ZGRADA GENERALŠTABA – SPOMEN-KOMPLEKS ŽRTVAMA NATO AGRESIJE?
Autor: Glas javnosti
Prošle su 24 godine od početka NATO agresije i vreme je da Srbija dobije poseban spomen-kompleks koji će podsećati na te teške dane za našu zemlju i njene građane, na besmisao agresije, beskrupuloznost agresora, na brojne nevine žrtve, na patriotizam, hrabrost i nepokolebljivost u suprotstavljanju agresoru, na našu borbu da zlo i nepravda ne pobede.
Gotovo svako od nas je izgubio nekog tokom NATO agresije: člana porodice, rođaka, prijatelja, komšiju, poznanika… Od NATO projektila stradale su jedanaestomesečna beba Bojana Tošović u Merdaru, trogodišnja Milica Rakić u Batajnici, tinejdžerka Sanja Milenković u Varvarinu i još mnogo, mnogo dece…
Ovo je ideja/predlog/inicijativa da se u Beogradu, na mestu bombardovane zgrade Generalštaba, uredi spomen-kompleks posvećen žrtvama NATO agresije 1999. godine, i to tako što bi jedna od zgrada (ili obe) bila, koliko god je i ukoliko je moguće, sačuvana u takvom stanju, učinjena bezbednom za posetioce i prilagođena potrebama kompleksa – da zapravo bude noseći spomenik u kompleksu. Bilo bi svojevrsno skrnavljenje da te zgrade budu srušene i da na tom mestu nikne, na primer, neki hotel, poslovno- stambeni kompleks ili slično.
Zgrada Generalštaba – spomenik kulture, zdanje koje je dopunjavalo lepotu tog dela grada, i sada je, iako teško oštećena, sačuvala svoju grandioznost i, ma kako paradoksalno zvučalo, deluje veličanstveno i dostojanstveno u toj svojoj ranjenosti, ponosno prkoseći vremenu, zaboravu i onima koji bi da se svi tragovi, pa i sećanje na agresiju zatru, izbrišu. Tako oskrnavljena, ogoljena, ona zapravo ogoljava svu brutalnost, nepravednost agresije i kukavičluk agresora koji je sa bezbedne visine sejao smrt po našoj Srbiji.
Zid sa urezanim imenima žrtava NATO agresije trebalo bi da bude centralna tačka tog spomen-kompleksa. Kompleks je možda najadekvatnije stalno mesto i za multimedijalnu izložbu "Odbrana 78" koja je svojevremeno na mnoge posetioce ostavila snažan utisak.
Pored toga, u sklopu kompleksa mogao bi biti i spomenik kosmetskim žrtvama albanskih separatista i terorista, žrtvama (mnoge od njih se i danas vode kao nestale) koje su najbolniji dokaz ko je bio (a i danas je) ugrožen na Kosovu i Metohiji – čime se u potpunosti razotkriva licemerje NATO agresije, pokrenute pod plaštom navodne humanosti. Bilo je, nažalost, i na drugoj strani, među Albancima, nevinih žrtava koje takođe zaslužuju pravdu.
Ideja je i da se u okviru kompleksa uredi "park života" koji bi simbolično slao antiratnu poruku i značio da žrtve i dalje žive u našim srcima i sećanjima.
Pogled na zdanje Generalštaba i sada govori više od hiljadu reči kojima bismo svojoj deci, unucima, bilo kome ko nije bio svedok tih događaja, opisivali razmere agresije, silu kojoj smo bili izloženi. Taj prizor privlači pažnju brojnih turista koji zastaju na tom mestu i fotografišu, a poseta budućem spomen-kompleksu bi svakako dopunila taj utisak i pružila dodatne informacije.
Predstavnicima stranih država, pa i onih koje su nas bombardovale, spomen-kompleks bi takođe bio u vidokrugu kada dolaze u Vladu Srbije ili brojna obližnja ministarstva, i svima slao jasnu poruku.
Da, treba se okrenuti budućnosti i uspostavljati dobre odnose sa zemljama širom sveta. Naravno, to ne znači da treba zaboraviti prošlost. I nadajmo se, ma kako to danas neverovatno zvučalo, da će, u ne tako dalekoj budućnosti, neki zvaničnici zemalja koje su učestvovale u agresiji odati poštovanje žrtvama u takvom spomen-kompleksu. Možda će zasaditi drvo u "parku života". Možda ćemo čuti i reči kajanja i izvinjenja…
Ako ne baš na tom, onda na nekom drugom mestu (možda kod bombardovane zgrade RTS-a u Aberdarevoj), ali Srbija treba da ima poseban spomen-kompleks koji bi podsećao na taj deo naše istorije.
Suzana Mitić
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
