Zlatno tele konformizma

Interesantna je tendencija u svetu da se pojedini događaji pa i očigledni planovi smatraju potpuno nerealnim ili potpuno nemogućim jer bi takvi planovi izazvali velike katastrofe. Često se puta govori da se svetsko stanovništvo upravlja strahom, međutim u tim razmatranjima potpuno se zaobilazi duhovni pad nečuvenih razmera koji je u najvećoj meri plod bezbožničkog 20. veka.

Nikakvo zatvaranje očiju pred pretnjama globalističkog planetarnog odijuma niti bežanje od straha neće promeniti sasvim izvesnu svetsku katastrofu na koju su nas upozoravali vekovima brojni svetitelji. Kada uostalom pogledamo i u pojedine momente u istoriji, Gospod se otvoreno obraćao, posebno narodu jeverjskom, govoreći najčešće kroz proroke o tome kakve nevolje dolaze i da je potrebno duboko preobraženje i pokajanje. A sada se zapitajmo, koliko je ovaj svet potonuo u beskraj najtežih grehova i zločina i da li smo pred događajima po dopuštenju Gospodnjem da bi se upravo makar i kroz strah priveli razumevanju Božjeg promisla i istinskom narodnom pokajanju. Dakle, sva ona dramatična osećanja koja mogu pratiti velike događaje su na najdublje unutarnje osvešćenje svakog čoveka i čitavih naroda jer je vreme da se obogatimo strahom Gospodnjim. O ovom vremenu su često sveti kroz suze i bol govorili i na tok svetskih događaja neće uticati naša ignoracija, zatvaranje ušiju i očiju niti bilo kakve iluzije o modernim komformističkim potrebama. Naprotiv!

More nabujale otpadije

Pogledajmo bar neke okolnosti u svetu koja svaka za sebe predstavlja more nabujale otpadije i upravo je komformističko jadno ignorisanje tih nesreća i dovelo do stradanja nevinih u tako neverovatnom broju. Npr. Epštajnovo ostrovo i dalje radi na istim nedelima kao i do sada, rade i druga brojna ostrva u mehanizmu satanističkog ludila u kojem pati hiljade dece. Na Gugl mapi mogu da se vide i lociraju brojne grobnice, dok se nama objavljuje vest o navodnom samoubistvu jednog od glavnih kolovođa ovog pakla na zemlji. Koliko smo inače u stanju sveobuhvatne obmane mora se napomenuti da je i tzv. antiglobalista Donald Tramp često bio u društvu „čuvenog“ Epštajna.


Na drugoj strani širom sveta se donose zakoni koji sada već u formi naredbe zahtevaju eutanaziju svih oni koji trpe posledice od poznatog zdrastvenog tretmana, čak i kada su u pitanju maloletne osobe i trenutno brojna su najteža iskušenja takvih ljudi kojima prete državni sistemi i primoravaju na ovu bezumnu odluku. Sve češće od nepoznatih uzroka smrtno stradaju brojni sportisti i što su bliže Olimpijske igre ovih slučajeva je sve više. Širom sveta je primetan pad broja novorođenih, podaci su da je taj broj u pojedinim državama najniži u poslednjih 80 godina.

U svetu se, nadalje, odvija najsurovija pljačka narodnih resursa kroz korporacije od kojih samo jedna, Blek Rok, ima vrednost od 16 triliona dolara što je više od društvenog dohotka Kine, Rusije i Japana. Izvorišta vode, rudna bogastva, poljoprivredna gazdinstva, državne resurse, pa čak i ljudske resurse ove i slične korporacije smatraju svojim vlasništvom i to je još jedan od vidova razaranja državnih suvereniteta naroda sveta. O tome svedoče francuski farmeri koji rade 100 časova sedmično već tri godine ne ostvarujući nikakvu dobit te se zbog toga svaka dva dana desi jedno samoubistvo farmera. Za to vreme EU je odobrila 50 milijardi evra za rat u Ukrajini, dok su SAD odobrile 60 milijardi dolara za navedeni sukob. Klimatsko i energetsko oružje razara životni prostor čitavih država, izuzetan je primer Čilea. Zbog vanredne osilacije temperature i pada na -45 stepeni Celzijusa uginulo je 600 000 životinja u Mongoliji kao i ogorman broj ptica u Kini i sve govori o bukvalno globalističko-tehnokratskom obračunu sa prirodnim resursima svuda u svetu. U međuvremenu potrebno je napomenuti da se trenutno odvija rasprodaja deonica kompanija raznih industrija koje su bile u vlasništvu i 59 milijardera i to u iznosima koji se mere u milijardama. Da li se već odvija transformacija vlasništva prema centrima moći i da li ovi milijarderi znaju neke posebne rokove za ekonomske kolapse, tek ćemo videti.

Nadalje, treba pomenuti strategiju duhovne destrukcije kroz LGBT agendu u okviru koje je već u 15 država Evrope zakonski ozvaničeni istopolni brakovi, dok se ovoj apostasiji današnjih vremena pridružila i pravoslavna Grčka. U međunarodnim organizacijama se već otvoreno govori o pedofiliji kao identitetu, dok se sve češće organizuju parade potpuno obnaženih ljudi i taj trend je sve agresivniji i u tzv. kulturnim događajima kao što su pozorišne predstave, revije, tzv. zatvoreni događaji današnjih moćnika, radi se o opštoj društvenoj kataklizmi. Surova stvarnost Srbije ogleda se i u tajnoj proizvodnji dečje porongrafije i naša zemlja prednjači u ovom apokaliptičnom delu, dok poklonici veleizdajničkih vlasti komunističkom predanošću udeljuju poverenje onima kojih bi se i životinje postidele. Sve navedeno upozorava da idemo po tankoj liniji ukupnog opstanka jer je konformizam kojeg ništa ne dotiče postao novo zlatno tele ovog krvavog doba.

