ZORAN ŠAPONJIĆ: Surovikin je jutros stupio na dužnost

Kako je počeo, tako je humoristički program po zapadnim i delu beogradskih medija, a povodom rušenja dela Krimskog mosta u Rusiji, brzo i završen.

Umesto sprdanja sa Rusijom, sa Putinovim rođendanom, sa ruskom vojskom, slika nasmejanih Ukrajinaca koji u Kijevu prave selfije sa bilbordom na kome je Krimski most u plamenu, od jutros na tim istim naslovnim stranama slike ratnih razaranja u Kijevu, Lavovu, Žitomiru, širom Ukrajine. 

Da, Surovikin je jutros stupio na dužnost!

Nikako mi u subotu ujutru ama baš ništa nije bilo smešno gledajući slike mosta u plamenu. Ništa mi nije bilo smešno gledajući pre koji mesec slike raketne krstarice „Moskva“ kako tone u vode Crnog mora. Nisam se smejao ni pre par nedelja kada su diverzijom onesposobljeni i Severni tok jedan i Severni tok dva. Zaplakao sam kad je u Moskvi onako surovo, neljudski ubijena Darja Dugina.

Ne smejem se ni jutros. Jer, rat nije smešna stvar.

Gledam jedan od beogradskih portala jutros. Odjednom, i kod njih promenjene slike. Jutros ne orgijaju o ruskoj propasti, ruskom porazu, o poniženju Rusije, ruske vojske, predsednika Putina. Nema slika kako Ukrajinci prave selfije u Kijevu, nasmejani, radosni… Jutros pišu o „najjačem ruskom udaru od početka rata“, o raketama koje lete iznad kuća“, o suzama, stradanju… Prenose slike Kijeva i Lavova, drugih gradova u plamenu.

Užasnuto pišu o tome kako je pešački most u Kijevu pogođen ruskom raketom dok je na njemu bio – čovek, iako se na snimku vidi da je pomenuti čovek ostao živ i zdrav i pobegao sa mosta.

Samo pre dva dana i oni, i drugi širom sveta, podržavali su rušenje mosta, u nebesa dizali ukrajinske „specijalce“, hvalili akciju, huškali na rat, na nove udare, prenosili objave ukrajinskih političara da je napad na most kod Kerča samo početak…

Početak čega, kolege? Da li ovoga što gledamo jutros?

Lako je, kolege, huškati iz toplih kancelarija, sa dve ili pet, deset hiljada kilometara razdaljine. Lako je iz Pariza, Berlina ili Londona smejati se „Putinovom ponižavanju“, objavljivati slike Putina sa Krimskog mosta od pre četiri godine… Teško je, kolege, jutros biti tamo gde padaju bombe… Je li vam jutros šta smešno, kolege?

Rat je ozbiljna stvar. Rat nije za zbijanje šala. Kao što ni sprdanje sa Rusijom i ruskom vojskom nikad nije, niti će kad biti za sprdnju.

A, šta ćemo sa odgovornošću jutros? Šta ćemo sa onima koji su se danima smejali, govorili o tome kako su Rusi gotovi, kako je Putin na kolenima? Sa onima koji su prizivali nove ukrajinske napade, akcije, na nova ponižavanja Rusije. Da li osećaju i malo griže savesti dok gledaju salve raketa kako iz Crnog mora, lete ka Ukrajini? Da li je Ukrajincima jutros šta smešno? Prave li jutros selfije kraj onog bilborda sa slikom Kerčkog mosta u plamenu?

Razmišlja li jutros neko kako to Amerikanci imaju pravo, slobodu, da svoje nacionalne interese i svoje državljane brane u Iraku, Libiji, Avganistanu, Srbiji, Siriji, na 10, 15, hiljada kilometara od svoje kuće, a Rusi nemaju pravo da svoje sunarodnike, svoje nacionalne interese brane odmah tu, preko granice, na par desetina kilometara od Rostova na Donu, Belgoroda?

Da, prijatelji, general Surovikin je jutros stupio na dužnost i tu više ništa nije, niti će biti smešno. I, ne radi se ovde, da se razumemo, o generalu kao pojedincu, ovde se radi o simbolu, a Surovikin je simbol Rusije i ruske vojske.

A, sa njima nema sprdnje, šale, humorističkog programa po portalima.

Ovo je sad sasvim ozbiljno.

I još, ko ne vidi suštinu ove borbe koja se vodi, taj je slep kod očiju. Ne radi se ovde ni o Krimskom mostu, ni o raketnoj krstarici „Moskva“, ne radi se ovde o devestiranim gasovodima, strašnom primeru državnog terorizma, ovde se radi o svakom od nas, o našoj budućnosti, o budućnosti naše dece. O tome hoćemo li dalje kao slobodni ljudi, hoće li naša deca živeti u slobodnom svetu ili ćemo svi kao robovi dalje u svetu u kome se u vazduh dižu gasovodi, u svetu u kome se rušenje jednog mosta slavi kao najveći domet slobode.

U svetu u kome nesrećni Ukrajinci gube glave za svoje daleke, bestidne gazde.

I, da, povodom naslova, povodom užasavanja, da su Rusi gađali most u Kijevu dok je na njemu bio – čovek. Podsećanja radi, Amerikanci su u Grdelici gađali most dok je na njemu bio voz sa par desetina ljudi, a u Varvarinu takođe most prepun naroda… Ili se, kad su na mostu Srbi to ne računa?

SKINI APLIKACIJU