Zašto Krim nije postao Izrael

Ovaj tekst je namenjen ljudima koji nešto znaju o nastanku Izraela i voljni su da saznaju i ono što ne mogu da čuju od velikih i dugoletnih srpskih analitičara, stručnjaka za sve i svašta.

Počinjemo sa pričom o osvajanju Krima, a završavamo sa „Operacijom Mojsije“ s obzirom da se
ta teorija tiče zemlje Srbije.

Dvadeset vekova jevrejski narod sanja da ima svoju veliku državu, mirnu, tihu i spokojnu, bez straha za budućnost. Jevreji danas imaju državu Izrael za koju se može reći da je sve samo ne 
spokojna i sa pravom na budućnost. Okruženi ljutim neprijateljima večno traže novo mesto gde
bi sazidali kuće za decu Avramovu. 


IZVOR: Ustupljena fotografija / Ilustracija Jevrejin pokazuje na Krim

Današnji Izrael, na ovom mestu i zazidan bodljikavom žicom, teško da može bilo kome sreću
udeliti. Džaba Jevrejima pare celog sveta, osvojena Amerika, vlast u Ukrajini, evropski lobi
neviđenih mogućnosti... Jevreji vladaju dobrim delom sveta, ali ne mogu mirno da spavaju.
Prvi pokušaj osvajanja Rusije uz pomoć „Oktobarske Revolucije“ nije prošao i sad se pokreću
nove igranke. Rat u Palestini, rat u Ukrajini, investicije u Srbiji, upliv u Evrounijsku administraciju...

Krećemo sa voljenim Krimom.

Projekat sprovođenja jevrejske državnosti na Krimu pokrenut je pre i neposredno posle Drugog
svetskog rata, ali nikada nije realizovan.

Jevreji su se odavno naselili na Krimu. Naravno, to nisu bili drevni palestinski Jevreji, pa čak
ni njihovi potomci. U prvim vekovima naše ere na Krimu je već bilo dosta prozelita koji su
prešli u judaizam, a lokalne vlasti su ispovedale sinkretičku religiju - mešavinu judaizma i
paganizma. Kasnije je Krim postao deo Hazarije, čija je državna religija bila judaizam. Posle
poraza Hazarije, na Krimu je ostala mala jevrejska (karaitska) kneževina.

Devet milenijuma kasnije, Krim zamalo nije ponovo postao jevrejski.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Okupljeni Jevreji

Posle Oktobarske revolucije, Lenjin je 1919. primetio mogućnost stvaranja autonomije za
Jevreje Rusije (ukupan broj Jevreja u zemlji kretao se od 2,5 do 3 miliona ljudi). Stvoren 1918.
godine, Jevrejski komesarijat pri „Narodnom komesarijatu za narodnosti“ bavio se, između
ostalog, traženjem slobodnog zemljišta za naseljavanje Jevreja na tlu Rusije. Krim se smatrao
jednom od najpoželjnijih opcija za ulogu obećane zemlje. Autorom ideje o jevrejskoj kolonizaciji Krima smatra se direktor ruskog odeljenja američke finansijske organizacije „Džoint“ Džozef Rozen.

Ubrzo su se pojavili prvi projekti za preseljenje Jevreja na Krim. Član sovjetske vlade Larin
(Lurije) uradio je plan za stvaranje jevrejske autonomije na Krimu i naseljavanje 280 hiljada Jevreja na njegovoj teritoriji. Godine 1919. na Krimu su počele aktivnosti cionističke organizacije, kako bi stvorile uslove za naseljavanje budućih jevrejskih migranata, a 1921. godine jevrejsko stanovništvo Krima je iznosilo 50.043 ljudi.

Centralni komitet SSSR-a je 1924. godine odlučio da se formira Komitet za upravljanje
zemljištem jevrejskih radnika (KomZET). „KomZET“ je utvrdio Krimsku Autonomnu Sovjetsku
Socijalističku Republiku kao glavnu bazu za preseljenje, gde je trebalo da bude smešteno 250 -
300 hiljada jevrejskih doseljenika. Od 1927 - 1936. je u republici stvoren jevrejski nacionalni
okrug Frajdorf i 32 jevrejska seoska veća.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Ilustracija Krima sa Davidovom zvezdom