Trgovina poverenjem

No, pođimo i do naših prostora u kojem se u tzv. postizbornom procesu odlično odvija proces koji bi mogli nazavati - trgovina poverenjem - koji kao metod predstavlja jedan od najvažnijih oruđa u kontroli nekog društva. Društvo se, dakle, veoma uspešno drži u stanju apatije kada se odradi toplo-hladno manevrisanje narodnim afinitetom. Ta metoda najpre u društvu uspostavlja stanje kreirane egzaltacije u odnosu na pojedince ili organizacije, da bi ubrzo usledio potop izneverenih nadanja širih slojeva društva i tako proizvelo potrebno razočarenje. Ta igra se odlično sprovodi i u ovom tzv. izbornom i postizbornom procesu blokirajući i kontrolišući narodni otpor. Ali, šta bismo mogli očekivati od režije veleizdajničkih izbora, iz vanustavnih procedura ne proizlazi nikakav boljitak, svejedno potrebno je da nam to saznanje ne bude onoliko skupo koliko je to okupator planirao. Druga metoda kontrole društvenih kretanja je kontrola narodnog nezadovoljstva kad se već nezadovoljstvo izlije na ulice. Tehnologija ove vrsta kontrole pribegava preuzimanju protesta ili višemesečnim bezciljnim šetnjama ili lažnim eskalacijama koje su same sebi svrha. Brojni su primeri ove kontrole društvenih kretanja iako kompradorsko-okupatrski sistem posebno prati ovakva kretanja, jer zbog raznih drugih ciljeva mora pribegavati tihom popuštanju. Ovih dana imamo primer protesta za oslobađanje troje dece iz nadležnosti Centra za socijalni rad u Novom Sadu i to sa sudskim rešenjem. I pored okupljenog naroda sa advokatskom podrškom, ova institucija je u sred radnog dana bila zatvorena ignorišući pozive majke da joj se bar dopusti viđenje sa decom. U ovim uslovima je potrebno pozivati građane na podršku posebno u časovima povratka sa posla, potrebna je blokada institucije koja najgrublje krši sva zakonska ovlaštenja, potrebno je pozvati i učenike škole koju deca više ne pohađaju zbog brutalne intervencije ove institucije i bespravnog oduzimanja od majke, potrebno je pozvati građane na solidarnost, potrebno je odstojati na ulici za ovu mučenu decu od kojih najmlađe ima tri i po godine. Ovaj princip i sistem otpora gotovo da vredi za sve proteste i gotovo za sva okupljanja. Ili drugim rečima ako se ne počnemo organizovati na nadstranačkim osnovama, ako ne blokiramo institucije koje ne poštuju zakonske okvire, mi ne možemo očekivati da će bilo kakvo pitanje globalističkog nasrtanja na narodne interese biti povoljno rešeno. Kada se na ulici već nađe više stotina hiljada građana, jedino rešenje je mirna blokada institucija, jer mi gotovo da nemamo ni minimum moguđnosti da iz ove ustavne krize izađemo na miran način. U protivnom, alternativa je da će zbog surovih progona građana Srbije i brutalnih kršenja zakonskih okvira sve jednom završiti u eskalaciji koja će biti razarajuća i potpuno pogubna i za državu Srbiju i za srpski narod.


Pogledajmo kako je samo ovaj režim izdao interese srpskog naroda na Kosovu i Metohiji proizvodeći najteža stanja ekonomske i svake druge ugroženosti potpisujući ukidanje dinara, koliko je samo ugroženih porodica i siromašne dece, dok političke stranke i pokreti vode brigu o rejtinzima, koalicijama i internim svađama ne pokrećući nikakve aktivnosti zaštite srpskog naroda, ne pozivajući ni u kakve proteste, ne posećujući Kosovo i Metohiju, ne posećujući zatočene Srbe na KiM, ne komunicirajući sa međunarodnim faktorom povodom ove teške krize. Deluje da političke stranke i pokreti služe da potpuno zaklone sve dobronamerne napore građana i organizacija u Srbiji, jer eto oni imaju tapiju na javnost i aktivnosti koje se svode na intervjue u kafanama. Potpuno je jasno da ćemo morati suočiti se sa katastrofalnim stanjem u Srbiji, možda će to biti zbog rasta troškova života, možda će to biti kada posledice zdrastvenog tretmana budu još tragičnije, možda kad banke promene način poslovanja, možda kada stigne nova zdrastvena kriza, samo je pitanje – Da li će tada biti mirnog rešenja ove drame ukidanja države Srbije? O solidarnosti građana Srbije sa prognjenima, o otporu prema globalističkoj nemani u svim aspektima, o upornoj borbi za opstanak i međusobnoj podršci ovisi da li ćemo se pretvoriti u plen kako to predatori globalizma žele ili ćemo i iz ove bitke izaći još većim narodom.

Svakako pomenimo grupu građana koja se okuplja pred Skupštinom u više od 1300 dana uporno svedočeći o teškom usudu naših dana.

„Istorija nas nije učila da okrećemo glavu od bolesnih, gladnih, ucveljenih i ojađenih, pružimo podršku gde god možemo jer se i tako brani Srbija“


AUTOR: Gordana Kangrga-Mikulić

Mišljenja i stavovi u Kategoriji "Lični stav" nisu nužno stavovi redakcije "Glasa javnosti"