Male površine pod orahom, a veliki potencijal

orahh

Foto: Pixabay.com

Tržište nije zasićeno orahom, pa je realno očekivati da se sve količine plasiraju na tržištu. Prednost je i što je za podizanje zasada oraha potrebno manje sredstava nego za druge voćne vrste, troškovi nisu veliki, a procene su da se već posle pet godina od podizanja zasada ostvaruje prihod

Poslednjih godina polako se povećava interesovanje za podizanje zasada oraha. Ova voćka, čiji je plod jako cenjen u svetu, kod nas se inače i uvozi, a s obzirom da postoji prostor za to – može i da se izvozi. Voćari iz Oglađenovca pre nešto više od godinu dana odlučili su se da podignu nove zasade i osnuju zadrugu, jer smatraju da će se na taj način lakše probiti na tržištu koje nije naklonjeno pojedincima i malim proizvođačima.

Na svojim gazdinstvima do sada su u ovom valjevskom selu proizvodili oko 300 tona raznog voća, a pored jabuke, šljive, maline i kupine, podignut je zasad oraha.”Cene voća variraju i moramo stalno da tražimo nove načine da se obezbede prihodi, kada dođe do pada cene na tržištu za pojedine vrste. Zbog toga smo se i odlučili da se udružimo i podignemo moderan zasad oraha. Za formiranje zadruge imali smo pomoć Javnog preduzeća Agrorazvoj – valjevske doline, koje je zaduženo za razvoj poljoprivrede, a deo novca uložili su sami poljoprivrednici”, kaže direktor Poljoprivredne zadruge “Mali korak” iz Oglađenovca Đorđe Puzderliski.

Za kupovinu sadnica, obradu zemljišta i nabavku đubriva bilo je potrebno oko 1,4 miliona dinara, ali to nije kraj ulaganjima jer je plan da se sredstva ulože u prerađivačke kapacitete.

“Nabavljeno je oko 700 sadnica koje će biti posađene na ukupnoj površini od oko pola hektara. U planu je da se nabave mašine za obradu zasada, trešenje, ali i sušenje, kako bi se dobio ujednačen i kvalitetan krajnji proizvod koji, kao takav, može imati dobru cenu. Sa ovim mašinama možemo pojeftiniti samu proizvodnju, pre svega.”

Dobru cenu na tržištu ima i orah u ljusci

Sadnice koje su nabavljene pripadaju sorti čendler za koju se smatra da je dobrog kvaliteta.

“Sorta čendler koju smo nabavili je nova sorta i sve više se gaji u svetu i plod je tražen. Kao oprašivač služi sorta franket. Reč je o ranim sortama koje relativno rano donose plod, zahvalne su za održavanje jer je moguća mašinska rezidba. Plod ima mekanu ljusku, a samo jezgro je sa gotovo belom pokožicom i to se smatra i ceni kao veoma kvalitetno”, naglašava naš sagovornik.

Orah se, kao i lešnik, uvozi u našoj zemlji, tako da tržište postoji, a pored smog jezgra kao proizvoda, dobru cenu na tržištu ima i orah u ljusci.

“Zanimljivo je da se ova sorta može prodavati i u ljusci jer je i kao takva berzanska roba. Cena oraha u ljusci je dobra i kreće se oko tri evra za kilogram. Prema statističkim podacima u Srbiji je relativno malo zasada pod orahom. Prema poslednjem popisu poljoprivrede orah se u Kolubarskom okrugu gaji na preko 350 hektara od čega samo u valjevskim selima na 146.”

Prihod posle pet godina od sadnje

Tržište nije zasićeno orahom, pa je realno očekivati da se sve količine plasiraju na tržištu. Prednost je i što je za podizanje zasada oraha potrebno manje sredstava nego za druge voćne vrste, troškovi nisu veliki, a procene su da se već posle pet godina od podizanja zasada ostvaruje prihod.

Stručnjaci napominju i da orah nije zahtevan za održavanje, dobro podnosi niske temperature, a nema mnogo štetočina koje mogu ugroziti orah. Ono što je najbitnije je da se orah u ljusci može čuvati duže vreme, a pored ploda, orahovo drvo je cenjeno i ima široku primenu u industriji.

Izvor:agronews.rs

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Isplata penzije za mart za penzionere iz kategorije zaposlenih počela je danas, uplatom na tekuće račune u poslovnim bankama i JP Pošta Srbije za isplatu na kućne adrese, saopštio je Ministarstvo za rad.

U ovoj situaciji i vlade i građani širom Evrope moraju da pokažu odgovorno ponašanje. Cenim mere koje je preuzela vlada u ranim danima izbijanja pandemije, i apelujem na sve ljude u Srbiji da poštuju pravila i savete nadležnih, uključujući preporuke evropskih institucija, kaže Vladimir Bilčik, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, komentarišući način na koji se Srbija bori sa korona virusom.

  • Најновије
  • Најчитаније

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета

Da li će biti i drugog talasa Korone