Među mnogim investitorima koji su došli u Sovjetsku Rusiju tokom Lenjinove nove ekonomske
politike bila je američka finansijska organizacija „Džoint“ (fond za pomoć Jevrejima u nevolji
ili opasnosti širom sveta, van Sjedinjenih Država), koja je počela da aktivno promoviše ideju
o stvaranju jevrejske republike na Krimu („Krimska Kalifornija“). U novembru 1923. godine je
šef jevrejske sekcije RKP Abram Bragin, podneo Politbirou nacrt odluke o stvaranju ne autonomne, već punopravne Sovjetske Socijalističke jevrejske republike na Krimu. Onda je 21. jula 1924. godine stvorena je Američka jevrejska agronomska korporacija Agro-Joint za sprovođenje jevrejskog projekta razvoja zemlje na Krimu. Kao rezultat toga, 132 hiljade hektara krimske zemlje dodeljeno je naseljenicima.

Od 1928. godine, tempo preseljenja Jevreja na Krim se povećao, zbog dodele novih velikih
zemljišnih parcela i poboljšanih uslova preseljenja. Ali od 1932. godine počelo je "otapanje"
jevrejskih poljoprivrednih naselja na Krimu, jer su mnogi Jevreji preseljeni u relativno nepovoljna područja severnog Krima, kao što su polupustinjske stepe oko Džankoja pored slanog jezera Sivaš. Plodni i klimatski povoljan jug Krima nije bio naseljen Jevrejima. Dakle, Jevreji nisu postali zemljoradnici i ubrzo su se raselili u velike gradove, najviše u Odesu, gde su mogli da se bave svojim uobičajenim poslom (trgovinom). Jasno, Jevreji su tamo gde se mnogo zarađuje, a malo radi. Nije zemljoradnja za doseljene Jevreje, već za rusku sirotinju. Banke su za decu Avrama, a banke najbolje uspevaju u Odesi.

Devetnaestog februara 1929. sklopljen je sporazum između „Džointa“ koji je zvanično predstavljao interese Sjedinjenih Američkih Država u Sovjetskom Savezu (sa Amerikancima u to vreme nije bilo diplomatskih odnosa), i Centralnog komiteta RSFSR, prema kojem je Sovjetska Rusija godišnje od „Džointa“ dobijala po milion i po zlatnih, američkih dolara, pokrivenih sa 375 hiljada hektara krimske zemlje. Ovo zemljište je prevedeno u akcije, čiji su kupci bili 200 američkih državljana, uključujući i poznate ličnosti kao što su Ruzvelt, Rokfeler, Huver, Maršal,
Makartur... Američki jevrejski lobi se pokazao najvećim latifundistom „Krimske Kalifornije“.

Novac je išao jevrejskim naseljenicima direktno preko Agro-Džoint banke, zaobilazeći sovjetski
budžet. Njima su kupovali opremu, kuće i hranu. To je izazvalo proteste Rusa, Bugara, Grka i Nemaca koji su živeli na Krimu. Pored toga, preseljenje krimskih Tatara se odvijalo paralelno na ravničarskim regionima Krima. Počeli su sukobi između pristiglih Jevreja i Tatara, koji su se ponekad pretvarali u pogrome već naseljenih jevrejskih porodica. Završilo se činjenicom da je na jednom od sastanaka Politbiroa Staljin izjavio da projekat pod nazivom „Krimska Kalifornija“ zemlji ne daje ništa osim nacionalnih sukoba:

„Ne možemo rasplamsati vatru međuetničkog neprijateljstva“.

Onda je 1934. godine predložena jevrejska autonomija na Dalekom istoku sa centrom u Birobidžanu. Kao rezultat toga, nakon što je sovjetska država dobila ukupno 20 miliona dolara, projekat Krimska Kalifornija je zatvoren i sredstva su prestala da pritiču. Posle je 1943. godine na Teheranskoj konferenciji, Ruzvelt je rekao Staljinu da će njegova administracija uskoro imati problema sa snabdevanjem SSSR-a po Lend-Lase-u ako se projekat „Krimske Kalifornije“ ne oživi. Ovo je saopštio Milovan Đilas, budući potpredsednik Jugoslavije.

