NIKO NIJE NADLEŽAN ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE: Zagađena priroda hrani Beograd i okolinu, a odgovorni ćute! (VIDEO)

Divlje deponije jedan su od nepravedno zanemarenih problema, a za zaštitu životne sredine nadležnih nema. Iz udruženja građana koji čine uniju "Treći Beograd" govorili su za Glas javnosti o problemu koji im smeta već godinama, a sa kojim se sami bore, jer svi nadležni samo prebacuju odgovornost, zbog čega nije došlo do realizacije rešenja.

Na potezu Kotež-Borča nalaze se deponije koje su napravljene od strane neodgovornih lica, pravnih i fizičkih, a za čije uklanjanje se treba potruditi mnogo više nego za njihovo gomilanje.

Iz Udruženja građana EKO-Pančevački rit za Glas javnosti je govorio njihov predsednik, Zoran Janković.

Kako nam je objasnio, u Pančevačkom ritu problemi ovih deponija su rešivi, ali pored napora udruženja napore moraju da ulože svi oni koji ne mogu da se suzdrže od zagađivanja životne sredine.

Pored neodgovornih fizičkih lica veliki problem prave preduzeća koja otpade iz svojih firmi rađe izbace u prirodu, konkretno kanale koji prolaze kroz naseljena mesta, nego da izdvoje sredstva za njihovo propisno odlaganje ili reciklažu.

Preduzeća koja su “crvene tačke”, kako ih Janković naziva, su bivši “PKB”, Al dahra i društveno odgovorno preduzeće “Drenik”.

U sva tri slučaja udruženje čiji je Janković predsednik je podnosilo prijave, a inspektori su izlazili na teren. Neretko je dolazilo do konstatacije problema, ali kada dođe na red njegovo rešavanje priča postaje mnogo komlikovanija.

Zoran Janković ova preduzeća spominje kao “rak rane” Pančevačkog rita, sa kojima pokušaju da izađu na kraj kao pobednici.

Pomor labudova i pretnja našim trpezama

Otpadne vode i ostale materije ugrožavaju vodu u ovim naseljima, a sa takvom vodom dolazi i do poremećaja u biljnom i životinjskom svetu koji tu živi.

Ribama iz ribnjaka sa ovih prostora snabdeva se čitavo beogradsko tržište, a i šire od toga, što ne bi bilo sporno da upravo u tom ribnjaku nije moralo da dođe do toga da se zaustavi ispumpavanje vode koja je bila znatno ugrožena, a zbog čega je u julu prošle godine došlo do uginuća labudova.

Za vreme vanrednog stanja locirano 50 divljih deponija

Danijela Nestorović, iz Udruženja građana Kotež, rekla je za naš portal da je iz najveće korona krize proizašla i velika kriza divljih deponija.  

Nime, građani su u tom period đubre gomilali čak I više nego inače, a na nasipu koji se vidi na sminku, a o kom je Glas već pisao se igraju deca iz naselja kojima bi ta priroda i ambijent bila najpogodnija za svu razonodu da nije ovolike neodgovornosti.

Nestorović je navela i da su iz udruženja čiji je ona član u tom periodu “kucali na sva vrata”, slali prijave i pokušavali da iznedre pravdu za kraj u kojem žive, ali da je “prebacivanje nadležnosti” sve što su tada dobili.

Institucije su odgovornost prebacivale sa jedne na drugu, a rešenja ni na vidiku.

Enorman problem- kanal Kalovita

Kanal Kalovita u Krnjači i Kotežu već dugo je zatrpan smećem zbog čega voda ovuda ne protiče, niti se menja, niti se čisti.

Rešenje ovog dugogodišnjeg problema bio bi kanalizacioni sistem, koji bi prikupljao vodu sa obe strane Zrenjaninskog puta, ipak ni do ove realizacije još uvek nije došlo.

Ovaj problem uzrakovao je mnoštvo drugih usled kojih je građanima onemogućeno normalno bivstvovanje, a kanal Kalovita sada služi samo za “smeštaj otpadnih voda”.

Usled neodgovornog ponašanja ljudi, ovaj kanal je zatrpan otpadom, te je to razlog nestanska živog sveta u ovom kanalu.

Danijela Nestorović upozorila je da je uprkos njhovim naporima za rešavanje ovog problema, opasnost od izlivanja fekalnih voda i dalje prisutna, a što se već dogodilo pretprošle godine kada su bile poplave i fekalna voda ušla u domaćinstva.

Od tada ništa nije učinjeno po ovom pitanju, situacija je čak i pogoršana kada su dovedeni bageri koji su samo raščistili zelenilo, ali ne i odneli otpad niti pokupili to što su “raščistili”.

Udruženja građana kao što su UG Kotež i UG EKO-Pančevački rit godinama već rade na otklanjanju problema koji ih svakodnevno snalaze, ali neodgovornost za sredinu u kojoj živimo samo im otežava rad.

-Bitno je da svaki građanin onog momenta kada vidi da je neko istovario kamionom smeće u životnu sredinu snimi kamion i registarski broj ili da snimi i pošalje adresu, a mi ćemo podneti prijavu. Saradnja građana je najbitnija!- poručuju iz ovih udruženja.

Ceo razgovor pogledajte na našem Jutjub kanalu:

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU