Hrvatska poljoprivreda tone u ponor: Godišnji uvoz hrane porastao na 6,5 milijardi evra

Prema rečima dekana Agronomskog fakulteta Aleksandra Mešića, jedan od ključnih problema jeste to što je hrvatska poljoprivreda i dalje strukturisana kao u vreme naših dedova i baka.

Uvoz hrane u Hrvatsku je u poslednjih deset godina eksplodirao i danas premašuje 6,5 milijardi evra. Dok uvoz vrtoglavo raste, domaća proizvodnja ne uspeva da drži korak, a stanje u poljoprivredi postaje sve alarmantnije. Upravo o tim izazovima raspravljalo se na konferenciji o hrani održanoj u Zagrebu.

Ključni podaci o uvozu hrane u Hrvatsku:

• Vrednost uvoza i trendovi:
  • Uvoz hrane u Hrvatsku raste, dostigavši oko 6,5 milijardi evra godišnje prema podacima iz 2025.
  • U 2022. godini, uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iznosio je 2,22 milijarde evra za prvih devet meseci, što je 13% više nego 2021.
  • Deficit u spoljnotrgovinskom bilansu za hranu bio je 866 miliona evra za prvih devet meseci 2017, s projekcijom da uvoz može dostići 3 milijarde evra godišnje ako se trend nastavi.
• Glavni uvozni proizvodi:
  • Svinjsko meso: U 2017. uvezeno je 60.841 tona vrednosti 144 miliona evra (6,5% ukupnog uvoza hrane).
  • Pekarski proizvodi: Uvoz kruha, peciva i kolača iznosio je 46.950 tona (95 miliona evra).
  • Hrana za životinje: Uvezeno je 110.731 tona vrednosti 94,2 miliona evra.
  • Voće i povrće: Hrvatska uvozi velike količine voća (naročito agruma i orašastih plodova) i povrća, sa samodovoljnošću povrća od samo 63%.
  • Mlečni proizvodi: Samodovoljnost u mlečnom sektoru pala je na 62% u 2018, uz rast uvoza mleka i prerađevina.
  • Riba: Iako je primorska zemlja, Hrvatska uvozi ribu, uključujući iz Italije.
• Samodovoljnost i zavisnost od uvoza:
  • Hrvatska nije samodovoljna za većinu prehrambenih proizvoda, osim za trešnje, višnje, mandarine, žitarice (kukuruz, pšenica) i soju.
  • U mesnom sektoru samodovoljnost je 71%, s najvećim deficitom kod svinjskog mesa (64%) i najvišom samodovoljnošću kod peradi (80%).
  • Prema konferenciji o hrani u Zagrebu 2025, Hrvatska bi u slučaju zatvaranja granica ostala bez hrane za samo nedelju dana, što pokazuje veliku zavisnost od uvoza.

Domaćih proizvoda ima veoma malo, dok količina uvoznih iz godine u godinu raste. Uvozni proizvodi dominiraju rafovima u prodavnicama, ali problem je dublji nego što izgleda. Trgovci nisu jedini koje se može optužiti za prekomeran uvoz – i hrvatski proizvođači često uvoze gotove proizvode ili sirovine, pa ih tek potom plasiraju pod domaćim brendovima.

Da li krompir može da bude zdrava hrana

Na listi najčešće uvoznih namirnica, pored mesa, ističe se i mleko. Najpozitivniji primer u domaćoj poljoprivredi jeste proizvodnja žitarica i uljarica. Hrvatska izvozi kukuruz, pšenicu i soju – ali ono što se od njih proizvodi, poput brašna i gotovog testa, u velikoj meri se uvozi.

Biljna ishrana produžava život čak i hroničnim bolesnicima

Nedostaju znanje i pravac

Prema dekanu Agronomskog fakulteta Aleksandru Mešiću, jedan od glavnih problema jeste to što je hrvatska poljoprivreda i dalje zastarela i neprilagođena savremenom tržištu.

Mnogi srpski stručnjaci smatraju da se većina problema koji su opisani u hrvatskom kontekstu odnosi i na Srbiju. Kao i u Hrvatskoj, srpska poljoprivreda se većim delom oslanja na male porodične farme sa tradicionalnim metodama, bez dovoljno modernizacije i mehanizacije.

Zaštitite vaše biljke rastvorom od koprive: Može se koristiti kao prihrana i protiv štetočina

Srbija uvozi značajne količine prerađene hrane, mlečnih proizvoda i mesa, dok izvozi sirove poljoprivredne proizvode. Samostalna proizvodnja nije dovoljna za mnoge proizvode poput mleka i mesa, tako da u rafovima supermarketa ima veliki broj stranih brendova.

Ukratko – i Srbija i Hrvatska se nalaze pred istim izazovom: da ulažu u znanje, tehnologiju i domaću proizvodnju, ili da postanu potpuno zavisne od hrane iz uvoza.

Glas javnosti/T02S

SKINI APLIKACIJU