ŽIV JE LEKA, UMRO NIJE: Od zločinca napraviše sveca!
Autor: Glas javnosti
Zašto Radio-Televizija Srbije i autori serije „Drug Marko“ o Aleksnadru Leki Rankoviću prećutkuju zlodela revolucionarne pravde
Čudim se i krstim, i levom i desnom, i pitam da li ima neko u državi Srbiji da odgovornima na Javnom servisu Radio Televiziji Srbije i generalu Svetku Kovaču i ostalim autorima serije „Drug Marko“ o Aleksnadru Leki Rankoviću, konačno dojavi da su umrli – Lenjin, Staljin, Broz… Da im kaže da smo zbog druga Marka, kao jednog od glavnih tvoraca revolucionarne pravde, morali da donosimo zakone kojima ispravljamo najteže istorijske i ljudske nepravde i sprovodili i rehabilitacije i restitrucije!
Ispada, da ponovo treba dokazivati da su tvorcima revolucionarne pravde ruke bile krave do lakata! Vreme je, i da im se kaže, da nas ne prave budalama, i to uz pomoć naših para od pretplate, koju naplaćuju kroz harač na električna brojila.
Nismo slutili da će u cilju ideološke revize istorije, ulogu Svevišnjeg preuzeti istoričar Predrag J.Marković, jer je, kako nam je sam sa malih ekrana saopštio, bio na sahrani druga Marka! Valjda zato aminije ideju tvoraca serije da narodnog heroja druga Marka, svrstaju međ velikomučenike i svetitelje! Suština je da čoveka od 168 santimetara prikažu ka diva, revolucionara, pravednika i nepolebljivog borca, koji se nije ogrešio o saborce i Partiju kada su ga izdali!
Pitam se kako sve njih nije sramota kostiju ubijanih i proganjanjanih, kad veličaju druga Marka tvorca OZNE, a kasnije UDBe, i punih sedam godine ministra unutrašnjih poslova u Vladi FNRJ u doba najcrnje reovlucinarne pravde sve do 1953. godine! Kako baš nikog nije sramota kad ga predstavljaju kao istinskog velikomučenika i žrtvu Brionskog plenuma, a njegovu sahranu predstavljaju kao moguće buđenje srpstva?!?
Taj abadžijski radnik, general–pukovnik, narodni heroj i potpredsednik SFR Jugoslavije i to sve sa 168 santimetara visine, bio je začetnik staljinistički čistki i procesa u sopstvenim komunističkom redovima. Zato je po mom mišljenju, bilo od bitnog značaja da autori ove ideološki obojene serije u epizodi o Užičkoj Republici priznaju da je drug Marko kao čelni čovek „Odeljenja za borbu protiv pete kolone Užičke Republike“, sa svojim zamenikom i prvim saradnikom Slobodanom Krcunom Penezićem na najsuroviji na čin organizovao isleđivanje, prebijanje pa potom i likvidaciju Živojina Pavlovića, komunističkog lidera, novinara i pisca koji je hrabro opisao obim i strahote Staljinovih čistki i procesa . .
Živojin Pavlović tj. Vlade Ždrebe, kako su ga komusniti zvali, opisao je likvivdacije najznačajnih ruskih komunista i oko 500 do 600 hiljada članova Komunističke partije Sovjetskog Savaza ( Žika je objavio 1940. godine knjigu „Bilans sovojetskog termidora: prikaz i otkrića o delatnosti i organiazaciji Staljinovog terora“). Đilas je kasnije izjvavio da je „Žika imao sedam glava, zbog svoje knjige nijednu sačuvao ne bi!“. Ranković je kumovao zajedno sa Brozom i Krcunom da Žika tu jednu jedinu glavu izgubi.
Taj hrabri poznavalac i analitičar prilika u Komiterni, u pet poglavlja pomenute knjige precizno je opisao nepostojanje demokratije i prava kritike u komunističkoj partiji, streljanja državnika, oficiira i viših činovnika, streljanje partijskih funkcionera i diplomata, likvidacije funkcionera Komiterne i stranih komunističkih partija. Peto poglavlje nosi naziv „Istina o procesima u Sovjetskoj Rusiji“. U montiranim procesima Staljin je ubio jednu trećinu članstva svoje partije zaključio je Živojin Pavlović, navodeći da nikada nije utvrđen tačan broj likvidiranih vojnika, oficira, intelektualaca i ostalih žrtava Staljinovog terora.
Dedijer i lično Aleksandar Ranković (to potvrćuju naučni radovi i istraživanja Slobodana Gavrilovića, koji je i pronašao pomenutu Pavlovićevu knjigu i ponovo je štamapao). Ranković i njegovi potičenjeni su posle sedam dana prebijanja i mučenja strealjali čoveka koji je obelodanio istinu o staljističkom zločinima. I pored nadčovečanskih muka Žika nije priznao da jeizdajnik, čak je i pokušao da pobegne sa streljanja! Borio se do poslednjeg daha, ne priznajući baš ništa od optužbi da je izdajnik i imperijaisitčki agent.
