ZORAN ĐORĐEVIĆ: SREBRENICA – RATNI ZLOČIN, A NE GENOCID
Autor: Glas Javnosti
Na današnji dan obeležava se 26. godišnjica zločina u Srebrenici, a član predsedništva Srpske napredne stranke i bivši ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević posvetio je tekst žrtvama Srebrenice koji prenosimo u celosti.
Već više od dve decenije, svakog jula, prostor zapadnog Balkana, tačnije središte bivše SFRJ - Bosnu i Hercegovinu - iznova zaboli ista i, očigledno, nezarasla rana - zločini počinjeni u ratnim sukobima polovinom devedesetih godina prošlog veka.
Ta rana, najnovija, svojim bolom pridruži se bolu onih bivših, takođe nezaraslih rana, i oživi sve naše bivše, pradedovske omraze, jave se ponovo aveti prošlosti i zajednička budućnost svih naroda na ovom prostoru opet postane upitna i, učini se, neizvesna i daleka.
Presuda Haškog tribunala generalu Ratku Mladiću (kojom je on osuđen na doživotni zatvor zbog zločina genocida počinjenog od strane trupa pod njegovom komandom na teritoriji Srebrenice, od jula do avgusta 1995), tu ranu samo je dodatno produbila i učinila je "živom" ranom, onom koja, barem zasada tako izgleda, nikada i neće moći da zaraste, jer joj, pored ostalog, i sama njena kvalifikacija - genocid - to ne dozvoljava. Najčešći uzrok koji dovodi do ponovnog rasplamsavanja polemika oko toga šta se zaista dogodilo u Srebrenici upravo je ta kvalifikacija, jer njen pravni okvir i osnovanost izazivaju kontroverzna tumačenja, a onda to dalje proizvodi i sva druga sporenja - koja na kraju završe međusobnim optuživanjem za sve zločine ikad počinjene u svim sukobima i ratovima koji su, nažalost, ovde vođeni.
Pravna definicija genocida - kao međunarodnog zločina namernog potpunog ili delimičnog uništavanja nacionalnih, etničkih, rasnih ili religijskih grupa - kako bi se to moglo sažeti na osnovu članova 2. i 3. iz Konvencije UN o sprečavanju i kažnjavanju genocida - koja to postupanje kvalifikuje kao delo zločina bez obzira na broj žrtava, glavni je argument onih koji insistiraju da se u Srebrenici genocid i dogodio. S druge strane, mnogobrojna činjenja u ratnim uslovima, ili u sukobima ograničenog intenziteta u novijoj svetskoj istoriji - počev od savezničkih bombardovanja nemačkih gradova u Drugom svetskom ratu, preko Hirošime i Nagasakija, vijetnamskog i avganistanskog rata, mnogobrojnih sukoba na afričkom kontinentu (uz izuzetak zločina u Ruandi, za koje je suđenje u toku), rata u Zalivu, bombardovanja SRJ, do sukoba u Libiji i Siriji - u mnogim svojim aspektima i rezultatima imaju takođe obeležja zločina genocida, ali za njih nikada nikome nije suđeno, niti su uopšte bila pravno procesuirana, čak ni kao ratni zločini.
NE PROPUSTITE
Politika duplih standarda, u ovom slučaju - i duplih pravnih standarda - praćena prethodnom agresivnom medijskom kampanjom koja opravdava upotrebu sile uopšte, naknadno ima za cilj da i sve ono što se događalo, kao i posledice koje su nastale, formalno-pravno niveliše, uokviri, u kakav-takav stvarnosni, politički korektan - kako se to danas kaže, prihvatljiv ram, koji će abolirati od odgovornosti sve one koji su silu primenili, ali i da pruži pravno opravdanje, uglavnom bazirano na tobožnjoj zaštiti ljudskih prava i sloboda i zaštiti demokratije, onima koji su u primeni te takve i tolike sile, prešli granice zacrtane međunarodnim pravom.
Pri tome se, naravno namerno, zaboravlja da nije moguće izvlačiti paralele i primeniti analogiju pri zaključivanju kada je problematika ratnih zločina (pa i zločina genocida) predmet razmatranja jer bi, u suprotnom, možda moglo biti postavljeno i poneko pitanje koje se tiče vremena kolonizacije američkog kontinenta i sudbine njegovih starosedelaca, Indijanaca (nisu li rezervati bili nekakva preteča, praslika, koncentracionih logora, mogao bi primetiti neko nedobronameran i politički nekorektan), ili poneko koje seže do vremena kolonizacije Afrike i ponašanja kolonizatora u tadašnjem Kongu, Alžiru, Etiopiji... Primera ima još. NJima, nažalost, svetska istorija obiluje - od japanske okupacije i milionskih žrtava koje je kineski narod podneo, pa do naših dana i prostora i nazovi "oslobodilačkih akcija" hrvatske vojske oličenih u "Bljesku" i "Oluji", kada je proterano više od 250.000 Srba i počinjeni brojni zločini za koje gotovo da niko nije odgovarao, ili su osuđeni na simbolične kazne.
(Glas javnosti/Novosti)
SKINI APLIKACIJU
.png)