IZVOR: Ustupljena fotografija / Donald Tramp kao jedan od najpoznatijih Jevreja

Prema njegovim rečima, prisustvovao je razgovoru Josipa Broza Tita, koji je tajno posetio SSSR, i Staljina. Odgovarajući na Titovo pitanje zašto su krimski Tatari iseljeni, Staljin se osvrnuo na obaveze date Ruzveltu da očisti Krim za jevrejske naseljenike. U isto vreme, Staljin je savršeno razumeo da Amerikanci insistiraju na krimskom projektu, ne u interesu sovjetskih Jevreja, već žele da ostvare kontrolu nad poluostrvom.

Staljin je postavio uslov da ovaj novi jevrejski državni entitet bude deo SSSR-a, u statusu autonomne republike i tražio je zajam od 10 milijardi dolara kako bi obnovio ekonomiju zemlje. Novac je bio obećan, ali je Krim morao da se otcepi od SSSR-a. Amerikanci su hteli da kupe Krim na isti način kao što su kupili Aljasku od Rusije 1867. godine. Takav predlog je sovjetska strana odbacila, a pitanje stvaranja „Nove Kalifornije“ ponovo nije rešeno.

U leto 1943. godine, tokom putovanja u Sjedinjene Države, članovi Jevrejskog antifašističkog
komiteta (JAK), Solomon Mihols i Jacik Fefer, imali su dozvolu Vjačeslava Molotova da pregovaraju o materijalnoj podršci za preseljenje Jevreja na Krim nakon što su nacisti proterani. Američki cionista D. N. Rozenberg pristao je da preduzme delimično finansiranje takvog projekta.


Mikhols, Fefer i Šahno Epštajn su 15. februara 1944. poslali pismo Staljinu sa predlogom da
se na Krimu stvori Jevrejska Sovjetska Socijalistička Republika. Argumenti za njeno stvaranje
bili su nespremnost Jevreja da se vrate na mesta masovne smrti jevrejskog stanovništva, potreba
da se sačuva jevrejska inteligencija suočena sa smanjenjem njene prisutnosti u nacionalnim
republikama i novim izbijanjem antisemitizma. Projekat Birobidžana je odbijen zbog njegove
udaljenosti od mesta stanovanja „glavnih jevrejskih radnih masa“. Ovaj predlog nije naišao na
podršku sovjetskog rukovodstva i postao je jedan od razloga za pogoršanje njegovog odnosa prema JAK-u, koji, prema Staljinu, nije radio ono za šta je stvoren.

Molotov je takođe stradao od Staljina. „Molotov je čovek odan našoj stvari“, rekao je Staljin.
„Pozovite ga i, ne sumnjam, neće oklevati da da život za votku i zabavu. Ljudi ne mogu ignorisati njegove nedostojne postupke... Razmotrite Molotovljev predlog da se Krim preda Jevrejima! Ovo je gruba politička greška druga Molotova... Na osnovu čega je drug Molotov izneo takav predlog? Imamo jevrejsku autonomiju. Zar ovo nije dovoljno? Neka se ova republika razvija. A drug Molotov ne bi trebalo da bude advokat za ilegalne jevrejske pretenzije na naš sovjetski Krim."


Staljin je podsetio i svetski jevrejski lobi na cionistički kongres u Bazelu, održan daleke 1897. godine, na kome je odlučeno da Jevreji - beskućnici stvore svoju državu u Palestini (a ne na Krimu). Sredinom 1940-ih, Britanci su vladali Palestinom. Molotovljev pomoćnik Vetrov je ispričao Staljinove reči:

„Hajde da se dogovorimo oko formiranja Izraela. Ovo će biti muka za arapske države i nateraće ih da okrenu leđa Britaniji. Na kraju, britanski uticaj će biti potkopan u Egiptu, Siriji, Turskoj i Iraku“.

Staljin je 1946. godine dao komandu za snabdevanje oružjem Jevreja koji su se borili u Palestini protiv Arapa i Britanaca. Desetine hiljada mitraljeza, pušaka i haubica je otišlo u Palestinu preko Bugarske. Staljinovo mišljenje – neka Izrael bude u Palestini, a ne na Krimu, se ostvarilo. Kao rezultat toga, 15. maja 1948. godine proglašeno je stvaranje Izraela. Jevrejsku državu su priznale SAD i Sovjetski Savez, a 18. maja 1948. SSSR je prvi uspostavio diplomatske odnose sa Izraelom.


