi moglo da uđe i pitanje školskog broda "Jadran“, na koji pravo polaže i Hrvatska, uz dogovor da se o tome javno ne raspravlja dok ne bude postignuto rešenje ili arbitraža.
Otvorena ostaju i granična pitanja na moru, a Kapor je naglasio da u hrvatskoj javnosti postoji percepcija da Crna Gora ima prednost u odnosu na druge države regiona.
"Njeno priključivanje EU vidimo kao naš strateški interes. U interesu nam je da Crna Gora ne bude ‘srpska Sparta’, jer nas je taj raniji pokušaj stajao mnogih ljudskih života i velike materijalne štete“, poručio je on.
Dodao je i da zvanični Zagreb u više navrata ističe isti stav od premijera Andreja Plenkovića do ministra inostranih poslova Gordana Grlića Radmana.
Hrvatska je, kako je podsetio, već podržala crnogorsko priključivanje NATO-u, pomagala u reformi bezbednosnih službi, školovanju kadra i usklađivanju zakonodavstva.
Kapor smatra da je blokada poglavlja 31 i proglašavanje više funkcionera u Podgorici nepoželjnima u Hrvatskoj posledica „jakog uticaja predsednika Srbije Aleksandra Vučića na nove crnogorske vlasti“. Po njemu, dok je DPS imao demokratski deficit i problem sa organizovanim kriminalom, država se ipak vodila iz Podgorice, a ne iz Beograda ili Moskve.
"Sada kada je to promenjeno, promenio se i odnos Hrvatske prema otvorenim pitanjima. Ali interes Zagreba da Crna Gora postane članica EU nikad nije bio veći“, naglasio je on.
Hrvatsko ministarstvo je još u julu 2024. godine proglasilo predsednika Skupštine Andriju Mandića, poslanika Milana Kneževića i potpredsednika Vlade Aleksu Bečića neželjenim licima, nakon usvajanja rezolucije o Jasenovcu, Mauthauzenu i Dahau.
Iako je Plenković nedavno na Bledu poručio da se bilateralni sporovi ne smeju koristiti kao instrument blokade, u Zagrebu ističu da će „meriti rezultate“ i pažljivo pratiti sprovođenje obaveza koje je Crna Gora preuzela u procesu pregovora.
Prema Kaporu, ohrabrujuće je što su razgovori o spornim pitanjima već počeli: „Nešto će se rešiti, nešto ostati otvoreno, a za neka pitanja će se tražiti dogovorni put. To je dobro za obe strane.“
Glas javnosti/P02S
SKINI APLIKACIJU