Narodni heroj – drug Marko, posle Brionskog plenuma i afere o navodnim prisluškivanju Tita, kukavički je podvio i glavu i rep, i odstupio dokazujući da u njemu nema ništa herojskog! Taj kukavičluk autori serije pokušavaju da prikažu kao vrlinu odanosti Titu i Partiji i ljubav prema jugolsovenstvu. Za takvo ponašanje naš narod ima mnogo poređenja! Elementarna pristojnost mi ne dozvoljva da upotrerebim najvulgarniju komparaciju! Rankoviću se dogodilo da bude žrtva partijske čistke. I to na sličan način kako je i on 1952. godine, učestvovao kao član Komisije, u isključenju iz KPJ i sa svih državnih funkcija Blagoja Neškovića, jer je navodno previše Srbovao!
Prećutaše vrli Kovač i njegovi ideološki prjatelji da je od batina islednika pod komandom druga Marka, u užičkoj bolnici dušu ispustio užički paroh Milan Pašić, koji je ostavio pismo porodici, sa porukom da umire nasilno od batina i mučenja . Nesetiše autori serija da metak u potiljak, iza Kasarne u Krčogovu, za vreme Užičke Republike , kao narodni izdajnik i petokolonaš dobio i Milan Ljubojević, veliki heroj iz Velikog rata, nosilac Karađorđeve zvezde. Ne setiše da su Rankovićevi zlotvori ubili i nenadmašnog Mihaila Milovanovića, akademskog slikara, vajara i pisca. Mihailo je bio ratni slikar Vrhovne komande srpske vojske u Prvom svetskom ratu! Autor je neprevazićenih portreta Radomira Putnika, Ćivojina Mišića, Stepe Stepanovića, Petra Bojovića i članova kraljevske familije.
Svetko Kovač
Dejan Ćerić u istorijskoj studiji „Težina zakletve“ na osnovu više desetina istorijskih izvora napravio je spisak sa 68 imena stradalih od partizana van borbe za vreme Užičke Republike. Većina ih je ubijena pred pad Užičke Republike 28. i 29. novembra 1941. godine. Prilikom ekshumacije grobnice u Krčagovu nađeno je 68 leševa, a na Kapetanovi, gde su vršene, takođe egzekucije, naćeno je 40 leševa.
Đerić otkriva kako su potpičenjeni drugu Marku pljačkali državne pare i imovinu u Užicu. Kad je ponestalo državnih resursa prešli su na zaplenu novca i robe privatnih trgovinskih radnji, preduzeća i imućnijih građana! Oduzimali su po selima i stoku, obuću, zaprežna kola i jahaću opremu….
Prećutali su u seriji da je, pod pokroviteljstvom Odeljenja druga Marka u Užičkoj Republici postojao i „Institut slobodne ljubavi i razonode svake vrste“. Niste ništa pogrešno pročitali, niti sam ja pogrešio, o tome postoje ozbiljni naučni, ali i popularno istorijski radovi sa puno dokaza. Pisali su o tome i pomenuti Dević i Đurović.
I zato me čudi što niko ne reaguje, što svi ćute, ili gunđaju sebi u bradu! Jedino je istoričar Nemanja Dević javno ukazao na ovo prećutkivanje istine i istorije sa revinizionističkim namerama u oovj igrano-dokumentarnoj seriji!
Na kraju, u iščekivanju novih epizoda „Druga Marka“ dođe mi da ospujem, što vuka i kojota odevaju u jagnjeću kožu! Što jadnom narodu prodaju ideološku maglu! U nadi da će emisiji o OZNI, makar pomenuti 60.000 popisanih žrtava masovnih egzekucija u Srbiji i pasja groblja. Dević kaže, da je među njima bilo 4.636 dece, preko 3.80 žena, 367 profesora, 119 advokata i sudija, 79 glumaca, 68 novinaara…
Svetku Kovaču, tom istinoljubcu, koji nam otkriva velike tajne iz naše istorije, upućujem sledeći poluprivatan apel, i to kao punomoćnik porodica Drana Milovanovića i Dražena Jakovljevića:
„Kad već toliko pišeš, i voliš istinu i pravdu, priznaj i napiši koje je ubio i zašto ubio gardiste u Topčideru! Znam da znaš!“
I još jedna stvar koja mnogo govori o kontinutetu komustičkog mentaliteta, bezvlašća i nemorala. U postupku restuticije uspeo sam da ishodujem da se Rankovića vila na Zlatiboru vrati starim vlasnicima! Naravno, nije nju drug Marko gradio, već je zbog njegovih apetita ista nacionalizovana. Sve odluke o povraćaju su potvrađene od Agencije za restituciju, Ministarstva finansija, Upravnog suda i na kraju Ustavnog suda. Da apsurd bude veći stari vlasnici i pored pet godinaod pravosnažne i izvršne odluke ne mogu da uđu u posed svoje, a nakaradno nazvane Rankovića vile!
Znate li zašto?
Zato što se u njoj se i dalje nezakonito baškare čelnici Javnog servisa RTS, koji su posle Rankovićeve smene vilu pretvorili u svoje odmaralište! Iz hajdučki zaposednute vile, uz pomoć užičkih sudova koji odugovlače u nedogled postupke iseljenja, rukovodstvo RTS , prkosi i kao da kliče:
“Živ je Leka, umro nije…“
Predrag Savić
(Autor je advokat i pisac)
SKINI APLIKACIJU