Uprkos činjenici da su Jevreji dobili deo Palestine , ideja „Krimske Kalifornije“ nije umrla. Golda Mejer je 1948 godine imenovana za izraelskog ambasadora u SSSR-u. Ona je 3. septembra
stigla u Moskvu i u roku od dve nedelje, uz pomoć JAK-a, organizovala dva skupa u Moskvi od po 50 hiljada ljudi. Na mitinzima su zahtevali da SSSR ispuni obećanje Americi i da se odrekne
Krima. Tada je Staljin odlučio da Jevreji žele da odvoje Krim od SSSR-a i tamo uspostave
američku bazu dobiju po zasluzi a zna se kako Staljin to radi.

Rešeno je da se SSSR bori protiv „pete kolone“. Uhapšeni članovi JAK-a su 1952. godine
optuženi za zaveru sa „američkim kapitalističkim krugovima“ za stvaranje jevrejske države na
Krimu. Počele su antisemitske kampanje , hapšenje pripadnika JAK-a, slučaj lekara, slučaj
Slanski itd. Mnogo jevreja je otpušteno sa važnih položaja. Krenulo se sa iseljavanjem Jevreja sa Krima, 17 brodova je otišlo izvan Arktičkog kruga do Nove zemlje.

Ovo je bio početak operacije deportacije sovjetskih Jevreja, kodnog naziva „Ptarmigan“. Staljin je planirao da iseli Jevreje iz većih gradova zemlje, posebno iz Moskve. Liste su već sastavljene... Onda se dogodila iznenadna misteriozna smrt vođe.Teško da se „dogodila smrt“ bez prisustva Staljinovih lekara kojih je bilo mnogo oko Viserionoviča. Nakon Staljinove smrti, ideja o formiranju jevrejske republike na Krimu više se nije pominjala.  1954. Hruščov je dao Krim Ukrajinskoj SSR. Kao rezultat toga, RSFSR, čitaj - SSSR, prestao je da snosi pravnu odgovornost za račune koje je potpisala ruska vlada 20-ih godina. Amerikancima niko nije vratio novac.


Nakon 1991. “Džoint“ je aktivno proširio svoje poslove u Ukrajini, uključujući i Krim. U
Americi je ponovo počela da oživljava ideja o prelasku Krima pod jurisdikciju Sjedinjenih Država i stvaranju američke vojne baze na Krimu. Međutim, nakon povratka Krima Rusiji 2014. godine, Amerikanci su morali da batale san o „krimskoj Kaliforniji“.

Da li Jevreji imaju pravo na svoju veliku državu u okruženju Arapa? Imaju, što da nemaju. Na
kraju krajeva su i zaslužili državu posle 20 vekova borbe za ono što danas imaju. Imaju i Palestinci svoja prava, tim pre posle današnjih stradanja. Desetine hiljade Palestinaca je poginulo za mesec dana i ne možemo Jevreje nazvati „deca cveća“ kako ih američka i evro unijatska štampa naziva. Izraelska država kopa zemlju ne da vadi lukovice za gladiole već da ugrobi hiljadu palestinske dece. Na njihovim grobovima, sa rastresitom zemljom, nići će hrizanteme koje lepo mirišu, da neke nove generacije Palestinaca imaju čega da se sećaju i...

Neće biti mira za Jevreje i Arape, neće. Roman o jevrejskom „holokaustu“ slabi, a „palestinski holokaust“ kuca na vrata knjižara. Sad su Jevreji vojna fora, al šta će se desiti za sto godina to samo Gospod Bog zna.


Usput, zašto su Jevreji toliko zapeli da se nasele na Krimu, a ne na Siciliji, obzirom da su
njihovu zemlju u Galileji Rimljani uništili.

EKSKLUZIVNO: OPERACIJA MOJSIJE

Srbija postaje novi Izrael

Na međunarodnoj diplomatskoj sceni su se pojavili planovi izmeštanja stanovništva i institucija države Izraela u slučaju da islamski teroristi pobede u ratu sa Amerikom. Svetski analitičari tvrde da će u narednih pedeset godina Srbija postati idealno mesto za stvaranje nove jevrejske države.

Najnovije političke, vojne i ekonomske inicijative govore u korist ove tvrdnje.

Boljševička Rusija,Krim, danas Ukrajina, sutra Srbija…Možda, sve je moguće, ali to u nastavku koji sledi sutra ili prekosutra.

AUTOR: Šone Ninin, pa šta bude - bude