Zašto niko ne slavi 27. mart:? U svetskim okvirima najveći dan na ovim prostorima

Da li postoji zemlja koja ne bi slavila 27. mart, koji mitski zvuči kao i Kosovski boj, carstvo nebesko, samoubistvo zarad višeg cilja?

Protesti nisu bili samo u Beogradu. Bili su i, svakako manji, u Zagrebu, Cetinju, Podgorici, Splitu, Skoplju i Kragujevcu.

Zašto onda to niko ne slavi?

Čerčil je napisao tog dana da je “Jugoslavija pronašla svoju dušu”, Ruzvelt je bio ushićen i poslao sveće, slobodni svet je ostao zatečen i čestitao.

A Hitler spremao odmazdu posle koje ovde više nikad ništa neće biti isto.

U američkim udžbenicima za srednju školu Slobodan Milošević ima celu stranu, dok se 27. mart ne pominje, a “Napad na Jugoslaviju i Grčku” u jednoj rečenici. Kolika god bila sporenja oko vojnog učinka 27. marta, pošto su svi želeli da pronađu neku svoju tačku, nedvosmislena je činjenica da je Hitler koji je prethodno pregazio celu kontinentalnu Evropu, odložio zbog Jugoslavije plan “Barbarosa” za pet do šest nedelja.

Kao i da ga je zima zaustavila u predgrađu Moskve. Da li je to odlučilo rat, ili ulazak Amerike, tek prvi su bili Hitlerovi saveznici u tom trenutku, a drugi neutralna zemlja, tako da bi taj trenutak, makar marketinški, iskoristila svaka zemlja.

Čudno! Hrvati svoju najveću bitku na pravoj strani u tom ratu, Sutjesku, gde je poginulo 3.000 Dalmatinaca, ne pominju, pa izgleda kao da su najveće žrtve imali Crnogorci, koji vojnički definitivno imaju najveći marketinški potencijal.

Komunistička partija hvalila se ulogom u 27. martu, iako je nije imala.

Najpoznatija slika sa ulica Beograda (fotografija Milana Roglića, Motociklista sa posadom) retuširana je, i to pre 80 godina, jer demonstrant na njoj drži sliku kralja Petra.

Za puč su bili najzaslužniji vazduhoplovni oficiri iz Zemuna, ta zgrada je danas u poluraspadnutom stanju, kao i nekoliko nacionalnih političara, pre svih Slobodan Jovanović i Ilija Trifunović.

Glavni inspiratori bili su braća Knežević, koji su lično mrzeli kneza Pavla, stariji zato što ga je otpustio kao profesora francuskog maloletnom kralju.

SPC je podržavala pučiste, ne toliko otvoreno, kao i tvrdo jezgro u Beogradu, opet ne toliko zbog antinemačkog sentimenta (Rusija je u tom trenutku komadala Poljsku zajedno sa fašistima), koliko zbog Sporazuma Cvetković-Maček i zaustavljanja “komadanja otadžbine”.

Glas javnosti/velikeprice.com

SKINI APLIKACIJU